Svjatoslav Homenko i Viktorija Kalimbet - BBC ruski servis  [ BBC ]

18. 09. 2025. 14:55   >>  15:21

Zašto se poljski političari okreću protiv Ukrajinaca

Sudbina stotine hiljada Ukrajinaca u Poljskoj visi o koncu.

Skupština Poljske usvojila je novu verziju zakona o pomoći Ukrajincima, koji će im ograničiti neka dosadašnja prava.

Prema zakonu, samo legalno zaposleni Ukrajinci čija deca pohađaju poljske škole imaće pravo na pomoć za odgajanje dece.

Ukrajincima će biti ograničen pristup nekim besplatnim zdravstvenim uslugama u Poljskoj.

Sada je glavno pitanje hoće li predsednik Karol Navrocki potpisati novi zakon.

U suprotnom, stotine hiljada Ukrajinaca će se naći van zakonskih odredbi u Poljskoj, odnosno njihova sudbina biće neizvesna.

Usvajanje zakona o pomoći Ukrajincima u poljskom parlamentu samo na prvi pogled završava priču koja je, već 1. oktobra, mogla efikasno da stavi van zakona stotine hiljada ukrajinskih državljana u Poljskoj.

Saga u vezi sa ovim zakonom dugo traje i pokazatelj je šireg trenda koji ne sluti na dobro za Ukrajince koji su se, zbog različitih okolnosti, našli u Poljskoj.

Parlament je usvojio prvu verziju zakona, ali je Navrocki odbio da ga potpiše, te je vraćen skupštini na ponovno razmatranje.

Sada je usvojena druga verzija.

BBC ruski servis je ranije izveštavao o porastu antiukrajinskog raspoloženja u poljskom društvu.

Međutim, pažnja je sada usmerena na nešto drugo: širenju antiukrajinske retorike koja postaje sastavni deo poljske politike.

Moguće je da će se ovaj trend intenzivirati barem do parlamentarnih izbora zakazanih za 2027, koji su ključni za budućnost zemlje.

• Infarkt završnica predsedničkih izbora u Poljskoj: Pobednik konzervativac Navrocki
• 'Vratite se u Ukrajinu': Ratne izbeglice se žale na zlostavljanje u Poljskoj
• 'Ovde zvono ne zvoni': Škola u Poljskoj za ukrajinsku decu

Od ljubavi do mržnje

Ako bismo pokušali da grafički prikažemo promenu stavova Poljaka prema Ukrajincima poslednjih godina, pa čak i decenija, morali bismo da nacrtamo sinusoidu.

Nagli porast podrške tokom Narandžaste revolucije i na samom početku predsedničkog mandata Viktora Juščenka rezultirao je nekoliko godina hlađenja odnosa, što je trajalo sve do 'Evromajdana'.

Pad Viktora Janukoviča i dolazak proevropskog tima na vlast u Kijevu vratili su Ukrajince na vrh liste Poljacima omiljenih.

Međutim, usledilo je isto razočaranje i pad podrške.

Novi uspon, a neko vreme se čak činilo da će trajati zauvek, počeo je 24. februara 2022.

Od prvog dana invazije Rusije na Ukrajinu, Poljaci su se u potpunosti angažovali u pomaganju Ukrajincima.

Nije se radilo samo o tome da su poljski političari i diplomate odmah prebacili vojnu opremu i oružje iz sopstvenih skladišta preko istočne granice, već i o ubeđivanju saveznika na međunarodnom nivou da će Ukrajina preživeti i da zaslužuje podršku.

Poljaci su sakupljali humanitarnu pomoć i lično je dostavljali do granice ili čak u ratne zone.

Hiljade poljskih stanovnika pružilo je privremeno utočište ukrajinskim porodicama koje su bežale od rata, često samo sa brzo spakovanim koferom u kojem su bile samo najneophodnije stvari.

Međutim, tri godine kasnije, iz različitih razloga, ovaj impuls je nestao bez traga, a u februaru ove godine, istraživanje varšavskog centra CBOS pokazalo je da prvi put posle mnogo godina više Poljaka izražava nesimpatiju prema Ukrajincima nego što kaže da ih voli.

Nepovoljni trendovi za Ukrajince u Poljskoj vidljivi su već duže vreme.

