Giljermo Moreno - BBC Mundo  [ BBC ]

22. 12. 2024. 12:38   >>  18:56

Aljaska: Američka država koja pokušava da privuče više migranata

Iako izabrani predsednik SAD Donald Tramp obećava da će suzbiti broj migranata, Aljaska tvrdi da njihova ekonomija ne bi opstala upravo bez njih.

Imigracija je veoma važno pitanje u Sjedinjenim Američkim Državama, a novoizabrani predsednik Donald Tramp obećao je da će suzbiti broj ljudi koji prelaze granicu sa Meksikom.

Uprkos tome, jedna republikanska država čini sve što može da privuče više migranata.

Vreme je za ručak u fabrici za preradu i konzerviranje ribe u Kordovi, malom, izolovanom ribarskom gradu uz deltu reke Koper, u Aljaskom zalivu.

Ali umesto američke hrane, na meniju su takosi i tortilje za radnike koji su većinom Meksikanci.

Oni, kao i drugi migranti, svake godine prelaze hiljade kilometara da rade u fabrikama za preradu ribe na Aljasci, jer mogu da zarade mnogo više nego kod kuće.

„Prošle godine sam za četiri meseca zaradio neto 27.000 dolara”, kaže Edgar Vega Garsija, a to je daleko iznad prosečnog godišnjeg prihoda domaćinstva u Meksiku.

On iznosi 16.269 dolara, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

• Tri razloga zašto toliko mnogo migranata želi da pređe iz Meksika u SAD
• Stavovi Kamale Haris o 10 ključnih pitanja američke politike
• Stavovi Donalda Trampa o 10 ključnih pitanja američke politike

Tokom većeg dela godine klimu u Kordovi karakterišu jake kiše ili sneg, niske ili ispod nule temperature, kao i fenomen koji se zove polarna noć kada Sunce ne izlazi dva meseca.

Ali tokom leta, kada hladnoća popusti i dani postanu vedri, meštani odlaze u lov na čuvenog divljeg lososa i druge ribe koje žive u reci Koper i raznovrsnom ekosistemu njene delte.

U tom periodu, utrkuju se da ulove što više, jer je riba od ključnog značaja za gradić, u kom je više od polovine stanovnika zaposleno u ribarskoj industriji.

Ali da bi mogli da prerade, upakuju i prodaju ribu, preduzećima je potrebna radna snaga iz inostranstva.

Oko 80 odsto radnika u industriji morskih plodova na Aljasci nema boravište u ovoj zemlji, pokazuju podaci državne službe za zapošljavanje.

Dok su među onima koji nemaju boravište na Aljasci radnici iz drugih američkih država, većina onih koji rade u Kordovi su migranti iz drugih zemalja, među kojima su Ukrajina, Peru, Turska, Filipini, i, pre svega, Meksiko.

Dolaze zbog plata i uslova rada koji su često daleko bolji od onih koji im se nude u njihovim zemljama.

Prerađivač ribe zarađuje 18,06 dolara po satu, a uz prekovremeni rad može da dostigne 27,09 dolara, zato što zakon na Aljasci nalaže povećanje plate za prekovremeni rad od 50 odsto što je uobičajeno tokom intenzivne sezone lova.

Takođe, poslodavci obično obezbeđuju besplatan smeštaj i tri obroka dnevno za vreme trajanja ugovora, što omogućava radnicima da uštede skoro celokupnu zaradu.

Dodatno pomaže to što u Kordovi novac nema na šta da se troši.

Nema bioskopa ni tržnih centara, a u danima kada im vremenski uslovi ne dozvoljavaju da love ribu, što se često dešava, ribari piju i igraju bilijar u jedinom baru u gradu u kome je atmosfera kao u londonskim pabovima.

Ribarska preduzeća takođe pokrivaju putne troškove, što je značajan iznos jer je Kordova prilično udaljena i do nje se stiže jedino avionom i čamcem.

Uslovi za život nisu luksuzni.

U fabrici u Kordovi, radnici spavaju u krevetima na sprat, po četvoro u sobi, u preuređenom transportnom kontejneru, gde njihove letnje stvari odlažu u male ormariće.

A posao je težak.

