K. J.

CDT

Međuetnički odnosi u Crnoj Gori dobri samo za polovinu građana

Tek oko polovine građana/ki (47,2 odsto) smatra da su međuetnički odnosi u Crnoj Gori pozitivni dok značajan dio njih (39,8 odsto) međuetničke odnose ocjenjuje kao uglavnom ili veoma loše. Preostalih 13 odsto ispitanika nema stav o tome da li su ti odnosi pozitivni ili negativni. To je pokazalo je istraživanje koje je za CDT sproveo Institut Damar u periodu od 7. do 18. novembra na 1.000 ispitanika.

Ovaj segment istraživanja fokusira se na percepcije i obrasce etnonacionalizma u Crnoj Gori, pri čemu se analiziraju stavovi građana o osjećaju pripadnosti, percepciji ugroženosti, kao i značaju očuvanja etničkog identiteta.

Odnosi između etničkih zajednica u Crnoj Gori razlog političkih tenzija

"Istraživanje je pokazalo i da gotovo polovina ispitanika (48,1 odsto) smatra da su istorijski odnosi između etničkih zajednica u Crnoj Gori danas razlog političkih tenzija u državi, dok, istovremeno, nešto više od petine ispitanika (21,4 odsto) ne dijeli ovo mišljenje, a značajan procenat ispitanika (30,5 odsto) je neodlučno ili nema stav", navodi se u saopštenju CDT-a.

Da nam zbog miješanja različitih kultura prijeti opasnost da izgubimo identitet vjeruje oko trećine građana (35,6 odsto).

Istovremeno, sa tim se ne slaže trećina (34,7 odsto), dok neutralan stav zauzima 29,7 odsto ispitanika.

"Više od polovine (55,5 odsto) smatra da njihova etnička grupa treba da poveća prirodni priraštaj kako ne bi bila potisnuta od strane drugih etničkih grupa, pri čemu 27,3 odsto u potpunosti podržava ovu ideju, a 28,2 odsto donekle. Neslaganje s ovom tvrdnjom izražava 26,4 odsto (donekle i uopšte se ne slaže) ispitanika, dok je 18,1 odsto neodlučnih. Značajan broj ispitanika (43,2 odsto) kazalo je da se prijatnije osjeća kada je u okruženju pripadnika svoje etničke zajednice, nego kada je u društvu različitih etničkih grupa, dok je trećina njih (33,3 odsto) odgovorilo da to nije slučaj. Gotovo četvrtina građana (23,5 odsto) nema stav o ovom pitanju", navodi se u saopštenju.

Da se prijatnije osjeća u u društvu pripadnika svoje vjerske zajednice, u poređenju sa situacijama gdje su prisutni pripadnici drugih vjera kazalo je 41,7 odsto ispitanika, njih 28,3 odsto je kazalo da to nije slučaj, dok 30 odsto ima neutralan stav o ovom pitanju.

Trećina građana (34,4 odsto) smatra da je lojalnost etničkoj zajednici važnija od lojalnosti prema Crnoj Gori kao državi. Takođe oko trećine građana (36,4 odsto) nije saglasno sa ovom tvrdnjom, dok 29,2 odsto ima neutralan stav prema tvrdnji.

Istraživanje je pokazalo da svaki četvrti građanin (26,5 odsto) smatra da nacionalne manjine u Crnoj Gori uživaju previše privilegija na štetu ostalog stanovništva, dok skoro polovina (46 odsto) nije saglasna sa tim, a 27,5 odsto je neodlučnih.

"Polovina građana (50,5 odsto) smatra da treba da se čvrsto držimo narodnih običaja i tradicije dok svega 22,5 odsto nije saglasno sa ovom tvrdnjom. Neutralan stav o ovom pitanju ima 27 odsto ispitanika", navodi se u saopštenju.

Najčešće se osjećali ugroženo zbog politike

Istraživanje pokazuje da se najveći broj građana (26,6 odsto) najčešće osjetilo ugroženo zbog drugačijeg političkog mišljenja, slijedi pripadnost političkoj partiji (25,1 odsto) zatim etnička pripadnost (22,9 odsto) te religijska pripadnost (20,3 odsto). Da se osjećalo ugroženo zbog svog materijalnog položaja odgovorilo je 13,6 odsto ispitanika, 9,8 odsto je odgovorilo potvrdno na pitanje da li se osjećalo ugroženo zbog roda, dok je zbog seksualnog opredjeljenja ugroženost osjetilo 2,9 odsto ispitanika.

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta ”Jačanje otpornosti Crne Gore: Borba protiv radikalizacije i dezinformacija” uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Holandije. Sadržaj je isključiva odgovornost Centra za demokratsku tranziciju (CDT) i ne predstavlja nužno mišljenje Ministarstva spoljnih poslova Holandije.