„Doživeo sam dva talasa solidarnosti sa Ukrajinom u Poljskoj, a doživeću i treći", našalio se Igor Kravec, novinar Radija Reset Obivatelski i aktivista za ljudska prava, u razgovoru za BBC.

Ukrajinac po rođenju, živi u Varšavi 20 godina, tako da ga ova dinamika u poljskom javnom raspoloženju ne iznenađuje.

Slučajnost ili ne, novi obrt u ovoj priči počeo je odmah posle inauguracije poljskog predsednika Karola Navrockog.

'On ima potpuno antikurajinske stavove'

Karol Navrocki bi se teško mogao nazvati proukrajinskim političarem, čak i pre nego što je izabran za predsednika, dok je vodio Poljski institut nacionalnog sećanja.

Na ovoj poziciji, etablirao se kao zagovornik konzervativnih, nacionalističkih stavova o istoriji Poljske, a dominantna tema poljske istorijske politike pod Navrockim postala je takozvana „Voljnija", sa otvoreno antiukrajinskim konotacijama.

Tokom predsedničke kampanje, Navrocki je više puta izjavljivao da su dobri odnosi Ukrajine i Poljske mogući tek pošto Kijev „reši istorijska pitanja" sa Varšavom.

Štaviše, rekao je, bez toga Poljska neće dozvoliti Ukrajini da dobije članstvo u EU i NATO.

U Kijevu su ove izjave dočekane sa oprezom: s jedne strane, nisu bili protiv nastavka dijaloga o istorijskim temama na nivou istoričara, ali s druge strane, nagovestili su da, usred krvavog rata, istraživanje složenih slučajeva od pre mnogo godina nije među prioritetima ukrajinske vlade.

Međutim, predizborna retorika Navrockog je pojačana tvrdnjama da Ukrajinci „stvaraju probleme u redovima u bolnicama i klinikama“ i da Ukrajinci „ne bi trebalo da žive bolje u Poljskoj od Poljaka".

Izvori bliski poljskom predsedniku rekli su tokom predizborne kampanje za poljski Njuzvik (Newsweek), da su te izjave prevazišle uobičajeni predizborni populizam.

„To nije hladna računica. Navrocki jednostavno ima ta uverenja.

„Njegovo najdublje uverenje je da moramo biti oštri prema Ukrajincima.

„On je apsolutno antiukrajinski nastrojen."

Međutim, u inauguracionom govoru 6. avgusta ove godine, Karol Navrocki nijednom nije pomenuo reč „Ukrajina", već se samo jednom osvrnuo na rat koji se nastavlja van istočne granice Poljske, bez preciziranja ko se u njemu bori.

Neki posmatrači su ovo videli kao znak da je antiukrajinska retorika poljskih političara završena sa predizbornom kampanjom i da će Kijev i Varšava stoga moći da uspostave konstruktivan dijalog.

Drugi u tome nisu videli ništa pozitivno, smatrajući reči novog predsednika pretečom „trampizacije" poljske politike i, posledično, značajnog hlađenja u poljsko-ukrajinskim odnosima.

Vreme je pokazalo da su ovi drugi bili u pravu.

Prvi incident koji je to dokazao dogodio se samo nekoliko dana posle inauguracije Navrockog, 9. avgusta, na varšavskom koncertu beloruskog repera Maksa Korža.

Sporna zastava na stadionu

Obožavaoci Maksa Korža palili su baklje, preskakali ograde i tukli se sa obezbeđenjem, prema policijskom izveštaju.

Korž, reper ruskog govornog područja, popularan širom bivšeg Sovjetskog Saveza, ali praktično nepoznat u Poljskoj, retko nastupa u Varšavi, tako da ne čudi što su njegove karte na Nacionalnom stadionu rasprodate.

Sama ta činjenica je šokirala mnoge Poljake.

Poljski mediji često pišu o tome koliko ljudi preko istočne granice ima problema sa integracijom u poljsko društvo i da migranti iz ovih zemalja često čine neku vrstu „geta".

Jedno bi bilo kada bi recimo neredi izbili na koncertu bilo kog poljskog ili stranog izvođača, a učestvovali poljski mladići i devojke.

