[ BBC ]

08. 05. 2025. 10:38   >>  11:19

Vučić u Moskvi uprkos upozorenjima iz Brisela: 'Biće posledica po mene lično'

Odlazak srpskog predsednika u Rusiju povodom Dana pobede 9. maja, u jeku dvogodišnje invazije na Ukrajinu, već danima izaziva brojne kritike zvaničnika Evropske unije, kojoj Srbija želi da se pridruži.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je u Moskvu gde bi 9. maja trebalo da prisustvuje vojnoj paradi na Crvenom trgu povodom 80 godina od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.

Za petak je zakazan i sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, najavio je Kremlj, preneli su srpski medijji pozivajući se na agenciju Interfaks.

Moguće teme susreta su politička situacija na Zapadnom Balkanu, kao i energetski sporazumi, jer je Srbija skoro potpuno zavisna od ruskog gasa.

Odlazak srpskog predsednika u Rusiju, posle dvogodišnje invazije na Ukrajinu, već danima izaziva brojne kritike iz Brisela.

Srbija, država kandidat za članstvo u Evropskoj uniju, nije uvela sankcije Moskvi, jedina uz Belorusiju.

Politika je uticala i na to što je Vučićev put do Moskve išao zaobilaznom putanjom preko Crnog mora.

Letonske vlasti nisu izdale diplomatsku dozvolu za prelet aviona predsednika Srbije „zbog političke osetljivosti", rečeno je iz njihovog Ministarstva spoljnih poslova za N1.

Privremeno je sleteo i u Baku u Azerbejdžanu, jer nije imao dozvolu za nastavak leta zbog borbenih dejstava između Rusije i Ukrajine.

• Vučić izašao iz bolnice posle iznenadnog povratka iz SAD
• Prazne pretnje ili stvarne posledice odlaska Vučića u Moskvu na Dan pobede
• Od očekivanja EU do „razočaranja“ Rusije: Šta bi za Srbiju značilo uvođenje sankcija Moskvi

Sletevši u Moskvu, preko Bugarske, Turske i Azerbejdžana, Vučić je kazao, osvrćući se na upozorenja Brisela i da će „Srbija ostati na evropskom putu".

„Biće posledica, ali po mene lično, trpeću kao što trpim već mesecima najodvratnije uvrede.

„Ako nekoga budu kažnjavali, kazniće mene", dodao je Vučić.

Podsetio je da je posetu Rusiji obećao Vladimiru Putinu, kao i da je to saopštio zapadnim zvaničnicima, poput predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, evropske komesarke za proširenje Marte Kos i francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Predsednik Srbije je najavio i da će se narednih dana razgovorati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i predsednikom Kine Si Đinpingom.

„Mi ovde moramo da rešavamo pitanje snabdevanja gasom", rekao je Vučić.

Osvrnuo se i na nedavnu posetu Sjedinjenim Američkim Državama koju je prekinuo usled pogoršanja zdravstvenog stanja, pomenuvši da mu je žao što se nije sastao sa američkim sekretarom za finansije koji „odlučuje o tarifama".

Američka administracija je odredila da one za Srbiju iznose 37 odsto.

Vučić se naposletku dotakao i zahteva za vanrednim parlamentarnim izborima studenata u blokadi, poručivši da se „neće dugo čekati na izbore".

„Neka se pripremaju za izbore.

„Kada će da budu, onda kada nenadležna predmetna institucija to bude raspisala", rekao je Vučić za RTS, aludirajući na studentske poruke da „nije nadležan".

Vučić se 7. maja ujutro sastao ambasadorima Velike Britanije i Ruske Federacije.

Kada je tokom popodneva konačno stigao u Moskvu, na Instagramu predsednika su objavljene fotografije dočeka.

„Ponosan na antifašističku borbu mog srpskog naroda i zahvalan za ogromnu pomoć koju smo imali od Crvene Armije prilikom oslobađanja Srbije", poručio je Vučić.

Parada pobede i možda prazne pretnje

Dan pobede je nacionalni praznik u Rusiji, kome će ove godine, prema najavama ruskih medija, prisustvovati lideri Kine, Brazila, Indije, ali i Slovačke - EU članice.

