[ BBC ]

28. 01. 2025. 21:03   >>  29. 01. 2025. 17:07

Koji su premijeri u regionu podnosili ostavke i zašto

Od 2000. godine do danas na mesto premijera ostavku su dali Miloš Vučević (Srbija, 2025), Ivo Sanader (Hrvatska, 2009), Zoran Zaev (Severna Makedonija, 2021), Ramuš Haradinaj (Kosovo, 2019), Miro Cerar (Slovenija, 2018). ….

U političkom životu ostavka se obično naziva „moralnim činom".

U balkanskim državama, često pogođenim ekonomskim i društvenim krizama, takvi potezi do sada su povlačeni iz „ličnih" razloga, zbog izbornih neuspeha, zastoja u infrastrukturnim projektima, ali sudskih postupaka za ratne zločine.

Od 2000. godine do danas, na mesto premijera ostavku su između ostalih dali Miloš Vučević (Srbija, 2025), Zoran Zaev (Severna Makedonija, 2021), Ramuš Haradinaj (Kosovo, 2019), Miro Cerar (Slovenija, 2018), Ivo Sanader (Hrvatska, 2009).

• Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević podneo ostavku
• Korupcija na Balkanu - zašto „padaju" samo bivši
• Ostavke ministara u Srbiji i svetu - zašto su ih davali i ko je otišao

Srbija

Pravilo je, a ne izuzetak da Vlade u Srbiji ne završavaju mandat do kraja.

Jedan od najkraćih imao je Miloš Vučević, koji je u utorak, 28. januara, podneo ostavku posle napada na studente u Novom Sadu u toku prethodne noći.

„Smatramo da smo objektivno odgovorni za ono što se desilo i stoga podnosimo ostavke", rekao je Vučević, koji je na mesto premijera izabran u maju 2024.

U Novom Sadu, Vučevićevom rodnom gradu, 1. novembra 2024. godine, posle višegodišnje rekonstrukcije zgrade železničke stanice obrušila se nadstrešnica i poginulo je 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.

To je bio povod za višemesečne studentske blokade i proteste, koji su bili jedni od najmasovniji u poslednje tri decenije.

Samo dan pre podnošenja ostavke, Vučević je pozvao studente i profesore univerziteta na razgovor kako bi se izašlo iz tekuće krize u zemlji.

Vučevićevi prethodnici takođe su imali kraći mandat od predviđenog, ali prevashodno zbog raspisivanja vanrednih izbora, koji ih je u Srbiji bilo više nego redovnih od 2000-ih godina, pokazala je analiza Crte.

Premijeri su se pred vanredni izlazak na birališta povlačili uz različita obrazloženja.

Vojislav Koštunica je podneo ostavku jer „Vlada nema jedinstvenu politiku oko suštinskog pitanja - Kosova i Metohije".

Ivica Dačić se posle dve godine oprostio od premijerskog mesta 2014. pošto je vladajuća koalicija želela da proveri „volju birača" i „dobije politički legitimitet".

Kao premijer, Aleksandar Vučić skratio je mandat 2017. zbog „loše atmosfere u društvu", ali i da bi učestovao na izborima za predsednika.

Najduže je na premijerskom mestu bila Ana Brnabić, od 2017. do 2024. godine, u tri mandata, ali su i ovaj period obeležili vanredni izbori.

Hrvatska

Lični razlozi - tako je osmi premijer Hrvatske od sticanja nezavisnosti Ivo Sanader obrazložio podnošenje ostavke u julu 2009. godine.

Tada je napustio i mesto predsednika Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), jedne od dominantnijih stranaka na hrvatskoj političkoj sceni.

Upitan da li njegova ostavka može da se dovede u vezu sa zastojem Hrvatske na putu ka Evropsku uniju, odgovorio je da je i to imao na umu prilikom donošenja odluku.

U januaru 2010. pokušao da se vrati u HDZ, ali je potom izbačen iz stranke.

Prvi put je izabran za premijera 2003. godine.

Protiv Sanadera je bilo podignuto nekoliko optužnica.