Sasvim drugo je kada bi hiljade predstavnika ovog virtuelnog „geta" ispunile stadion u centru Varšave, pevale u horu pesme nepoznate prosečnom Poljaku na nerazumljivom jeziku, a zatim se ponašale, da kažemo, neposlušno.

Čini se da poljsko društvo, donedavno monolitno u pogledu nacionalnosti i jezika, nije bilo spremno za takve scene.

Međutim, pravi šok za Poljake bio je to što je nekoliko posetilaca Koržovog koncerta razvilo crveno-crne zastave na stadionu.

Stavovi prema ovim zastavama dramatično se razlikuju sa obe strane ukrajinsko-poljske granice.

Za Ukrajince, to je, pre svega, simbol oružanog otpora ruskoj agresiji, „plavo-žuta zastava okupana krvlju".

Za Poljake, to je zastava Ukrajinske ustaničke armije, oružane grupe koja se smatra odgovornom za „Volinski masakr", etničko čišćenje 1943-1944, koje je poljski parlament ili Sejm prepoznao kao genocid nad poljskim narodom.

Ova zastava je dugo bila „crvena zastava", alarm za poljsko društvo, kaže Leon Pinčak, analitičar za bezbednost i istočne poslove u tink-tenku Politika Insajt, u razgovoru za BBC.

I, nastavlja on, ruske službe bezbednosti vešto koriste ovo raspoloženje među Poljacima: nedavno su poljske snage bezbednosti privele 17-godišnjeg ukrajinskog državljanina koga su regrutovali Rusi, a koji je oslikao crveno-crne pruge na zidovima zgrada u nekoliko poljskih gradova, a takođe je „ukrasio" jedan od najpoznatijih spomenika Volinjskoj tragediji u Poljskoj.

Svi ovi faktori učinili su koncert Maksa Korža možda najskandaloznijim događajem u poljskom kulturnom životu poslednjih meseci, ako ne i godina.

Reakcija na njega ujedinila je dve strane poljske politike, koje obično ne uspevaju da pronađu zajednički jezik.

Za predsednika Navrockog, ovi događaji su postali zgodan izgovor da ponovi njegov dugogodišnji stav: ukrajinske nacionalističke simbole u ​​Poljskoj treba izjednačiti sa nacističkim i komunističkim i zabraniti, što je, naravno, izazvalo oštru reakciju Ukrajinaca.

Za premijera Donalda Tuska, koncert je bio prilika da demonstrira čvrstu ruku, koja je, kako kaže Igor Kravec, trenutno veoma tražena u Poljskoj.

Varšavska policija je tokom koncerta privela 109 ljudi, optuživši ih za posedovanje droge, napad na obezbeđenje, unošenje vatrometa na koncert i ilegalan ulazak na stadion.

Tusk je objavio nameru da deportuje 57 Ukrajinaca i šest Belorusa iz zemlje, i ove deportacije su se ubrzo dogodile, i to bez sudskih rešenja.

„Došli su po mene u šest ujutru. Nisu mi čak ni dozvolili da spakujem stvari. Odveli su me i deportovali u Ukrajinu.

„Sada mi je zabranjen ulazak u Šengensku zonu pet godina.

„Vojne akcije se nastavljaju u mom gradu, a povratak tamo je veoma opasan. Ali niko to nije uzeo u obzir", požalila se osamnaestogodišnja Angelina, jedna od deportovanih Ukrajinaca, za Gazetu Viborču.

Igor Kravec je pregledao dokumenta nekoliko deportovanih Ukrajinaca i kaže da je formalni razlog za njihovu deportaciju iz Poljske bio taj što su službenici za sprovođenje zakona smatrali da predstavljaju pretnju javnoj bezbednosti i redu u zemlji.

• I poljski poljoprivrednici traktorima „oru" drumove, prosuli žito na granici sa Ukrajinom
• Nad poljskom politikom nadvija se senka „zamora Ukrajinom“

Sastanak u Vašingtonu

Javno mnjenje se još nije oporavilo od skandala na Koržovom koncertu i njegovih posledica, kada se ukrajinska tema ponovo pojavila u još jednom skandalu koji je potresao poljsku politiku - ovog puta, spoljnu.

U Beloj kući je 18. avgusta održan brzo dogovoren sastanak Donalda Trampa, ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i nekoliko evropskih lidera.

