Vil Vernon - BBC Njuz  [ BBC ]

03. 05. 2025. 12:59   >>  21:05

Kako se Poljaci pripremaju za rusku invaziju

Posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, Poljaci su zabrinuti da bi Moskva mogla da ih napadne.

Na vojnom poligonu za obuku blizu grada Vroclava, obični Poljaci stoje u redovima, čekajući da im podele oružje i nauče ih da pucaju.

„Jednom kad je pun okvir ubačen, oružje je spremno da otvori vatru", grmi instruktor, poljski vojnik, lica prekrivenog kamuflažnom bojom.

Mlado i staro, muškarci i žene, roditelji i deca, svi su došli ovamo iz jednog razloga: da nauče kako da prežive oružani napad.

Pored prilike da se oprobaju na strelištu, ovaj subotnji jutarnji program, nazvan „Obučite se sa vojskom", takođe uči civile borbi licem u lice, prvoj pomoći i kako da stave zaštitnu masku.

• „Glasajte ili se suočite sa ratom“: Oštro upozorenje poljskog premijera uoči evropskih izbora
• Rat je izmenio Zelenskog, je li vreme za novu promenu
• Tramp je rasturio svetski poredak i ostavio evropske zemlje da se brzo snađu kako znaju i umeju

„Vremena su sada drugačija, moramo da budemo spremni", kaže koordinator projekta kapetan Adam Sjelicki.

„Imamo vojnu pretnju od Rusije i mi se pripremamo za nju."

Kapetan Sjelicki kaže da je ovaj program prebukiran, a poljska vlada sada ima planove da ga proširi tako da svaka odrasli muškarac u zemlji prođe obuku.

Poljska, koja deli granicu i sa Rusijom i sa Ukrajinom, kaže da će ove godine potrošiti skoro 5 odsto BDP-a na odbranu, najviše u NATO-u.

Prošle nedelje je premijer Donald Tusk izjavio da Poljska želi da „izgradi najjaču vojsku u regionu".

Varšava se bacila na veliko trošenje, kupujući avione, brodove, artiljerijske sisteme i rakete od, između ostalih, Amerike, Švedske i Južne Koreje,

Dariuš je jedan od onih koji pohađaju subotnji kurs u Vroclavu i kaže da će biti „prvi dobrovoljac" ako Poljska bude bila napadnuta.

„Istorija nas je naučila da moramo da budemo spremni da se branimo sami. Ne možemo da se oslonimo ni na koga drugog. Danas savezništva postoje, a sutra se raskidaju."

Dok skida zaštitnu masku, Bartek kaže kako misli da će se većina Poljaka „latiti oružja" ako zemlja bude bila napadnuta, „i biti spremna da je brane".

Agata pohađa kurs sa prijateljicom.

Ona kaže da je dolazak Donalda Trampa na vlast zabrinuo ljude.

„On želi da se povuče iz Evrope, zbog toga se osećamo još manje bezbednim. Ako ne budemo bili spremni i Rusija nas napadne, prosto ćemo postati njeni zatočenici."

Izjave Donalda Trampa i članova njegove administracije izazvale su duboku zabrinutost među zvaničnicima u Varšavi.

Tokom posete poljskoj prestonici u februaru, američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je da Evropa ne sme tek tako da pretpostavi da će prisustvo američkih trupa na kontinentu „potrajati zauvek".

SAD trenutno imaju 10.000 trupa raspoređenih u Poljskoj, ali Vašington je prošlog meseca najavio da će se povući iz ključne vojne baze u gradu Žešovu na istoku Poljske.

Zvaničnici kažu da će trupe biti preraspoređene unutar Poljske, ali ovaj potez je izazvao još više nelagode u zemlji.

Pogledajte video - Tramp i Zelenski: Neprijatan razgovor u Beloj kući

Vidno neprijateljstvo Donalda Trampa prema ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom i tople reči za ruskog predsednika Vladimira Putina samo su dodatno zabrinuli ljude.

Poljska bi u narednim danima trebalo da potpiše odbrambeni sporazum sa Francuskom, a priprema se još jedan pakt sa Velikom Britanijom – novi potezi Varšave za udaljavanje od istorijski čvrstih vojnih veza sa Vašingtonom.

Govorka se i o tome da se Poljska nađe pod francuskim vojnim „nuklearnim kišobranom".

„Mislim da nas je Tramp svakako naveo da razmišljamo kreativnije o vlastitoj bezbednosti", kaže Tomaš Šatkovski, stalni predstavnik Poljske u NATO i predsednički savetnik za odbranu.

