Sabine Kinkarc, Folker Viting  [ DW ]

08. 05. 2025. 08:49

Tesna većina Nemaca protiv zabrane AfD-a

Ovo je trebalo da bude novi početak za vladu promena? Teško da je tako. Bio je to više debakl nego uspeh.

Fridrih Merc izabran je za kancelara tek u drugom krugu glasanja u utorak (6. maj) u Bundestagu. U prvom pokušaju nije uspeo da osvoji apsolutnu većinu jer mu deo poslanika iz sopstvene koalicije Demohrišćana i Socijaldemokrata nije dao glas.

Još nije zabeležen takav slučaj u čitavoj istoriji Savezne Republike Nemačke.

Oduševljenja nema. Niti ikakvog osećaja zanosa u veri da je to nekakav početak uspešne vlade.

Tako to vidi i većina građana prema aktuelnom ispitivanju javnog mnjenja Dojčlandtrend koje redovno objavljuje javni servis ARD.

Deo građana je ispitan doduše pre, 5. maja, a drugi deo 6. maja na dan fijaska.

Merc tek treba da dokaže da je dorastao funkciji

Barem kad je reč o ličnosti Fridriha Merca, on je ostvario svoju davnu političku ambiciju. Nakon dugih pregovora postao je deseti kancelar Savezne Republike Nemačke. No, mnogi se pitaju da li je on zaista dobar izbor.

Čak 59 posto građana smatra da nije, a samo trećina ispitanih ima pozitivno mišljenje o njemu.

Ne naročito mišljenje upitani imaju i o pojedinim ministrima. Novi ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU) prošao je slabo – 42 posto ga vidi kao loš izbor, dok 35 posto smatra da je dobar.

Jedini član vlade koji dobija jasnu podršku je Boris Pistorijus. Čak 73 posto ispitanika smatra da je socijaldemokrata i već dosadašnji ministar odbrane pravi čovek za tu funkciju.

Zašto je Merc tako loše prošao? Verovatno zato što mu mnogi još zameraju što je odmah nakon izbora prekršio brojna obećanja – između ostalog i ono da se država neće dodatno zaduživati.

Nema promena u podršci strankama

Iako preovlađuje negativno raspoloženje prema vladi, rejting stranaka se gotovo nije promenio. Tako bi i na uobičajeno pitanje za koga bi glasali da se izbori održe sledeće nedelje Demohrišćani tek neznatno ojačali i dobili 27 odsto podrške. SPD ostaje na 16 posto.

Alternativa za Nemačku (AfD) sa 23 odsto ostaje najjača opoziciona snaga, makar su izgubili jedan procenat. Zeleni i Levica su gotovo izjednačeni – 11 i 10 odsto. Savez Sare Vagenkneht (BSW) i Liberali ostaju ispod izbornog praga.

Valja reći da je prednost Demohrišćana u odnosu na AfD novost ove ankete. Poslednje dve koje su radili drugi demoskopi, objavljene u ponedeljak, videli su dve stranke izjednačenim u podršci.

Početkom maja je nemačka Služba za zaštitu ustavnog poretka označila AfD označio kao „provereno desnoekstremističku“ organizaciju. Stranka je podnela tužbu protiv te ocene, ali Služba tvrdi da je godinama prikupljala dokaze i da ih ima dovoljno da se ciljevi AfD-a protive demokratiji, vladavini prava i ljudskom dostojanstvu.

Čak 67 odsto građana u anketi Dojčlandtrend slaže se sa tom ocenom. AfD sada može biti pod nadzorom obaveštajnih tela – uključujući praćenje komunikacija i kretanja pojedinaca.

Sve ostale parlamentarne stranke isključuju saradnju sa AfD-om, iako bi nešto manje od polovine građana prihvatilo donošenje zakona i propisa koje bi podržala i ta populistička stranka. No nije im prihvatljivo da učestvuju u vladi, čak ni u parlamentarnim telima u kojima bi, shodno ishodu na izborima, mogli imati svoje članove.

Ipak, mnogi građani dele političke stavove AfD-a. Među pristalicama stranke jasno dominira mišljenje da su im njene teme važnije od toga da li je označena kao ekstremistička. Posebno je raširena podrška stavu protiv imigracije – a sa tim se slaže i 45 odsto građana u celoj zemlji.

AfD (ipak) nije KPD

U Nemačkoj se sve češće postavlja pitanje: treba li zabraniti AfD? Reč je o komplikovanom pravnom postupku koji je već više puta propao u drugim slučajevima.

Uprkos toj veoma visokoj granici za zabranu neke političke stranke, istraživanja pokazuju da je 43 odsto upitanih za takvu zabranu, dok je 47 odsto protiv. Najviše zagovornika zabrane ima među biračima Zelenih, Levice i SPD-a.

Da li je dosta o nacističkim zločinima?

Ovog četvrtka (8. maj) obeležava se kraj Drugog svetskog rata. Ne samo u Nemačkoj, već i širom Evrope. Taj datum ponovo je otvorio pitanje – treba li „podvući crtu“ pod nacističke zločine?

AfD to često traži. Prema Dojčlandtrendu, gotovo polovina pristalica stranke smatra da se „previše“ govori o zločinima nacizma. Samo devet odsto misli da se o tome govori premalo.

Kod birača drugih stranaka slika je suprotna – samo manji procenat (između 8 i 16 posto) smatra da bi trebalo prestati sa podsećanjima. Uoči obeležavanja kraja rata koji je pokrenula nacistička Nemačka, to je rezultat koji izaziva posebnu pažnju.