Nije bilo samo reči o ratu u Ukrajini, već i na buduću bezbednosnu arhitekturu u Evropi.

U tom kontekstu, Varšava se pitala kako je moguće da je Finska, na primer, među učesnicima ovog ključnog samita za ceo kontinent, a nije Poljska, najveća zemlja regiona, koja se hvali planovima da izgradi najmoćnije oružane snage u Evropi.

Karol Navrocki je odmah izjavio da je Zelenski pozvao evropske lidere u Vašington, pa je, razume se, njegova krivica, što u Beloj kući nije bilo nikoga iz Varšave.

Međutim, poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski odmah je odgovorio tvitom: na sastanke u Belu kuću isključivo je pravo i ovlašćenje Donalda Trampa, sa kojim poljska predsednička kancelarija navodno ima odlične odnose.

Dakle, krivica je na vama, glasila je otrovna strelica prema predsedniku Poljske od ministra u vladi Tuska.

Posle toga, diskusija se pretvorila u uobičajeni poljski politički format međusobnih optužbi vlade i predsednika.

Međutim, pokušaj saradnika Navrockog da Kijev učini žrtvenim jarcem u domaćem političkom sukobu postao je simbol ovog trenutka i dodao je toksičnost u narativ o ukrajinskom pitanju.

Kao rezultat toga, temperatura ukrajinsko-poljskih odnosa toliko je pala da je većina poljskih političara odlučila da se uzdrži od javnog čestitanja Ukrajini povodom Dana nezavisnosti 24. avgusta.

Premijer Donald Tusk i predsednik Sejma Šimon Golovnja, koji su obojica ranije imali reputaciju prilično proukrajinskih političara, nisu čestitali.

Samo se ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski usudio da na mreži Iksu napiše čestitku.

Predsednik Navrocki nije javno objavio čestitke susedima, ali je poslao protokolarno pismo o tom pitanju - tipočno, nije ga objavio poljski predsednik, već Zelenski.

Međutim, svi ovi događaji, kako se ispostavilo, bili su samo „zagrevanje“ pred korak koji je Karol Navrocki preduzeo 25. avgusta, stavivši veto na zakon o pomoći Ukrajincima.

Zakon o Ukrajincima

Istorijat posebnog zakona o pomoći ukrajinskim građanima zbog oružanog sukoba na njihovoj teritoriji je prilično jednostavna.

Nakon što je više od milion ukrajinskih drćavljana pronašlo utočište u Poljskoj tokom prvih nekoliko nedelja rata, postalo je jasno da je potrebno regulisati njihovo prisustvo u novoj zemlji.

Na primer, trebalo je legalizovati njihov boravak u Poljskoj, pojednostaviti procedure zapošljavanja, produžiti vize za one kojima su potrebne, pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, i konačno, fond za pomoć Ukrajini, koji, na primer, finansira značajan deo Starlink terminala raspoređenih u Ukrajini.

Poljski poslanici su sva ova pitanja saželi u jedan zakon, prvobitno predviđen da traje šest meseci.

Kada je, na kraju ovog perioda, u septembru 2022, postalo jasno da se rat u Ukrajini ne završava, poljski parlament ga je produžio za još šest meseci, i to se ponavljalo nekoliko puta dok, 25. avgusta, Karol Navrocki nije stavio veto na još jedno parlamentarno produženje od 1. oktobra ove godine do marta sledeće godine.

Formalno, objasnio je Navrocki, Poljska ostaje na strani Ukrajine i nastaviće da pomaže svojim građanima.

Međutim, dodao je, „u roku od tri i po godine od usvajanja zakona, on mora biti izmenjen".

Glavna zamerka Navrockom ovom zakonu je takozvana „pomoć 800+".

To se odnosi na državne isplate od 800 zlota (približno 200 dolara) mesečno za svako maloletno dete.

Čak i tokom predsedničke kampanje, protivnik Navrockog, Rafal Časkovski, predložio je da se ukrajinski državljani koji ne rade u Poljskoj isključe iz primanja ove pomoći.

Tvrdio je da postoje brojni slučajevi kako mnogi Ukrajinci zloupotrebljavaju ovu pomoć - neki žive u Ukrajini i dolaze u Poljsku samo da bi podigli novac sa bankomata.

