- Hronika
- Kolumne
-
Radio
- Izdvajamo
-
Emisije
- Novosti dana
- Dokumentarni program
- Pop top
- Europuls
- Zrno po zrno
- Radio ordinacija
- Kulturna panorama
- Zelena priča
- Epoleta
- +382
- Spona
- Svijet jednakih šansi
- Matica
- Život po mjeri čovjeka
- Link
- Izokrenuti svijet
- Koracima mladih
- Moja profesija je...
- Sportski program
- Kulturno-umjetnički program
- Koracima prošlosti
- Naučno-obrazovni program
- Muzički program
- RCG
- R98
- Programska šema
- Trofej Radija Crne Gore
- Frekvencije
- Radio drama
25. 12. 2024. 08:55 >> 20:22
Istorijski trenutak: Svemirska letelica Parker nikad bliža Suncu
Lansirana je 2018. godine kako bi se što više približila Suncu i pomogla naučnicima da bolje razumeju na koji način funkcioniše najvažnija zvezda našeg univerzuma.
Svemirska letelica američke svemirske agencije NASA pokušava da uđe u istoriju tako što će prići Suncu najbliže u istoriji istraživanja svemira.
Solarna sonda Parker ulazi u spoljnu atmosferu Sunca, trpeći brutalne temperature i ekstremno zračenje.
Tokom ovog vrelog prolaska pored Sunca, sa letelicom neće biti komunikacije nekoliko dana, a naučnici očekaju singnal u 5 časova po srednjem vremenu po Griniču 28. decembra da saznaju da li je opstala.
Naučnici se nadaju da će im sonda pomoći da se bolje razume šta se dešava na Suncu.
„Ljudi su vekovima proučavali Sunce, ali ne možete da doživite atmosferu nekog mesta dok ga zapravo ne posetite", kaže za BBC njuz dr Nikol Foks iz NASA-e.
„I tako ne možemo zaista da doživimo atmosferu naše zvezde ako ne proletimo kroz nju".
- Zašto Sunce nije žuto
- Koliko će još sijati Sunce
- Nasina misija u potrazi za vanzemaljskim životom na Jupiterovom satelitu
Solarna sonda Parker lansirana je 2018. godine i kreće se ka središtu našeg Sunčevog sistema.
Najbliže što će prići površini Sunca je 6,1 miliona kilometara.
Možda ne zvuči blizu, ali Nikol Foks iz NASE pojašnjava: „Mi smo oko 150 miliona kilometara udaljeni od Sunca, pa ako uzmemo na primer da je razdaljina između Sunca i Zemlje metar, onda je sonda Parker četiri centimetra udaljena od Sunca - dakle, toliko je blizu".
Sonda će morati da izdrži temperaturu od 1.400 stepeni Celzijusovih i zračenje koje bi moglo da ošteti elektroniku na brodu.
Zaštićen je slojem kompozita ojačanog karbonskim vlaknima debljine 11,5 centimetara, ali taktika svemirske letelice je da brzo prilazi i udaljava se od Sunca.
U stvari, kretaće se brže od bilo kog objekta koji je napravio čovek, jureći brzinom od oko 740.000 kilometara na sat - što je brzina kojom bi se razdaljina između Londona i Njujorka preletela za manje od 30 sekundi.
Sonda postiže tako ogromnu brzinu zbog izuzetno velike gravitacione sile koja je vuče kako se približava Suncu.
Zašto se onda ulažu toliki napori da „dodirnemo" Sunce?
Naučnici se nadaju da će prolaskom svemirske letelice kroz spoljnu atmosferu Sunca, njenu koronu, biti rešena duga misterija.
„Korona je zaista vrela, a mi nemamo pojma zašto", objašnjava astronomkinja dr Dženifer Milard.
„Temperatura na površini Sunca je oko 6.000 stepeni Celzijusa, ali korona, ta slaba spoljna atmosfera koju možete videti tokom pomračenja Sunca, dostiže temperaturu od miliona stepeni - a to je dalje od Sunca. Pa kako ta atmosfera postaje vrelija?"
Misija bi takođe trebalo da pomogne naučnicima da bolje razumeju sunčev vetar, struju naelektrisanih čestica koju izbacuje gornja atmosfera Sunca.
Kada ove čestice stupe u interakciju sa Zemljinim magnetnim poljem, na nebu se javljaju blistave aurore.
Ali ovo takozvano svemirsko vreme takođe može da izazove probleme, recime kvarove na električnim mrežama, elektronici i komunikacionim sistemima.
„Razumevanje Sunca, aktivnosti na njemu, svemirskog vremena, i solarnog vetra je veoma važno za naš svakodnevni život na Zemlji", kaže dr Milard.
Naučnici NASA-e biće zabrinuti tokom perioda kada nema komunikacije sa sondom.
Nikol Foks kaže da će joj tim, čim se signal uputi kući, poslati porukom zeleno srce da zna da je sonda u redu.
Priznaje da je nervozna zbog ovog odvažnog pokušaja, ali ima poverenja u sondu.
„Brinuću za svemirsku letelicu.
„Ali zaista smo je projektovali da izdrži sve ove brutalne, brutalne uslove.
„To je veoma žilava mala svemirska letelica".
- Šta su solarne oluje i koliko su opasne
- Šta je pomračenje i koliko različitih vrsta postoji
- Decenija Sunca u jednom minutu - šta se sve dogodilo
- Zašto je Sunce nekada crveno
- Misteriozni parovi planeta koje još uvek ne umemo da objasnimo
- Ko će sledeći hodati po Mesecu
- Misterije svemira i nestanak džinovske zvezde
- Novootkriveni prsten u galaksiji mogao bi da dovede u pitanje razumevanje univerzuma
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk