Katarina Janković

Ljepota, ali ne po cijenu zdravlja: Otrovi u lakovima za nokte mogu ozbiljno da naruše zdravlje

Lakovi i drugi proizvodi za nokte, iako naizgled bezazleni, sadrže niz potencijalno opasnih hemikalija koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, kazala je u razgovoru za Portal RTCG dr sc. med. Ana Popović, specijalistkinja dermatologije i onkologije. Naša sagovornica upozorava na rizike koje ovi proizvodi nose – posebno za radnice u salonima i osjetljive korisnike.

U današnje vrijeme kada j popularni nail art dostigao vrhunac, gotovo da ne možemo naići na žene, djevojke, čak i djevojčice koje nemaju na noktima popularni gel lak. Koliko su lakovi opasni, pa čak i onda kada ih nanosite kući i ne koristite UV lampu, pričali smo sa dr Popović koja navodi da mnogi od nas nijesu svjesni rizika koji nosi ovaj trend.

Evropska unija će od 1. septembra da uvede zabranu pojedinih gel lakova, koji neće biti dozvoljeni zbog hemijske supstance TPO. Prema studijama ta supstanca može predstavljati ozbiljnu prijetnju po zdravlje – uključujući i rizik od raka.

"Iako se proizvodi za nokte doživljavaju kao uobičajeni dio estetske njege, sve je više naučnih dokaza da mnogi od njih sadrže supstance koje mogu imati negativan uticaj na zdravlje. Djeluju bezopasno, ali proizvodi za nokte mogu predstavljati ozbiljan zdravstveni rizik, naročito kada se njihove hemikalije udišu, apsorbuju kroz kožu ili nenamjerno unesu u organizam“, upozorava Popović.

Posebnu pažnju skreće na takozvanu „toksičnu trojku“ – toluen, dibutil-ftalat (DBP) i formaldehid – hemikalije koje se i dalje nalaze u mnogim komercijalnim lakovima, uprkos dokumentovanim rizicima.

„Toluen je povezan s oštećenjima nervnog i reproduktivnog sistema i čak je pronađen u majčinom mlijeku žena koje rade u salonima. DBP može narušiti hormonalnu ravnotežu i razvoj muškog reproduktivnog sistema, dok se formaldehid, klasifikovan kao karcinogen, dovodi u vezu sa leukemijom i tumorima disajnih puteva“, navodi dr Popović.

Pored ove tri supstance, u lakovima i sredstvima za skidanje laka često se nalaze i drugi hemijski spojevi koji izazivaju zabrinutost.

Među njima su trifenil-fosfat (TPHP), plastifikator koji može remetiti hormonalni sistem, metil-metakrilat (MMA), koji izaziva iritacije kože i disajnih puteva, te akrilna kiselina, koja se brzo apsorbuje i može izazvati ozbiljne alergijske reakcije.

„U lakovima za nokte pronađeni su i teški metali poput antimona, koji može izazvati iritaciju disajnih puteva, promjene na koži i gastrointestinalne tegobe. Analize su pokazale da neki lakovi sadrže i do 15 mikrograma antimona po gramu, što je višestruko iznad dozvoljenih granica“, upozorava dr Popović, dodajući da se ova supstanca često ni ne navodi na deklaracijama.

Kozmetičarke u najvećem riziku

Jedna od najranjivijih grupa su kozmetičarke i radnice u salonima koje svakodnevno rukuju tim supstancama.

„Kod ovih žena zabilježeno je pogoršanje postojeće astme, pojava nove astme i rinitisa. Prema podacima američke Agencije za bezbjednost i zdravlje na radu (OSHA), žene koje rade u salonima za nokte imaju za 15,6% veću stopu spontanih pobačaja u poređenju sa ženama njihove etničke grupe u opštoj populaciji“, navodi dr Popović.

Zabilježeni su i slučajevi smanjenih kognitivnih sposobnosti kod djece čije su majke bile izložene ovim hemikalijama tokom trudnoće.

„Ova svakodnevna, dugotrajna izloženost hemikalijama stavlja zaposlene u salonima u posebno ranjivu poziciju“, ističe dr Popović.

Poseban problem predstavlja i nedovoljna regulacija kozmetičkih proizvoda.