Smene često počinju u zoru i traju 18 sati ili više, jer radnici žure da prerade hiljade kilograma ribe dnevno.

Edgar radi na pokretnoj traci i vešto koristi dva noža kojima vadi kičmu, krv i druge iznutrice riba.

On to radi brzo, jer na drugom kraju trake ostali radnici vagaju i pakuju ribu.

Posle nekog vremena, miris ribe i vlage počinje da se lepi za kožu i odeću radnika, ali Edgar je zadovoljan.

Zahvaljujući iznosu koji zaradi na Aljasci, moći će ostatak godine udobno da živi u Meksikaliju, pograničnom gradu u meksičkoj državi Donjoj Kaliforniji, gde ga čeka četvoro dece.

„Novac koji ovde zaradim vredi dvostruko u Meksikaliju”, kaže on.

Ribolov je značajna privredna delatnost na Aljasci.

Državna industrija ribe proizvodi 2.268 tona ribe godišnje, što je više od polovine ukupne količine koja se proizvede u SAD-u, prema podacima Univerziteta Aljaske u Ferbanksu.

Potreba za dodatnom radnom snagom u industriji je tolika da je 2023. godine američka vlada počela da odobrava veliko povećanje privremenih viza za radnike iz inostranstva na Aljasci.

U 2022. godini, broj viza bio je ograničen na 66.000, ali je 2023. i 2024. porastao na oko 130.000.

Rič Viler, koji vodi malu fabriku za preradu ribe u Kordovi u kojoj je Edgar radio ove godine, kaže da je imao problema sa nekim američkim radnicima koji su uzimali drogu, neopravdano izostajali sa posla i svađali se.

Meksikanci su, kaže, njegovom poslu doneli preko potrebnu stabilnost.

„Mislim da ne bismo uspeli bez Meksikanaca.

„Na posao uvek dolaze na vreme i znam da mogu da računam na njih da će raditi naporno i profesionalno svakog dana”, navodi.

Za mnoge migrante koji dolaze na Aljasku da rade, najveći izazov je dug period koji provode razdvojeni od njihovih voljenih.

Rosa Vega, Edgarova majka, već 18 godina ide da radi na Aljasci.

Ova 67-godišnjakinja je zabrinuta za njenu majku u Meksiku.

Pokušava da je nazove iz sobe koju deli sa ostalim radnicama.

„Ona je veoma stara i u poslednje vreme me moli da ne dolazim ovde da radim”, kaže Rosa.

Ova sezona je bila posebno izazovna - dva dana pre planiranog povratka kući, Rosa je saznala da je njena majka imala moždani udar i da je u bolnici.

„Ona ima 87 godina i znam da može da premine u bilo kom trenutku, a kada dođe taj dan, ja ć́u možda biti na Aljasci”, kaže.

Ali, zahvaljujući novcu koji Rosa zaradi na Aljasci, ona može da plati lečenje majke.

U kampanji za predsedničke izbore u SAD-u, Donald Tramp je upozoravao na „invaziju” migranata koji dolaze da uzimaju poslove od Amerikanaca, dok je Kamala Haris obećavala da će obezbediti granicu i popraviti loš imigracioni sistem.

Kordova ima oko 3.000 stanovnika, ali usled priliva radnika tokom letnjih meseci, taj broj se utrostruči.

Ali gradonačelnik Dejvid Alison kaže da se u gradu na migrante gleda kao na ključnu ispomoć lokalnoj ekonomiji, a ne pretnju po druge radnike.

Godinama je radio u fabrici za konzervisanje hrane i iz iskustva zna da „kada se u novinama na Aljasci objavi oglas za 250 radnih mesta, ne stigne više od 20 prijava”.

Bez migranata, ulov lokalnih radnika bi brzo propao i bio bio bezvredan, ističe Alison.

„Riba se ne prerađuje ako nema ko to da čini, a da nije ribarstva, ovo bi verovatno bio grad duhova”, kaže on.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Tramp ponovio neosnovane tvrdnje da migranti sa Haitija jedu kućne ljubimce
• Kako izgledaju politike Kamale Haris i Donalda Trampa
• Oni su stavili sve na kocku zbog američkog sna