Džejk Horton i Nik Bik - BBC tim za utvrđivanje činjenica  [ BBC ]

20. 08. 2025. 08:32   >>  11:03

Koliko je ratova Tramp zaista okončao i da li je sprečio sukob Srbije i Kosova

Američki predsednik Donald Tramp tvrdi da je okončao sedam ratova, ali da li je to istina?

Dok američki predsednik Donald Tramp pokušava da posreduje u okončanju rata Rusije i Ukrajine, on često ističe njegov, kako kaže, dosadašnji uspeh u mirovnim pregovorima širom sveta od kako se vratio u Belu kuću.

Tokom sastanka sa liderima nekih evropskih zemalja i ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, koji su od njega tražili da se založi za prekid vatre, Tramp im je odogovorio:

„Okončao sam šest ratova... sve ove sporazume sam sklopio bez pominjanja reči 'prekid vatre'."

Sledećeg dana, broj koji je naveo porastao je na „sedam ratova".

Trampova administracija kaže da je Nobelova nagradu za mir „već gotova stvar", nazivajući ga „glavnim mirotvorcem".

Naveli su i „ratove" koje je Tramp navodno okončao.

Neki su trajali samo nekoliko dana - iako su bili rezultat dugotrajnih napetosti - i nije jasno da li će neki od mirovnih sporazuma trajati.

Tramp je nekoliko puta koristio reč „prekid vatre" kada je o tim sukobima pisao na njegovoj društvenoj mreži Istina (Truth Social).

BBC tim za utvrđivanje činjenica je detaljnije analizirao ove sukobe i koliko Tramp zaista može sebi da pripiše zasluge za njihovo okončanje.

Izrael i Iran

Dvanaestodnevni sukob je počeo kada je Izrael napao Iran 13. juna.

Iran je uzvratio, gađajući Izrael moćnim raketama i dronovima.

Tramp je potvrdio da ga je izraelski premijer Benjamin Netanjahu obavestio pre nego što je izraelska vojska napala dugogodišnjeg zakletog neprijatelja.

Moćni američki bombarderi potom su napali iranske nuklearne objekte, što se tumačilo kao potez koji je doprineo brzom okončanja sukoba.

„Zvanično, Iran će započeti primirje i, u 12. satu, Izrael će započeti primirje, a u 24. satu, svet će pozdraviti zvanični kraj dvanaestodnevnog rata", objavio je Tramp 23. juna.

Po završetku neprijateljstava, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei tvrdio je da je njegova zemlja osigurala „odlučujuću pobedu" i nije pomenuo prekid vatre.

Izrael je od tada nagovestio da bi mogao ponovo da napadne Iran kako bi se suprotstavio novim pretnjama.

Iz Irana takođe ne isključuju mogućnost novih oružanih suoba.

„Ne postoji sporazum o trajnom miru ili o tome kako pratiti iranski nuklearni program u budućnosti", tvrdi Majkl O'Henlon, viši saradnik u istraživačkom centru Brukings instituta.

„Dakle, ono što imamo je više de fakto prekid vatre nego kraj rata, ali bih Trampu dao izvesne zasluge, jer su izraelski napadi, uz pomoć SAD, oslabili Iran i to je bilo strateški značajno."

• Iran i Izrael: Kako je počeo novi sukob
• Kako su vrtoglava 24 sata dovela Iran i Izrael do primirja
• Oštećen ili uništen - koliku štetu je pretrpeo iranski nuklearni program

Pakistan i Indija

Godinama postoje napetosti između Indije i Pakistana, azijskim zemljama sa nuklearnim naoružanjem.

U maju 2025. izbili su oružani sukobi posle napada u Kašmiru, u delu ove oblasti pod kontrolom Indije.

Posle četiri dana razmene vatre, Tramp je objavio da su se Indija i Pakistan saglasili o „potpunom prekidu vatre, koji stupa na snagu odmah".

Bio je to rezultat „duge noći razgovora uz posredovanje Sjedinjenih Država", dodao je.

Pakistan se zahvalio Trampu i kasnije ga preporučio za Nobelovu nagradu za mir, ističući njegovu „odlučnu diplomatsku intervenciju".

Indija je, međutim, umanjila značaj učešća SAD o primirju.

„Indija i Pakistan su direktno razgovarali o prekidu vojnih akcija preko postojećih kanala dve vojske", rekao je indijski ministar spoljnih poslova Vikram Misri.

• Indija i Pakistan pristali na momentalni prekid vatre, ali ima kršenja
• Zašto je Kašmir izvor sukoba Indije i Pakistana
• Od dronova do raketa: Poređenje indijske i pakistanske vojske

Ruanda i Demokratska Republika Kongo

Dugogodišnja neprijateljstva dve zemlje rasplamsala su se nakon što je pobunjenička grupa M23 ranije ove godine zauzela teritoriju bogatu mineralima u istočnom delu DR Konga.

U junu su dve zemlje potpisale mirovni sporazum u Vašingtonu kako bi okončali višedecenijsko neprijateljstvo.

Tramp je rekao da će to pomoći u rastu trgovine ove dve zemlje sa Amerikom.

U saopštenju se poziva na „poštovanje prekida vatre" dogovorenog između Ruande i DR Konga u avgustu 2024. godine.

