Igor Pejović

Anja Popović: Mladi u Crnoj Gori pasivni, možete uspjeti ako ste istrajni

Mladi širom svijeta osjećaju kao da njihovi predstavnici ne čine dovoljno da bi njihov život učinili lakšim. Govori se, međutim, dosta o tome šta države treba da urade da poboljšaju položaj mladih, no puno je bitnije da se mladi zapitaju kako da dođu do toga, kazala je u emisiji Mladovanje na TVCG Anja Popović, studentkinja politikologije i međunarodnih odnosa na podgoričkom FPN-u.

Ova nesuđena pravnica, zahvaljujući stipendiji Stejt Dipartmenta, jedan semestar je provela na Univerzitetu Južne Dakote u Americi, ali i na Karlovom univerzitetu u Češkoj, a dobitnica je i KAS stipendije za nadarene studente posljednjih godina fakulteta.

“Od prvog predavanja sam shvatila da to nije za mene, trebalo mi je da skupim hrabrosti da priznam da nijesam napravila baš dobar izbor”, kazala je Anja.

Nakon što se sa Pravnog prebacila na Fakultet političkih nauka shvatila je, kaže, da učenje ne mora da bude naporno i dosadno.

Odlazak u Ameriku bio ostvarenje sna

Odlazak u Ameriku, zahvaljujući stipendiji, za Anju je bilo ostvarenje sna: “Znala sam da ću jednom poći u SAD ali ne tokom studentskih dana. Jer znate da je to teško priuštiti mladim ljudima u Crnoj Gori. Ono što mi je najviše značilo je da sam upoznala ljude iz raznih kultura i djelova svijeta. Mogla sam da shvatim tako kako Crna Gora nazaduje u nekim stvarima, ali i napreduje i shvatila sam da nije sve tako crno”.

Kolegama u Južnoj Dakoti često je morala da objasni gdje se Crna Gora nalazi: “Kad čuju Montenegro neki misle da je Afrika, neki da je to Monako, a neki Madagaskar. Međutim, kad im objasnite stvari u balkanskom kontekstu, oni skapiraju da znaju o našoj zemlji više nego što su mislili. Potrudila sam se da im približim Crnu Goru, da je zapamte, da je predstavim na najbolji način jer znam da većina njih neće upoznati nikog iz Crne Gore”.

Potrudila se, kaže, da im asocijacija na Crnu Goru bude nešto dobro.

“Imala sam drugare iz Ugande. I oni su tačno znali gdje se nalazila Crna Gora, što mi je bilo čudno. Oni su čuli za Crnu Goru, i to ne za neku drugu državu, nego baš za nas. Ljudi koji tamo studiraju političke nauke su zainteresovani za dešavanja na Balkanu, Evropi, a donekle i u Crnoj Gori”, priča Anja.

Volontiranje je bilo obavezan dio stipendije, a Anja je izazila želju da to bude dom za stare ili sirotište, pa je značajna aktivnost koju je imala bila vezana za dom za nezbrinutu djecu.

Zanimalo nas je i koliko su mladi u Americi spremni da volontiraju: “Jako često. Jer da biste se prijavili na koledž vama su potrebni neki sati volonterskih aktivnosti, postoji tamo osjećaj lokalne zajednice. Oni su svjesni da moraju da pomognu lokalnoj zajednici. Dio su velike države, ali da bi sve funkcionisalo moraju i pomagati ljudima oko sebe”.

Jedan semestar provela je i na Karlovom univerzitetu u Češkoj, gdje je takođe imala priliku da upozna ljude iz razlicitih djelova svijeta, ali najvise Evropljana: “Još tokom boravka u Americi shvatila sam da mi je nezamislivo da se odmah vratim u Crnu Goru, nego sam željela da iskusim studentski život van naše zemlje. I prijavila sam se za Erasmus plus program u Češkoj. Iskustvo je bilo drugačije. Dva su kontinenta različita. Ali sam u Češkoj shvatila koliko želim da Crna Gora bude članica Evropske unije”.

Shvatila je, kaže, koliko studenti koji su iz zemalja članica EU imaju prednosti u odnosu na nas.

Dobitnica i KAS stipendije

“Vi slušate o tim stvarima, ali dok ne dođete u situaciju da uvidite tu razliku, ne shvatate baš kolika je ona. Ima čak univerziteta koji imaju kvote, primaju 120 studenata iz EU zemalja, a 20 van. Vi morate da se takmičite sa Evropljanima i cijelim svijetom. Tu su i drugi benefiti. Recimo viza”, kaže Anja.

Dobitnica je i KAS stipendije za nadarene studente posljednjih godina fakulteta: “To je stipendija za studente posljednje godine fakulteta, nadarenim studentima koji su politički i društveno aktivni. Nju svake godine dobija par crnogorskiuh studenata, nudi finansijsku pomoć i da ste dio šire mreže. Definitivno nešto na šta sam ponosna”.

Problem sa kojim se mladi suočavaju je, kaže Anja, pasivnost: “Imamo predstavnike iz NVO, omladinske strukture koji se bore za mlade, ali bojim se da mladi u globalu nijesu puno zainteresovani za te teme, naročito u Crnoj Gori. Primjer su protesti u Srbiji, gdje mladi podržavaju studente u Srbiji, ali kad se mi suočavamo s problemima oni su pasivni i kažu nije to moj problem. I nekako se bojimo, u zoni smo komfora, volimo da smo apolitični”.

Kaže da će dati sve od sebe da ostane u Crnoj Gori: “Ali moramo da razumijemo mlade. Ako ljudi puno rade i imaju minimalac ili prosječnu platu da jedva živite, a možete u inostranstvu da bolje živite - ako nemate što da ponudite ovdje djeci, a imate na drugom mjestu, bojim se da će puno mladih poći”.

Smatra da se ipak i u Crnoj Gori itekako može uspjeti.

“Ali morate biti istrajni u tome što radite. I morate da budete kreativni. Da mladi ne žive u okvirima koji su nam dati... svakako bih voljela da provedem život ovdje, ali i da odem u inostranstvo na par godina”, zaključuje Anja.