Tropske šume nestaju rekordnom brzinom

Tropske šume predstavljaju tampon zonu protiv klimatskih promena, ali su prošle godine nestale brže nego ikada ranije otkad se beleži njihovo stanje.

Tropske šume sveta, koje predstavljaju ključni štit protiv klimatskih promena, prošle godine su nestale brže nego ikada do sada, pokazuje nova analiza satelitskih snimaka.

Istraživači procenjuju da je tokom 2024. godine izgubljeno oko 67.000 kvadratnih kilometara netaknutih, starih tropskih šuma, što je površina gotovo jednaka teritoriji Republika Irske ili, slikovito rečeno, 18 fudbalskih terena u minuti.

Glavni uzrok ovog gubitka bili su požari, koji su po prvi put nadmašili krčenje šuma zbog poljoprivrede.

Amazonija je posebno stradala usled rekordne suše.

Ipak, iz Jugoistočne Azije stigle su ohrabrujuće vesti.

Zahvaljujući merama koje su preduzele tamošnje vlade, smanjeni su gubici šuma.

Tropske kišne šume skladište stotine milijardi tona ugljenika u svom tlu i drvenastim stablima.

Međutim, novi svetski rekord u gubitku šuma dodatno dovodi u pitanje njihovu otpornost u uslovima sve toplije klime.

Mnogi istraživači su zabrinuti da se pojedine šume, poput delova Amazonije, možda približavaju „prekretnici”, posle koje bi degradacija mogla da bude nepovratna.

„Ideja o prekretnici je po mom mišljenju sve realnija”, kaže profesor Metju Hansen iz laboratorije GLAD na Univerzitetu Merilenda, u Sjedinjenim Državama (SAD), koja je prikupila podatke o šumama.

Profesor Hansen nove podatke opisuje kao „zastrašujuće” i upozorava na moguću „savanizaciju” prašume - postupak odumiranja starih tropskih šuma i trajnog pretvaranja u savanu.

„To je još teorija, ali mislim da je to sve verovatnije uzimajući u obzir podatke”.

Posebna studija, objavljena prošle nedelje, dala je slična upozorenja na moguće značajno odumiranje Amazonije ako globalno zagrevanje pređe međunarodno dogovorenu granicu od 1,5 stepeni Celzijusa.

To ne bi samo ugrozilo neverovatno bogat biljni i životinjski svet u ovim najraznovrsnijim ekosistemima, već bi imalo i ozbiljne posledice po klimu u svetu.

Donedavno je Amazonija pomagala čovečanstvu, apsorbujući više ugljen-dioksida (CO₂) nego što ga je ispuštala.

Međutim, spaljivanjem ovih šuma oslobađaju se ogromne količine CO₂, što dodatno doprinosi zagrevanju planete, umesto da ga ograničava.

Tokom 2023. i 2024. godine, u Amazoniji je zabeležena najgora suša otkad postoje merenja, koja je podstaknuta klimatskim promenama i prirodnim zagrevanjem usled vremenskog fenomena El Ninja.

Mnogi požari se namerno izazivaju kako bi se oslobodilo zemljište za poljoprivredu, što otežava postupak razdvajanja ov dva uzroka gubitka šuma.

Ipak, sušni uslovi su stvorili idealne uslove za širenje požara, a Brazil i Bolivija su najteže pogođene zemlje.

Iako se radi o jednoj godini, ovaj scenario uklapa se u očekivani obrazac sve intenzivnijih tropskih požara u svetu koji se zagreva.

„Mislim da ulazimo u novu fazu, u kojoj krčenje zbog poljoprivrede više nije jedini glavni uzrok”, kaže Rod Tejlor iz Svetskog instituta za resurse (WRI), koji je učestvovao u izradi ovog izveštaja.

„Sada imamo novi efekat koji pojačava problem, pravi efekat povratne sprege zbog klimatskih promena, kada su požari mnogo snažniji i razorniji nego ikada ranije”.

Ukupno gledano, rekordni gubitak starih (primarnih) tropskih šuma doveo je do oslobađanja oko 3,1 milijarde tona gasova sa efektom staklene bašte, procenjuju istraživači.

To je otprilike jednako ukupnim emisijama Evropske unije.

Pogledajte video: 'Pluća planete' - zašto je prašuma Amazona važna za Zemlju

Znakovi napretka

Međutim, zemlje Jugoistočne Azije se izdvajaju iz svetskog trenda.

Na primer, površina izgubljenih primarnih šuma u Indoneziji smanjena je za 11 odsto u odnosu na 2023. godinu, uprkos sušnim uslovima.

To je rezultat zajedničkih napora vlada i lokalnih zajednica na sprovođenju zakona o zabrani spaljivanja šum, kaže Elizabet Goldman, jedna od direktora na projekta Global Forest Watch pri Svetskom institutu za resurse.

„Indonezija je svetla tačka u statistici za 2024. godinu”, kaže Goldman.

„Politička volja je ključni činilac uspeha, jer bez nje je to nemoguće”, saglasan je Gabrijel Labat, šef programa za ublažavanje klimatskih promena pri UN-REDD-u, programu saradnje Ujedinjenih nacija o smanjenju emisija od krčenja šuma i degradacije šuma u zemaljam u razvoju.

Slični pristupi dali su rezultate i u drugim zemljama, među kojima je i Brazil, ali su počele da beleže povećanje gubitka šuma još od 2014. godine, posle promene državnih politika.

Profesor Metju Hansen ističe da, uprkos napretku u Jugoistočnoj Aziji, promene u stopi gubitka šuma u Brazilu pokazuju da mere zaštite moraju da se sprovode dosledno i dugoročno.

„Ono što je klućno, a što još nismo videli jeste održiv uspeh - stalno smanjenje i zadržavanje niskog nivoa konverzije ovih ekosistema.

„Ako vam je zaista stalo do očuvanja životne sredine, morate da pobeđujete u toj borbi stalno i zauvek”, kaže Hansen za BBC.

Istraživači su saglasni da će ovogodišnji samit Ujedinjenih nacija o klimi, COP30, koji se održava upravo u Amazoniji, biti ključan za razmenu i promociju strategija za očuvanje šuma.

Jedan od predloga je da se zemljama koje uspešno čuvaju njihove tropske šume obezbede finansijske nagrade.

Pojedinosti još uvek nisu razrađeni, ali ideja obećava, smatra Rod Tejlor.

„Mislim da je to primer inovacije koja se bavi jednim od osnovnih problema, a to je da se trenutno više isplati seći šume nego ih čuvati”, kaže on.

Pogledajte: Priča o plemenu iz prašume, najzdravijem narodu na planeti

https://www.youtube.com/watch?v=o3P0hLcwN1o

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Tropske šume nestaju rekordnom brzinom

Znakovi napretka

Пратите нас на

Најновије

Најчитаније