Protiv njega se vodilo pet pravnih postupaka, u tri je osuđen na 18 godina zatvora, a u dva je presuda bila oslobađajuća

Krajem 2010. Sanader je optužen za korupciju, a hrvatske vlasti su izdale međunarodni nalog za njegove hapšenje.

Uhapšen je u Austriji u decembru 2010.

Tvrdio je tada da su optužbe politički motivisane.

Optužen je u septembru 2011. da je u martu 1995. godine uzeo iznos koji bi vredeo današnjih pola miliona evra, čime je počinio krivično delo zloupotrebe položaja.

Na teret mu se stavljalo i da je primio 10 miliona evra od mađarske naftne kompanije MOL.

Severna Makedonija

Nikola Gruevski, lider stranke VMRO- DPMNE, dao je ostavku na premijersko mesto 2016. u sklopu potpisanog političkog Dogovora iz Pržina koji je podrazumevao formiranje prelazne vlade.

Dogovor su potpisali lideri tada opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) i vladajuće VMRO DPMNE, kao i dve najveće stranke Albanaca u Makedoniji, Demokratske unije za integraciju (DUI), deo vladajuće koalicije, i opozicione Demokratske partija Albanaca (DPA).

Njime je predviđen niz zakonskih i institucionalnih promena i da Gruevski podnese ostavku kako bi se za 100 dana pripremili vanredni izbori.

Gruevski, desničarski nacionalista, napustio je zemlju 2018, kada je osuđen na dve godine zatvora zbog umešanosti u korupciju, a dobio je politički azil u Mađarskoj.

Na vlast je 2017. tada došla SDSM, a premijer je postao Zoran Zaev.

I Zaev je dve godine kasnije, 2019, podneo ostavku, pošto država treći put nije dobila datum za početak pregovora sa Evropskom unijom (EU).

Zaev je sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom 2018. godine potpisao Prespanski sporazum o imenu države, kada je dodat prefiks severna, čime je rešen dugogodišnji spor između ovih zemalja.

Ipak, 2020. vraća se na mesto predsednika Vlade, ali je već sledeće godine ponovo podneo ostavku posle neuspeha partije u drugom krugu na lokalnim izborima.

„Preuzimam odgovornost za poraz na lokalnim izborima i podnosim ostavku na funkciju premijera i predsednika SDSM.

„Ostajem pri stavu da ne treba da se organizuju prevremeni parlamentarni izbori", rekao je tada Zaev na konferenciji za novinare.

Opoziciona VMRO DPMNE proglasila je tada „ubedljivu pobedu" u gradu Skoplju i više od 20 opština, među kojima su Bitolj, Ohrid i Đevđelija.

Ostavku je podneo i premijer Dimitar Kovačevski u januaru 2024. dve godine pošto je postao predsednik Vlade.

U maju su održani vanredni parlamentarni izbori, a poslanici Skupštine Severne Makedonije su tik pred istek zakonskog roka, izabrali novu vladu koju predvodi predsednik stranke VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski.

Slovenija

Premijer Slovenije Miro Cerar iznenada je podneo ostavku pred kraj mandata 2018. godine.

„Kap koja je prelila čašu", kako je rekao, bila je odluka Vrhovnog suda da poništi referendum o projektu izgradnje pruge, koja se smatrala kapitalnim projektom njegove vlade.

Većina je na referendumu podržala izgradnju dodatnih kilometara od luke Koper do granice s Italijom, ali je Vrhovni sud presudio da je vladina podrška projektu mogla uticati na ishod referenduma.

U ovom periodu Cerar se suočavao i sa teškim pregovorima sa sindikatima, koji su tražili povećanje plata u javnom sektoru, kao i pitanjima o neregularnostima u javnim tenderima.

Država je u boljem stanju nego što je bila 2014, rekao je međutim Cerar tokom obrazlaganja ostavke, poručivši građanima da im vraća vlast.

Bosna i Hercegovina

U komplikovanom političkom sistemu Bosne i Hercegovine ostavke premijera nisu česte.