Čak su i u političkom taboru Časkovskog tada govorili protiv ove ideje.

Tvrdili su da ako se takvi slučajevi i dogode, oni su izolovani, a sam predlog previše liči na pokušaj udvaranja desničarskim biračima.

Kao rezultat toga, Časkovski je brzo odustao od ove retorike.

Ali njegovi protivnici, ispostavilo se, nisu zaboravili ideju.

Karol Navrocki je blokirao zakon upravo iz tog razloga: po njegovom mišljenju, Ukrajinci koji nemaju legalno zaposlenje u Poljskoj ne mogu da imaju koristi od „pomoći 800+“.

Međutim, ovim vetom, Navrocki je, izgleda, samo dolio ulje na vatru.

Ako važeći zakon istekne (što će se dogoditi 30. septembra), a novi zakon predsednik ne potpiše do tada, onda će, počev od sledećeg dana, stotine hiljada Ukrajinaca bilo zatečeno kao ilegalni radnici bez prava na boravište u Poljskoj.

Ovaj faktor bi, inače, uticao na hiljade poljskih poslodavaca koji su zaposlili ili nameravali da zaposle ukrajinske državljane i oni bi mogli da odgovaraju za kršenje zakona o radu.

Odluka Navrockog da upotrebi veto je populistička i nema pragmatičnu osnovu, smatraju neki poljski stručnjaci.

Pozvali su se na ekonomsku statistiku, prema kojoj su ukrajinski radnici doprineli poljskom budžetu sa 15 milijardi zlota (4,16 milijardi dolara) porezima i taksama, dok je manje od tri milijarde zlota potrošeno na pomenutu „pomoć 800+".

Kažu da će najranjivije kategorije Ukrajinaca - samohrane majke koje brinu o deci i one koje jednostavno ne mogu da pronađu posao - biti najviše ugrožene od pomoći za odgajanje dece.

Tvrde i da ako bi, posle ukidanja posebnog zakona, Ukrajinci koji žive u Poljskoj pokušali da legalizuju boravak, lokalna birokratija bi jednostavno bila preplavljena prilivom stotina hiljada ljudi koji traže dokumenta.

Smatraju i da veto Navrockog ugrožava finansiranje Starlinka, čime direktno šteti vojnim sposobnostima Ukrajine i ide na ruku Putinovoj Rusiji.

U nekim slučajevima, strasti u vezi sa vetom Navrockog su uzavrele.

„Stavljamo se pod rusku čizmu, uz sversdnu pomoć naših političara. Klizimo nizbrdo. Ludilo. Apsurd i dno", emotivno je reagovao muzičar i satiričar Kšištof Skiba na najnovije događaje.

Međutim, još skandalozniji slučaj se pojavio kada je novinar Vitalij Mazurenko, poljski državljanin ukrajinskog porekla, na televizijskom kanalu Polsat njuz tvrdio da se Navrocki ponaša kao „kum".

Pošto se ova reč ne koristi u poljskom, odmah je objasnio zbunjenoj voditeljki da je to izraz za kriminalnog vođu u ruskom zatvoru.

Ona je odmah optužila Mazurenka da je uvredio šefa poljske države.

Isečci iz emisije postali su viralni na društvenim mrežama.

Uprkos Mazurenkovom objašnjenju da nema ništa protiv institucije predsednika, već samo ukazuje da ponašanje Navrockog povređuje bespomoćne ukrajinske imigrante, otpušten je iz Obserwator Międzynarodowy, gde je radio kao zamenik glavnog urednika.

Poslanik Darijuš Matecki podneo je tužilaštvu krivičnu prijavu protiv njega.

„Poljski mediji i društvene mreže žestoko kritikuju Navrockog.

„Ali čim je to uradio Ukrajinac, to je izazvalo znatno veću osudu“, kaže novinar i aktivista za ljudska prava Igor Kravec.

• Nova poljska vlada pokrenula proces likvidacije državnih medija

O novom zakonu

U međuvremenu, pošto je stavio veto na zakon o pomoći Ukrajincima, Karol Navrocki je, kako je obećao, podneo Sejmu sopstveni predlog zakon.

Pored obećanih novina - da će samo Ukrajinci koji rade u Poljskoj i plaćaju premije osiguranja imati pristup socijalnoj pomoći i medicinskim uslugama u Poljskoj.