Od poslednjeg sporazuma, obe strane se međusobno optužuju za kršenje primirja, a pobunjenici M23, koje Velika Britanija i SAD povezuju sa Ruandom, prete da će odustati od mirovnih pregovora.

O čemu se zapravo radi u borbama u DR Kongu?

„I dalje postoje oružani sukobi Konga i Ruande tako da to primirje nikada nije zaista i održano", kaže Margaret Makmilan, profesorka istorije koja je predavala na Univerzitetu u Oksfordu.

• Pet stvari koje treba da znate o sukobu u Kongu
• Haos i zbunjenost: BBC u gradu pod kontrolom pobunjenika M23 u Kongu
• Kako živi Kongoanac u Beogradu dok mu u domovini besni rat

Tajland i Kambodža

„Pozivam vršioca dužnosti premijera Tajlanda da odmah izdejstvuje prekid vatre i kraj rata koji trenutno besni", objadio je Tramp 26. jula na mreži Istina.

Nekoliko dana kasnije, dve zemlje su se saglasile o „neposrednom i bezuslovnom prekidu vatre" posle manje od nedelju dana borbi na granici.

Malezija je posredovala u mirovnim pregovorima, ali je Tramp zapretio da će prekinuti odvojene pregovore o smanjenju američkih carina na uvoz robe ako Tajland i Kambodža ne obustave borbe.

Obe zemlje u velikoj meri zavise od izvoza u SAD.

Tajland i Kambodža su 7. avgusta postigli sporazum usmeren na smanjenje napetosti duž njihove zajedničke granice.

Jermenija i Azerbejdžan

Lideri obe zemlje rekli su da bi Tramp trebalo da dobije Nobelovu nagradu za mir za trud u obezbeđivanju mirovnog sporazuma, koji je objavljen u Beloj kući 8. avgusta.

„Mislim da mu u ovom slučaju treba odati priznanje - ceremonija potpisivanja u Ovalnom kabinetu je možda podstakla strane ka miru", kaže O'Henlon.

U martu su dve vlade su saopštile da su spremne da okončaju skoro 40-godišnji sukob oko statusa sporne teritorije Nagorno-Karabaha.

Poslednje ozbiljne borbe zabeležene su u septembru 2023. godine kada je Azerbejdžan zauzeo enklavu u kojoj je do tada živelo mnogo etničkih Jermena.

• Sukobi u Nagorno-Karabahu trajali 24 sata: Dogovoreno primirje, jermenske snage pristale da polože oružje
• Kraj borbe etničkih Jermena za 'Republiku Nagorno-Karabah', više od sto hiljada ljudi u izbeglištvu
• Šta se krije iza dugogodišnjeg sukoba Jermenije i Azerbejdžana

Egipat i Etiopija

Ovde nije bilo „rata" koji bi Tramp mogao da okonča, ali dugo postoje napetosti oko brane na reci Nil.

Etiopska Velika etiopska renesansna brana završena je ovog leta, a Egipat tvrdi da bi to moglo da ugrozi njegovog vodosnabdevanje iz Nila.

Posle 12 godina neslaganja, egipatski ministar spoljnih poslova je 29. juna izjavio da su razgovori sa Etiopijom zastali.

„Da sam Egipat, želeo bih vodu iz Nila", prokomentarisao je Tramp i obećao da će Amerika veoma brzo rešiti problem.

Egipat je pozdravio Trampove reči, ali su etiopski zvaničnici rekli da Kairo rizikuje rasplamsavanje napetosti.

Egipat i Etiopija nisu postigli zvaničan o rešavanju spora.

Srbija i Kosovo

Tramp je 27. juna izneo tvrdnju da je sprečio izbijanje neprijateljstava Srbije i Kosova.

„Srbija i Kosovo će se sukobiti, biće to veliki rat.

„Rekao sam im: 'Probajte, ali onda neće biti trgovine sa Sjedinjenim Državama. Oni su onda odgovorili: 'Pa, možda nećemo ni ući u to (sukob)", izjavio je Tramp.

Dve zemlje su dugo u sporu, a poslednjih godina napetosti rastu.

Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost, što Srbija ne priznaje i smatra ga delom svoje teritorije.

„Srbija i Kosovo se nisu borili niti pucali jedno na drugo, tako da to nije rat koji treba okončati", rekao je profesor Makmilan za BBC.

Bela kuća nas je u ovom slučaju uputila na Trampove diplomatske napore tokom njegovog prvog mandata.

Dve zemlje su potpisale sporazume o ekonomskoj normalizaciji u Ovalnom kabinetu sa Trampom 2020. godine, ali u to vreme nisu bile u ratu.

Dodatno izveštavanje: Piter Mvai, Šruti Menon i Iv Vebster.

Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta za Balkan znači povratak Trampa
• Otkud u vašingtonskom sporazumu o Kosovu srpska ambasada u Izraelu
• Bitka za Košare: Tri tumačenja i jedna pesma
• Dve decenije martovskog nasilja na Kosovu koje je menjalo živote i politike
• Vojni sporazumi u regionu: Beograd i Budimpešta odgovorili Zagrebu, Tirani i Prištini
• Kosovo: Priče roditelja koji su izgubili decu tokom sukoba
• Slučaj Banjska: Podignuta optužnica protiv Radoičića i još 44 ljudi