[ BBC ]

02. 11. 2025. 10:30   >>  03. 11. 2025. 00:30

Crno-beli svet: Zašto su zebre, pande i pingvini baš tih boja

Naučnici veruju da postoji više razloga za odsustvo pigmentacije kod tih životinja.

Crveno-plave are, paunovi, žabe otrovnih strelica, i dugine ribice – životinjsko carstvo je prepuno najrazličitijih živopisnih boja.

Ali, neke životinje se ističu iz drugog razloga – potpunim odsustvom boje krzna ili perja.

Crno-bele životinje žive širom sveta, od šuma u Kini do afričkih savana.

Iako imaju sličnu boju, razlozi takvog obeležja mogu da budu veoma različiti.

Prirodna odbrana od insekata

Istraživanja Univerziteta u Bristolu pokazuju da crno-bele pruge mogu da štite zebre od uboda insekata.

Utvrđeno je da su se obadi, poznati i kao konjske muve, znatno ređe spuštali na zebre nego na konje, pa čak i na konje koji su nosili ćebad sa prugama nalik zebrinoj koži.

„Ne postoji neki logičan, očigledan razlog zašto su zebre tako upadljivo progaste", kaže dr Martin Hau, vanredni profesor na Univerzitetu u Bristolu u Engleskoj, koji se bavi vidom životinja.

„Zebre očigledno ne pokušavaju da se sakriju u prugastom okruženju... uloga tih pruga me je oduvek fascinirala".

Ženke obada ujedaju kopnene kičmenjake da se hrane krvlju koja im obezbeđuje dovoljno proteina za proizvodnju jaja, a naučnici su pretpostavili da bi to moglo da bude ključno za razumevanje zebrinih pruga.

„To su zaista užasne muve, čak i kada ne prenose bolesti.

„Ali, ako ih prenose i jedna vas ujede u afričkoj ravnici, to može da bude pitanje života i smrti", objašnjava dr Hau.

„Komarci se kada traže domaćina više oslanjaju na miris nego na vid... ali konjske muve skoro isključivo koriste vid".

Istraživači su imali teoriju da crno-bele pruge nekako odvraćaju obade da ujedaju zebre.

Pratili su let obada prema konjima koji su nosili sivu ćebad i uporedili ih sa njihovim letom prema konjima koji su nosili crno-belu prugastu ćebad nalik zebrinoj koži.

Dr Hau kaže da su obadi sletali na sivu ćebad, ali kada su konji nosili prugastu koja su imitirala zebre, obadi bi naglo skretali u stranu i promašili bi životinju.

„Gotovo da možete da vidite kako donose odluku - dolaze, pa kao da pomisle 'čekaj, ovo nije ono što tražim', i odlete", objašnjava Hau.

Kaže da su slični eksperimenti rađeni i sa ćebadima različitih šara.

„Pokazalo se da je praktično svaki crno-beli dezen koji smo koristili, a koji je bio u približnoj razmeri zebrinih pruga, veoma efikasno odvraćao muve", kaže on.

Dodaje i da muve imaju „užasnu rezoluciju vida", što bi moglo da objasni zašto ih pruge zbunjuju.

„Kada prilaze izdaleka, sve što vide je siva mrlja.

„Tek kada se približe na oko dva metra, njihove oči počinju da razaznaju crne i bele šare", kaže dr Hau.

„Objekat koji vide se menja iz nečeg sivog u nešto sa šarama i mislim da je to ono što odbija muve".

• Lisice, leopard i slon: najsmešnije životinjske ludorije u fotografijama godine
• 'Nismo mislili da će toliko da poraste': Život sa psom teškim 82 kilograma
• Kako su divlje medonosne pčele postale ugrožene i šta to znači za pčelarstvo

Kamuflaža

Iako se smatra da crno-bela boja ne pomaže zebrama da se kamufliraju, drugim životinjama sličnih šara može da bude of pomoći.