Božidar Matić podneo je 2001. ostavku na dužnost predsedavajućeg Veća ministara - takozvane Vlade Bosne i Hercegovine, kada je državni Parlament odbacio predlog Izbornog zakona koje je predložio njegov kabinet.

U zemlji podeljenoj na dva entiteta, premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik podneo je ostavku 1999. posle arbitražne odluke da Brčko postane zaseban distrikt, a ne deo RS što je Dodik priželjkivao.

Nekoliko dana kasnije saopštio je da je spreman da povuče odluku o ostavci.

Ostavku je podneo i premijer Federacije BiH Nedžad Branković 2009. godine.

Odluku je doneo posle stranačkog kongresa gde je stranački lider Sulejman Tihić tražio njegovu ostavku, jer je Kantonalni sud u Sarajevu potvrdio optužnicu koja ga tereti za zloupotrebu položaja.

Crna Gora

Od proglašenja nezavisnosti 2006. godine, većina premijera Crne Gore smenjivala se na oko dve godine.

Prvi predsednik Vlade nezavisne države Željko Šturanović podneo je ostavku 2008. godine iz zdravstvenih razloga.

Preminuo je 2014. godine.

Brzopotezne smene na premijerskom mestu obeležile su period od 2020. godine, pošto je skupština izglasala nepoverenje vladama Zdravka Krivokapića (2022) i Dritana Abazovića (2023).

Kosovo

Posle poziva da se kao osumnjičeni pojavi pred Specijalnim sudom za ratne zločine počinjene na Kosovu, Ramuš Haradinaj podneo je ostavku na mesto predsednika vlade 2019.

„Posle ostavke, mandat vraćam narodu i vi ste prvi koje o tome obaveštavam", rekao je tada.

Haradinaj, nekadašnji komandant Oslobodilačke vojske Kosova tokom sukoba 1998-99 godine, rekao je da je pozvan da se pojavi pred sudom u svojstvu osumnjičenog, „bilo kao premijer, bilo kao građanin."

„Izabrao sam ovo drugo," rekao je tada 51-godišnji Haradinaj, koji je predvodio kosovsku vladu od septembra 2017.

To je bio drugi put da Haradinaj podnosi ostavku na mesto premijera.

Tokom prvog mandata (od decembra 2004. do marta 2005.) dobrovoljno se predao Međunarodnom sudu, gde je sedam godina kasnije, oslobođen svih optužbi.

Na predstojećim izborima na Kosovu 9. februara, Ramuš Haradinaj juri premijersko mesto treći put, kao kandidat koalicije oko Alijanse za budućnost Kosova.

Ostavke ministara

Prethodnih meseci, više ministara u regionu podnelo je ostavke.

U Srbiji su to učinili Goran Vesić i Tomislav Momirović, posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je stradalo 15 ljudi a dvoje teško povređeno.

Dok Momirović nije javno obrazložio ovaj postupak, Vesić je na konferenciji za mediji najavio povlačenje.

On je međutim tada kazao i da „ni on, ni ljudi koji sa njim rade, nemaju ni trunku odgovornosti za tragediju koja se dogodila".

U Bosni i Hercegovinu ostavku je nedavno podneo ministar bezbednosti Nenad Nešić u januaru 2025. godine „iz moralnih razloga", a pošto je prethodno uhapšen u okviru istrage o korupciji, zajedno sa još šest osoba.

Oni su osumnjičeni za više krivičnih dela, među kojima je pranje novca, zloupotreba službenog položaja odnosno primanje mita, navelo je Tužilaštvo BiH.

Moralni razlozi našli su se i u nedavnom obrazloženju ostavke Josipa Dabra, potpredsednika hrvatska vlade i ministra poljoprivrede.

Predstavnik desničarskog Domovinskog pokreta pucao je iz pištolja kroz prozor automobila u pokretu, a snimak tog događaja objavio je Jutarnji list posle čega se ministra povukao sa dužnosti objavom na Fejsbuku.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk