Kristofer Lu - BBC kultura  [ BBC ]

20. 01. 2025. 10:52   >>  13:30

Najvažnija uloga Odri Hepbern: Pomagala pokretu otpora protiv nacista

Pre nego što je postala holivudska ikona, Odri Hepbern je pomagala u borbi protiv nacista, tajno prikupljajući informacije za holandsku vojsku.

Kao tinejdžerka koja je odrastala u Holandiji, glumica nagrađena Oskarom hrabro je prenosila poruke holandskog pokreta otporu tokom nacističke okupacije.

U podkastu BBC Radio 4 Najmlađi heroji istorije, Nikola Koklan predstavlja neverovatne priče o buntu, opasnostima i zadivljujućoj snazi mladosti kroz priče mladih ljudi koji su menjali svet.

Najnovija epizoda posvećena je Odri Hepbern, koja je postala filmska i modna ikona 1950-ih i 1960-ih godina.

• Vera Pešić: Žena u muškom vrtlogu špijunaže
• Mata Hari - od glamura i erotike do špijunaže i streljačkog voda
• Osam heroina Drugog svetskog rata koje morate da znate

Bila je nominovana za pet Oskara i osvojila je ovu prestižnu nagradu za najbolju glumicu 1953. godine za ulogu u filmu Praznik u Rimu.

Ali, tokom Drugog svetskog rata, kao tinejdžerka je odigrala sasvim drugačiju ulogu - držala je baletske predstave u tajnosti da prikuplja novac za holandski pokret otpora tokom nacističke okupacije.

Hepbern je rođena u Briselu 1929. godine u porodici holandske baronice Ele van Hemstra i britansko-austrijskog poslovnog čoveka Džozefa Hepberna Rastona.

U Londonu, njeni roditelji su postali pristalice Osvalda Mozlija, vođe nasilne antisemitske Britanske unije fašista (BUF).

Van Hemstra je napisala članak za BUF-ov časopis u kom je opisala ono što je smatrala veličanstvenošću nacističke Nemačke.

Hepbern Raston je napustio porodicu kada je Odri imala šest godina.

Kasnije je uhapšen kao „saradnik stranih fašista" i tokom rata je bio u britanskim zatvorima.

„Čak i dok je bila devojčica, znate, bila je ekstrovertna, smejala se, igrala, glumila.

„Moj deda ju je zvao 'đavolak'", glumičin mlađi sin Luka Doti je rekao Robertu Macenu, autoru knjige Dutch Girl o životu Odri Hepbern tokom Drugog svetskog rata, u intervjuu za emisiju Najmlađi heroji istorije.

„Odrina majka je smatrala da Engleska, a posebno Kent, nije mesto gde bi Odri trebalo da odrasta zbog opasnosti da će Nemci, preko Francuske, pokrenuti invaziju na Englesku", kaže Macen.

Van Hemstra je uzela ćerku iz britanskog internata, i preselile su se na porodično imanje u Holandiji.

• Kako je Grejs Keli pobedila stidljivost i postala holivudska princeza
• Žan Lik Godar: Devet činjenica o čoveku koji je promenio film

Odri je upisala školu plesa pod imenom koje je više zvučalo holandski, Adrijantje van Hemstra (kada je počela da glumi promenila je prezime u Hepbern).

Njena majka se i dalje divila Adolfu Hitleru i verovala je da nikada neće okupirati „njenu" zemlju.

„Preseljenje u Holandiju nije značilo dolazak kući.

„Nije govorila holandski.

„Morala je da ide u holandsku školu, a nije razumela nijednu reč, i deca u školi su je ismejavala", kaže Doti o iskustvu njegove majke u Holandiji.

Hitler je ipak okupirao Holandiju u maju 1940. godine.

„Na Istočnom frontu je bio taliko užareno da je neprestano postojala potreba za dopremom ljudstva i opreme.

„Nemcima je bila potrebna hrana, bila im je potrebna odeća za vojnike, a sve su uzimali od Holanđana i drugih okupiranih zemalja", kaže Mecon opisujući okolnosti u to vreme.

Ujak Odri Hepbern, grof Oto van Limburg Stirum, zauzeo je principijelan stav protiv nacista.

Grupa pripadnika holandskog pokreta otpora pokušala je 1942. godine da digne u vazduh nemački voz u blizini Roterdama.

Iako Van Limburg Stirum nije bio umešan, uhapšen je jer je bio istaknut protivnik nacista.

Njega i još četvoricu su nacisti odveli u šumu, streljali ih i njihova tela bacili u neobeležene rake.

Hepbern je volela ujaka koga je gledala kao oca i bila je slomljena kada je ubijen.

„Za to se saznalo u celoj zemlji i postalo je motivacija za otpor naroda u Holandiji", kaže Macen.

Kako su nacisti odnosili hranu i druge potrepštine iz Holandije, porodica Van Hemstra, iako privilegovana, je počela da gladuje.

Kada je Hepbern napunila 15 godina, naređeno joj je da se pridruži nacističkom savezu umetnika zvanom Komora za kulturu Rajha, ili da prestane da drži plesne priredbe.

Odlučila je da odustane od nastupa.