Primer su pande, kojima crno-belo krzno može da pomogne da se sakriju od predatora kao što su tigrovi, leopardi i azijski divlji psi.

„U šumama zapadne Kine, u određeno doba godine se javljaju crno-bele površine snega, stena i stabala", kaže Tim Karo, profesor Univerziteta u Bristolu i stručnjak za boje životinjske dlake i perja.

„A ako se životinja koja se sporo kreće, poput džinovske pande, ugleda na udaljenosti od 50 ili 100 metara, vrlo je teško razlikovati je od snežnog, stenovitog okruženja u kojem se nalazi".

Stručnjaci smatraju da je kamuflaža možda razlog i boje papuanskog pingvina, koji ima crna leđa i krila, ali beli trbuh.

„Kada se posmatraju odozdo, njihovi beli stomaci se stapaju sa svetlim nebom", kaže dr Hana Rouland, viša predavačica na Katedri za evoluciju, ekologiju i ponašanje Univerziteta u Liverpulu u severnoj Engleskoj.

„Kada se posmatraju odozgo na tamnoj pozadini, naročito dok su u vodi, njihova crna leđa se stapaju sa tamnim okruženjem".

Upozorenje

Još jedan razlog zbog kojeg su neke životinje crno-bele mogao bi da bude isti zbog kojeg su žabe otrovnih strelica jarkih boja – da posluže kao upozorenje.

Tvorovi mogu da ispuštaju analne sekrete koji su „odvratno smrdljivi" i takođe opasni, kaže profesor Karo.

„Na taj način poručuju predatorima: 'Pogledajte me, ja sam crno-beli, bolje da me ne napadate jer sam previše opasna'", objašnjava on.

Dodaje da je ova teorija potkrepljena činjenicom da u oblastima gde ima više predatora tvorovi imaju izraženije pruge.

Društvena signalizacija

Upadljive crno-bele oznake takođe bi mogle da budu način slanja signala drugim životinjama i podsticanja grupne povezanosti, na primer kod prstenorepih lemura, navodi profesor Karo.

Ove životinje su sive boje, ali imaju crno-bele prugaste repove koje podižu dok hodaju.

„Pošto rep drže uspravno dok se kreću u grupi, pretpostavljamo da to može da bude znak: 'Evo me, molim vas, pratite me'", kaže profesor Karo.

Dodaje da postoji još sličnih primera u prirodi, kao što su bele tačke na zadnjem delu ušiju tigrova.

„Manji broj ovakvih signala kod sisara verovatno ima veze sa grupnom kohezijom", kaže on.

Nije jednostavno doneti zaključak

Postoje i druge teorije o crno-beloj boji.

Na primer, kod papuanskih pingvina, crno perje na leđima je puno pigmenta melanina, što ga čini otpornijim na oštećenja usled vremenskih prilika, objašnjava dr Rouland.

Različite boje im možda pomažu i da regulišu telesnu temperaturu.

„Tamne površine mogu mnogo lakše da apsorbuju toplotu i da se zagreju mnogo brže od belih", kaže ona.

„[Pingvini] često okreću leđa prema suncu, ili okreću stomak ka svetlosti kada je temperatura mnogo visa".

Ali istina je da to ne znamo sa sigurnošću.

„Često se radi o vrlo složenom spoju različitih razloga", kaže dr Rouland.

„Zapravo, nauka gotovo nikada nema crno-beli odgovor".

Tekst zasnovano na epizodi emisije CrowdScience BBC svetskog servisa.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Golo slepo kuče otkriva genetsku tajnu dugog života
• Čank je najdeblji meda na svetu
• Zašto su gradovi pod najezdom pacova
• Teorija pijanog majmuna: Da li smo sklonost prema alkoholu nasledili od primata
• Prijateljstva za ceo život: Koliko su ženkama gorila važne drugarice
• Šta sve životinje roditelji žrtvuju za mladunce: Gledajte novi serijal Dejvida Atenboroa