„FDA ne zahtijeva testiranje proizvoda prije stavljanja na tržište, niti traži tačne deklaracije za profesionalne proizvode. U nezavisnoj analizi u Kaliforniji, čak 83% proizvoda koji su tvrdili da ne sadrže toluen – ipak su ga sadržali, a 14% tzv. DBP-free lakova sadržalo je DBP u visokim koncentracijama“, navodi ona.

Za razliku od SAD-a, Evropska unija ima znatno strožu regulativu.

„Zabranjene su supstance poput olova, arsena, antimona, nikla, hroma i kobalta, dok su maksimalne koncentracije formaldehida jasno ograničene. Sve supstance moraju biti precizno deklarisane“, ističe dr Popović.

Ni redovne korisnice nijesu u potpunosti pošteđene jer stavljaju ruke pod UV lampu koja takođe nosi ozbiljne zdravstvene rizike.

„Prosječna korisnica lakira nokte 2 do 6 puta mjesečno. Iako je izloženost manja nego kod radnica, postoji dodatni rizik od UV zračenja koje se koristi pri fiksiranju gel-lakova, što može doprinijeti razvoju malignih promjena na koži, naročito na šakama i ispod nokta“, navodi dr Popović.

Čitajte deklaracije na proizvodima

Savjetuje da korisnici obrate pažnju na sastav proizvoda i da biraju one koji imaju jasnu i potpunu deklaraciju.

„Osobe sa osjetljivom kožom ili disajnim tegobama trebalo bi da izbjegavaju gel-lakove i akrilate, a saloni koje posjećuju trebalo bi da imaju dobru ventilaciju i koriste ličnu zaštitnu opremu (PPE)“, poručuje dr Popović.

Kako navodi, svrab, crvenilo, promjena boje noktiju ili iritacije mogu biti znak alergije.

"U slučaju bilo kakvih promjena, ne oklijevajte da se obratite dermatologu", preporučuje naša sagovornica.

Uloga dermatologa je, prema njenim riječima, ključna u informisanju javnosti.

„Cilj nije širiti zabrinutost, već pružiti precizne i pouzdane informacije. Ukoliko pacijent primijeti promjene na noktima, alergijske reakcije ili pojačanu osjetljivost kože, moramo razmotriti i uticaj kozmetičkih proizvoda“, ističe dr Popović.

Kako kaže, vrijeme je za odgovornu ljepotu.

"Industrija ljepote ne smije biti izvan okvira javnog zdravlja. Iako se proizvodi za nokte svakodnevno koriste, oni mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, od alergija i hormonskih poremećaja, do neuroloških smetnji i povećanog rizika od karcinoma. Potrebna je stroža regulativa, više naučnih istraživanja i bolja edukacija građana kako bismo sačuvali ljepotu, ali ne po cijenu zdravlja", zaključuje Popović.

Toksične hemikalije u proizvodima za nokte - šta treba da znate

Proizvodi za nokte, poput lakova i sredstava za skidanje laka, često sadrže hemikalije koje mogu biti štetne po zdravlje ljudi. Mnoge od ovih supstanci imaju potencijalne toksične i alergijske efekte, pa je važno biti upoznat sa rizicima: 

Ftalati

Ftalati se koriste kao omekšivači u lakovima da bi spriječili pucanje i povećali fleksibilnost.

Najpoznatiji je dibutil-ftalat (DBP), koji je ranije bio široko korišćen, ali je otkriveno da može štetno uticati na reproduktivni i razvojni sistem.

Toluen

Toluen je rastvarač prisutan u lakovima i poznat je po negativnom uticaju na centralni nervni, reproduktivni i kardiovaskularni sistem. Iako nije zvanično klasifikovan kao kancerogen, njegova toksičnost je dobro dokumentovana.

Formaldehid

Koristi se za učvršćivanje nokta. Formaldehid je priznat kao karcinogen od strane: Američkog Nacionalnog toksikološkog programa, Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) Povezan je sa Leukemijom, Tumorima uha, nosa i grla, Kognitivnim poremećajima, Rakom pluća,Oštećenjem nervnog sistema i reproduktivnog zdravlja.