Međutim, stručnjaci veruju da je ovim odredbama trebalo da se dodvori nekim Poljacima.

Među njima je, na primer, predlog da se proces dodele poljskog državljanstva produži sa tri na deset godina.

Ili odredba kojom se zabranjuje širenje „ideologije i simbola Stepana Bandere" u Poljskoj.

Bandera je kontroverzna ličnost, saradnik nacista u vreme Drugog svetskog rata.

Stanovništvo zapadne Ukrajine ga smatra herojom koji se borio za ukrajinsku nezavisnost dok je za mnoge Poljake i Jevreje on bio ratni zločinac koji je organizirao etničko čišćenje i masovna ubistva Poljaka i Jevreja.

Međutim, zakon nije precizirao šta to tačno znači, što je postalo predmet šala ukrajinskih komentatora: rečeno je da je Banderin simbol trozubac, a da je glavna ideja UPA nezavisnost ukrajinske države i da bi Poljacima bilo teško da je zabrane.

Međutim, predsednički zakon nije ni stigao do parlamenta na razmatranje - vlada Donalda Tuska je brzo pripremila sopstveni nacrt nove verzije posebnog zakona o pomoći Ukrajincima.

Njime je ograničena isplata za „800+" i medicinsku pomoć, ali su njegovi autori tvrdili da njihov projekat omogućava da se svaki slučaj razmatra pojedinačno i da je generalno ustupak samohranim majkama koje odgajaju više dece i stoga ne mogu sebi da priušte rad sa punim radnim vremenom.

U ovom zakonu, vlada je predstavila integraciju baza podataka u različitim vladinim agencijama kako bi se efikasnije borila protiv prevara u zahtevima za izdržavanje dece, a takođe je predvidela mogućnost da takvu pomoć mogu da dobiju pojedinci koji su u teškoj situaciji i to u izuzetnim slučajevim.

U vladinom predlogu zakona nije pomenuta zabrana „simbola i propagande banderizma" - pitanja koje očigledno može da pogoršati odnose iPoljaka i Ukrajinaca.

Vlada kaže da bi ovo pitanje trebalo da bude regulisano posebnim zakonom.

Nezvanično, čini se da postoji jasno razumevanje da trenutak za pokretanje ovog pitanja očigledno nije najbolji.

Dakle, 17. septembra, poljski parlament je usvojio vladinu verziju novog zakona o pomoći Ukrajincima.

Međutim, to ne znači da je problem stotina hiljada Ukrajinaca rešen.

Prvo, usvajanje nove verzije zakona pomera ovo pitanje u čisto političku dimenziju, jer ostaje nejasno da li će ga Karol Navrocki potpisati.

„Stari“ zakon ostaje na snazi još manje od dve nedelje, tako da predsednik nema mnogo vremena da donese presudu.

I nema lako rešenje - moraće da bira između dva zla.

Ako Navrocki potpiše vladin predlog zakona, time će priznati da njegov sopstveni projekat nije zainteresovao poslanike i da je zapravo vlada sprovela ideju, popularnu u poljskom društvu, o uskraćivanju „pomoći od 800+" nezaposlenim Ukrajincima.

Ako ponovo iskoristi veto, biće primoran da preuzme odgovornost za probleme sa kojima će se poljski državni službenici i poslodavci suočiti od 1. oktobra: moraće da se nose sa stotinama hiljada Ukrajinaca koji će se iznenada naći u pravnom vakuumu.

Drugo, i mnogo važnije, čak i ako potpiše zakon i on potom brzo stupi na snagu na snagu rešava samo jedan izolovani problem sa kojim se suočavaju Ukrajinci.

Eksploatacija antiukrajinske retorike postala je sastavni deo poljskog političkog mejnstrima.

Nekoliko političara koji otvoreno brane Ukrajince koji žive u Poljskoj se u najboljem slučaju smatraju ekscentricima.

I malo je verovatno da će se to promeniti u doglednoj budućnosti.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Rat u Ukrajini i iznad neba Poljske: Oboreni borbeni dronovi, Rusi tvrde da nisu njihovi
• 'Zona opasnosti' u Evropi za koju malo ljudi zna: Suvalkski koridor
• Kako se Poljaci pripremaju za rusku invaziju