„Mislim da SAD ne mogu da priušte da izgube Poljsku, zato što bi to bio znak da ne možete da se oslonite na Ameriku. Međutim, mi moramo da razmišljamo i o drugim opcijama i da razvijamo vlastite sposobnosti.".

„Ako Rusi budu nastavili sa njihovim agresivnim namerama prema Evropi, mi ćemo biti prvi na udaru – čuvari kapije", kaže Šatkovski.

On rapidno širenje poljske vojske pripisuje „iznad svega, geopolitičkoj situaciji, ali i istorijskom iskustvu".

Bolno nasleđe ruske okupacije ovde može da se oseti svuda.

U državnom domu za stare u Varšavi, 98-godišnja Vanda Tračik-Stavska se priseća vremena kad su ruske snage poslednji put izvršile invaziju – 1939. godine, kad je pakt između Staljina i Hitlera doveo do podele Poljske između Sovjetskog Saveza i nacističke Nemačke.

„Godine 1939, ja sam imala dvanaest godina. Sećam se da je moj otac bio veoma zabrinut zbog Rusa", priseća se Vanda.

„Znali smo da nas je Rusija napala zato što je iskoristila činjenicu da nas je Nemačka ogolila."

Na polici se nalazi fotografija Vande kao borkinje, sa mitraljezom u rukama tokom Varšavskog ustanka iz 1944. godine, kad se poljski pokret otpora borio protiv nemačke vojske u ruševinama grada.

Nakon što je potisnuo Nemce u poslednjim danima Drugog svetskog rata, Sovjetski Savez je postavio pro-moskovski režim u Poljskoj, koji je vladao zemljom sve do 1989. godine.

Trenutno poljske oružane snage čini oko 216.000 regruta i regrutkinja.

Vlada tvrdi da namerava da pojača to na pola miliona, sa sve rezervistima – što bi je činilo drugom najvećom vojskom u NATO posle SAD.

Pitam Vandu da li misli da je dobro što Poljska širi vojsku.

„Naravno, da. Rusija ima tu agresivnost upisanu u vlastitu istoriju. Ne govorim o narodu, već su njene vlasti oduvek bile takve", uzdiše ona.

„Bolje biti dobro naoružana zemlja nego čekati da se nešto desi. Zato što sam ja vojnikinja koja se seća da je oružje najvažnije stvar."

Osamdeset godina od završetka Drugog svetskog rata, Poljaci još jednom nervozno zagledaju susede.

U jednom skladištu u južnoj Poljskoj, zbog masovne potražnje, jedna kompanija je napravila maketu atomskog skloništa.

„Ova skloništa pravljena su prevashodno da bi zaštitile od nuklearne bombe, ali i od oružanih napada", kaže Januš Janči, šef ŠelterProa, koji me vodi po čeličnom bunkeru, sa sve krevetima na sprat i ventilacionim sistemom.

„Ljudi grade ova skloništa prosto zato što ne znaju šta da očekuju u budućnosti."

Januš kaže da se potražnja za skloništima vinula u nebesa otkako je Donald Tramp preuzeo dužnost.

„Nekada smo imali svega nekoliko telefonskih poziva mesečno. Sada ih je na desetine nedeljno", kaže on.

„Moji klijenti se najviše boje Rusije. A brine ih da NATO možda neće priskočiti u pomoć da odbrani Poljsku."

Ali da li su Poljaci spremni da brane zemlju ako se ti strahovi obistine?

Skorašnja studija pokazala je da je samo 10,7 odsto odraslih reklo da bi se prijavilo u vojsku kao dobrovoljci u slučaju rata, a trećina je rekla da bi bežala.

Jednog sunčanog popodneva u Vroclavu, pitam poljske studente da li bi bili spremni da brane zemlju ako bi bila napadnuta.

Većina kaže da ne bi.

„Rat je veoma blizu, ali deluje daleko", kaže student medicine Marsel, „ali kad bi Rusija napala, mislim da bih bežao."

„Verovatno bih bio prvi koji bi pokušao da pobegne iz zemlje", kaže Šimon.

„Prosto ne vidim ovde ništa za šta vredi poginuti."

Dodatno izveštavanje: Aleksandra Stefanovič

• Mogu li evropske kopnene trupe pomoći da se osigura mir u Ukrajini
• NATO mora preći na ratni način razmišljanja, upozorava generalni sekretar alijanse
• Ko je Mark Rute, novi generalni sekretar NATO Alijanse