Ove tri hemikalije — tolulen, DBP i formaldehid — često nazivaju „toksičnom trojkom“ zbog njihovog štetnog dejstva. Iako su pokušaji da se izbace iz kozmetičkih proizvoda učestali, oni su još uvijek prisutni u mnogim proizvodima.

Ostali sastojci od kojih treba da se čuvate:

• Trifenil fosfat (TPHP)– plastifikator i retardant plamena, može remetiti hormonalni sistem i imati negativne efekte na reprodukciju.
• Metil metakrilat (MMA)– monomer koji može izazvati iritacije kože, disajnih organa i nervnog sistema.
• Aceton– sredstvo za skidanje laka koje može izazvati iritacije, mučninu i ozbiljnija oštećenja jetre i bubrega.
• N-metilpirolidon (NMP)i akrilna kiselina – mogu izazvati iritacije i oštećenja kože, očiju i disajnih puteva.
• Metalni pigmenti– u lakovima sa metalnim sjajem, šljokicama, mogu sadržati teške metale koji izazivaju iritacije i dugoročne zdravstvene probleme.  U lakovima za nokte se nalazi antimon. Iako je maksimalno dozvoljena količina antimona u kozmetičkim proizvodima ograničena na 0,5 mikrograma po gramu, analiza je pokazala da neki lakovi za nokte sadrže i do 15 mikrograma po gramu, što je višestruko iznad preporučenih granica. Posebno zabrinjava činjenica da se antimon rijetko navodi na deklaracijama, uprkos tome što može izazvati iritaciju disajnih puteva, promjene na koži, gastrointestinalne tegobe, pa čak i ozbiljna oboljenja pluća poput pneumokonioze.
• N,N-dimetil-p-toluidin (DMPT)– prisutan u akrilnim proizvodima, povezan je sarizikom od karcinoma i alergijskih reakcija.

          Osim poznatih toksina, mnogi proizvodi za nokte sadrže i druge štetne supstance:

• Skidači laka bez acetona mogu sadržati GBL (gamma-butirolakton) – supstancu koja se u tijelu pretvara u GHB (gamma-hidroksibutirat), tzv.supstanca povezana sa zloupotrebom u slučajevima seksualnog nasilja. Zabilježeni su slučajevi trovanja i kome kod djece.
• Hemikalije poput DMPT (dimetil-p-toluidin) i nitroetana mogu izazvati trovanja opasna po život, uključujući cijanozu, povraćanje i methemoglobinemiju.
• TPHP (trifenil fosfat), čest u lakovima, pronađen je u krvi, majčinom mlijeku i krvi iz pupčane vrpce. Povezuje se sa razvojnim poremećajima, oštećenjem rada mozga, jetre i štitne žlijezde. Njegov glavni metabolit, DPHP (difenil hidroksi fosfat), takođe pokazuje negativne efekte kod djece.
• Ni zamjene za TPHP – poput ATBC (acetil tributil citrat) i TMPIB (trimetilpentil izobutirat) nisu dovoljno istražene.
  • Akrilna kiselina brzo se apsorbuje kroz kožu i disajne puteve, a može izazvati ozbiljne iritacije i alergijske reakcije.
  • NMP (N-metilpirolidon) prisutan je u ljepilima, bazama i lakovima – čak i onima za djecu. U visokim koncentracijama može izazvati iritacije, glavobolje, plikove i povećati apsorpciju drugih toksičnih supstanci.

Zanimljivosti o lakovima za nokte

Lakovi za nokte kakve danas poznajemo pojavili su se tek 1920-ih godina, zahvaljujući razvoju automobilske industrije i otkriću nitroceluloze. Iako je nitroceluloza i dalje sastavni dio većine lakova, danas se ne koristi u automobilskim bojama.

Prvi obojeni lak za nokte napravljen je 1930. godine.

„Međutim, kako je industrija težila postojanijim i fleksibilnijim proizvodima, u sastav lakova uvedene su supstance koje izazivaju zabrinutost zbog toksičnosti i alergijskih svojstava. Potreba za aditivima kao što su termoplastične smole i plastifikatori dovela je do upotrebe toksičnih komponenti kao što su toluen-sulfonamid-formaldehid smola (TSFR) i dibutil ftalat (DBP),“ kaže dr Popović.