Poslednjih godina, Moskva koristi vojnu paradu da naglasi vodeću ulogu Rusije kao borca protiv nacizma, čime pravda i vojnu ofanzivu na Ukrajinu, pokrenutu 2022.

Zbog rata, Rusija je kažnjena sankcijama zapadnih zemalja, nekadašnjih saveznika u antifašističkoj borbi.

Srbija, osim što se nije pridružila sankcijama, često biva i uzdržana kada se donose odluke kojima se kažnjava ruska ofanziva.

Vučić je najavio da će prisustvovati obeležavanju 9. maja, čak i ako mu se „nebo sruči na glavu", aludirajući na upozorenja iz EU zemalja da odlazak u Moskvu nije prihvatljiv.

„Kada god predsednik Vučić oseti da postoji prostor da jednoj od dve strane, Zapadu ili Rusiji, napravi neki ustupak, a da ga druga strana ne kazni previše, on to učini", rekla je Helena Ivanov iz Društva Henri Džekson, istraživačkog centra za spoljnu politiku.

Da prisustvo na proslavi u Moskvi Evropa neće biti olako shvatiti, upozorila je nedavno Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Oštrija poruka stigla je od Džonata Vseviova, generalnog sekretara estonskog Ministarstva spoljnih poslova, koji kaže da „određene odluke imaju cenu".

„Posledica je da se ne pridruže Evropskoj uniji", rekao je.

Upozorenja Beogradu iz Evropske unije nisu novost.

„Od 2022. godine bilo je mnogo diplomatskih ofanziva da Beograd uvede sankcije Rusiji.

„Razne su pretnje bile upućene, međutim, ništa se od toga na kraju nije ostvarilo", rekla je Ivanov za BBC na srpskom.

Iako EU nema želju da se širi, ima interes da sarađuje sa vlašću u Srbiji, ukazuje ona.

„Evropska poluga uticaja na Srbiju je oslabljena", ocenio je Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„Proširenje ne napreduje već 11 godina, što Beogradu omogućava da kaže: 'Ionako nas ne primate, pretite nam praznom puškom.'”.

Opširnije o posledicama Vučićevog odlaska u Moskvu, pročitajte u BBC analizi.

U jeku višemesečnih antikorupcijskih protesta u Srbiji, koje predvode studenti tražeći korenite promene u društvu, iz Moskve su stizale poruke da se radi o obojenoj revoluciji orkestriranoj spolja, što sve vreme tvrdi Vučić i brojni srpski zvaničnici.

O takozvanoj obojenoj revoluciji je govorio i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije tokom nedavnog susreta sa Putinom.

https://www.instagram.com/p/DIw75YGiSfo/?img_index=6

Ruska obaveštajna agencija FSB je navodno ispitivala da li je na protestu 15. marta korišćen zvučni top i utvrdila da nije.

Pored tradicionalno dobrih donosa Beograda i Moskve, dva većinski pravoslavna naroda, povezuju i ekonomski interesi - Srbija je zavisna od ruskog gasa.

Naftna industrija Srbije (NIS), najveća naftna kompanija u zemlji, koja je u većinskom je vlasništvu Gaspromnjefta, ćerke-firme Gasproma, odnedavno je na američkoj listi sankcija.

Odluku o uvođenju sankcija ruskim kompanijama iz energetskog sektora - Surgutnjeftu i Gaspromnjeftu i njihovim podružnicama, sa ciljem da smanji prihode Moskve od prodaje energenata kojim finansira rat u Ukrajini, američki Sekretarijat za finansije doneo je 10. januara.

Usledila je diplomatska borba u trouglu Vašington, Beograd i Moskva kako bi se našli modaliteti saradnje za NIS, a došlo je i do manjih promena u vlasništvu kompanije.

Primena sankcija je odlagana više puta dosad.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Geopolitički osvrt: Zašto su Evropa i svet tihi po pitanju studentskih protesta u Srbiji
• Šta (ni)smo saznali iz izveštaja ruskog FSB o 'zvučnom topu' u Srbiji
• Američke sankcije NIS-u ponovo odložene za 30 dana, kaže Vučić