„Kroz ples je mogla da sanja, mogla je da leti, mogla je da zaboravi.

„Bio je to njen beg od stvarnosti", kaže Doti o strasti njegove majke.

Da je ne bi otkrili, Hepbern je plesala u sigurnoj kući, iza spuštenih roletni i pod svetlošću sveća.

Tokom nastupa, čula se tiha muzika sa klavira, ali aplauza nije bilo.

Na kraju nastupa, prikupljan je novac za pokret otpora.

• „Doručak kod Tifanija": Kako je Holivud izmenio knjigu i napravio klasik
• Tajni dnevnik Merilin Monro: „Nekad stvarno ne mogu da podnesem ljudska bića"

Od balerine do špijuna

U proleće 1944. godine, Hepbern se prijavila da bude pomoćnica lekaru Hendriku Viserthoftu koji je bio pripadnik pokreta otpora.

Iako se majka Odri Hepbern smatrala saradnicom nacista, Viserthoftu je očajnički bila potrebna pomoć za hiljade ljudi koji su se skrivali od nacista.

Imao je dovoljno poverenja u Odri da je angažuje.

Hepbern je 17. septembra 1944. Godine bila u crkvi kada je crkvenu pesmu prekinulo brujanje motora.

Počela je operacija Market Garden, plan savezničkih snaga da zauzmu devet mostova na reci Rajni.

Kada je istrčala iz crkve i pogledala ka nebu, videla je hiljade savezničkih padobranaca.

Nažalost, dve teške oklopne nacističke divizije su se pregrupisale u tom području, a nacistički tenkovi su došli ispred njene kuće.

Bitka je trajala devet dana, a Hepbern i njena porodica su sve vreme bili sakriveni u podrumu.

Kada su izašli, saznali su da su nacisti dobili bitku.

Čula je vriske iz zgrade u kojoj su nacisti mučili i ubijali pripadnike holandskog pokreta otpora.

Kada su saveznički avijatičari koji su krenuli ka Nemačkoj morali prinudno da slete u Holandiju, Viserthoft je poslao Hepbern u šumu da se sastane sa britanskim padobrancem i preda mu šifrovanu poruku koju je skrivala u čarapi.

Pošto je obavila zadatak, na izlasku iz šume je videlu holandsku policiju kako ide ka njoj.

Brzo se snašla, ubrala je divlje cveće i koketno ga ponudila policiji.

Bili su očarani i nisu je dalje ispitivali.

Posle toga je često prenosila poruke pokreta otpora.

„Duboko je verovala da postoji borba između dobra i zla i da mora da se izabere strana", kaže Doti.

„Nemci nisu ozbiljno shvatali decu. 'Samo mi se skloni s puta, dete', govorili su takve stvari.

„Holanđani su shvatili da deca, zato što nisu bila sumnjiva nacistima, mogu da prenose poruke, da rade ključne stvari za pokret otpora, a deca su to volela.

„Bilo je uzbudljivo, bilo je opasno, a oni su postali heroji otpora", dodaje Macen.

Do februara 1945. godine, objavljeno je da 500 Holanđana umire od gladi svake nedelje.

Hepbern i njenoj porodici, kao i mnogim drugim ljudima, očajnički je bila potrebna hrana.

Teško se razbolela - dobila je anemiju, žuticu i edem (nenomarlno nakupljanje tečnosti u telu).

Zbog žestokih borbi koje su se ponovo rasplamsale ispred njene kuće, Hepbern i njena porodica su se krili u podrumu tri nedelje.

Borbe su konačno utihnule 16. aprila 1945. godine.

Osetila je miris duvana kog u Holandiji nije bilo tokom rata.

Kada se popela uz stepenice i otvorila vrata podruma, ugledala je petoricu kanadskih vojnika koji su pušili cigarete i držali mitraljeze uperen u nju.

Odmah im se obratila na engleskom.

Jedan je uzviknuo: „Ne samo da smo oslobodili grad, oslobodili smo englesku devojčicu!".

Hepbern je kasnije sinu rekla da majci nikada nije oprostila što je bila naklonjena nacistima.

Posle rata dobila je stipendiju za baletsku školu Ramber u Londonu.

Iako je bila nadarena, godine gladovanja su se trajno odrazile na njenu konstituciju, te nije imala dovoljno snage i izdržljivosti da postane balerina.

Umesto plesa, posvetila se glumi.

Dobijala je manje uloge u pozorištu Vest Endu u Londonu i filmovima kao što je Banda sa Lavander Hila.

Prva glavna uloga dodeljena joj je 1953. godine u filmu Praznik u Rimu.

Film je bio izuzetno uspešan, dobio je pohvale i kritike i publike, a pored Oskara, Hepbern je dobila i nagrade Emi, Gremi i Toni.

Tokom cele karijere bavila se dobrotvornim radom, posebno kao ambasadorka dobre volje UNICEF-a, dečjeg fonda Ujedinjenih nacija.

Preminula je 1993. u 63. godini.

„Zbog rata i svega šta je preživela, Odri je imala istančane instinkte, a toliko iskustvo joj je pomoglo da odigra sve te različite likove", kaže Macen.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk