Kristof Haselbah  [ DW ]

08. 05. 2025. 08:05

Osam decenija od rata: Okreću li se SAD od Evrope?

Drugi svetski rat, koji je započeo 1. Septembra 1939. nemačkom invazijom na Poljsku, završio je u Evropi 8. maja 1945. - u Aziji je trajao još nekoliko meseci do kapitulacije Japana. Adolf Hitler počinio je samoubistvo nekoliko dana ranije u „Vođinom bunkeru“ u Berlinu.

Bilans rata bacio je senku na sve dotadašnje užase: oko 60 miliona mrtvih širom sveta, šest miliona Jevreja koje su ubili nacisti, veliki delovi Evrope razoreni, milioni ljudi nestali ili proterani.

S padom nacionalsocijalističke Nemačke 1945. nastao je novi, bipolarni poredak u Europi i šire, koji je potrajao više od 40 godina. Tokom rata su zapadni saveznici – SAD, Velika Britanija i Francuska – još sarađivali sa Sovjetskim Savezom kako bi zajednički izvojevali pobedu. No, već uoči kraja rata pojavile su se napetosti: zapadne sile zastupale su demokratiju, težile su slobodnom savezu s poraženim državama, dok je Sovjetski Savez svim zemljama koje je zauzeo tokom svog vojnog napredovanja nametnuo komunistički režim.

Godine 1947. američki predsednik Hari Truman objavio je ono što je kasnije nazvano Trumanovom doktrinom. Reč je, govorio je, o tome da Sjedinjene Države treba da „pomažu slobodnim narodima koji se odupiru pokušajima potčinjavanja naoružanim manjinama ili spoljnom pritisku“. Cilj je bio da se zaustavi ekspanzija Sovjetskog Saveza. Evropa je podeljena na sovjetski istok i američki zapad.

Na američku zaštitu moglo se računati

Nemačka je postala žarište tog sukoba: granica je uskoro presecala zemlju i sam Berlin. Bio je to početak Hladnog rata. Uzajamno odvraćanje dvaju nuklearnih vojnih blokova – NATO-a sa američkim liderstvom i Varšavskog pakta pod sovjetskom dominacijom – sprečilo je otvoreni rat. Ipak, svet se više puta nalazio na ivici atomskog rata.

Sve vreme se Savezna Republika Nemačka, zapadni deo podeljene Nemačke do 1990., mogla kao deo NATO-a osloniti na zaštitu SAD-a.

Tako je ostalo i posle okončanja sukoba Istoka i Zapada 1989./90., nemačkog ujedinjenja i raspada Sovjetskog Saveza. Nekoliko godina činilo se da će se celi kontinent, uključujući Rusiju, razvijati mirno i demokratski. Sve više država koje su nekada pripadale Sovjetskom Savezu priključivalo se NATO-u. I nezavisnoj Ukrajini obećano je da će jednog dana moći da postane članica NATO-a.

Tramp menja strane

Najkasnije od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. te su iluzije nestale. Jedno od temeljnih načela dosadašnjeg poretka, da se granice smeju menjati samo mirnim putem, prestalo je da važi.

S druge strane, američki predsednik Donald Tramp dovodi u pitanje zaštitu koju pruža NATO. „Ako oni (druge članice NATO-a) ne plaćaju, neću ih braniti“, ponovio je Tramp u martu još jednom svoj stav.

„Mi smo usred istorijske prekretnice, uporedive s velikim političkim lomovima 20. veka, posebno onima iz 1945. i 1989./91“, piše istoričar Norbert Fraj sa Univerziteta u Jeni za Dojče vele (DW). „Transatlantski poredak uspostavljen nakon Drugog svetskog rata, u kojem je glavnu ulogu igrala Amerika i od kojeg je Nemačka – najpre u sklopu zapadnoevropske integracije, a kasnije i posle kraja sukoba Istoka i Zapada i integracije Istočne Europe – posebno profitirala, raspada se pred našim očima.“

Njegov kolega, istoričar Manfred Gertemaker iz Potsdama, izjavio je za DW da je Trampova predsednička funkcija pokazala „da su Evropljani zanemarili sopstvenu odbranu oslanjajući se na Amerikance“. Tramp je uništio jednu iluziju.

Republikanac Tramp nije bio prvi predsednik koji je od Evropljana zahtevao veće izdatke za obranu. Već 2016. godine je demokratski predsednik Barak Obama rekao: „Evropa je ponekad bila previše samozadovoljna u pogledu vlastite odbrane.“

No Tramp ide puno dalje. U ratu u Ukrajini on se sada praktično stavlja na stranu Rusije. Ukrajina, prema njemu, u mirovnom sporazumu ne bi vratila sve svoje teritorije niti bi smela da pristupi NATO-u. To su dobre vesti za ruskog predsjednika Vladimira Putina. „Celi evroatlantski bezbednosni sistem raspada se pred našim očima“, rekao je Putin još prošle godine.

Merc želi „nezavisnost“ od Vašingtona

Neki u Nemačkoj se nadaju da će se Trampob naslednika vratiti starom transatlantskom poretku. Da li je to realno? Norbert Fraj je skeptičan: „Koliko će od tog poretka ostati nakon Trampove predsedničke funkcije, trenutno je teško reći – a još manje, hoće li išta od toga moći da se ponovo izgradi.“

Njegov savet nemačkoj vladi: "Još od politike Konrada Adenauera nemačka je usmerena ka jasnom vezivanju za Zapad, čvrsto ukorenjena u Evropi. I Nemačka sada mora da učiniti sve da Evropska unija može da opstane politički, ekonomski i vojno, ako treba, i bez SAD-a.“

S tim se slaže i novi nemački kancelar Fridrih Merc. Evropa se mora da se bezbednosno osamostali od Amerike, rekao je odmah nakon saveznih izbora.

Manfred Gertemaker dočekuje taj stav sa skepsom: „Nezavisnost od SAD-a je potpuna iluzija.“ Sopstveni put Evrope neće funkcionisati, „jer Amerikanci i dalje moraju da obezbeđuju nuklearno odvraćanje. Smisleno je, dakle, da se vratitesnoj saradnji SAD-a i Evrope na temelju nove realpolitičke računice.“ Nada se, kaže, da će Merc kao kancelar što pre otputovati u Vašington i „da će ta saradnja, koja je i u prošlosti vrlo dobro funkcionisala, zaista biti nastavljena“.

Više Evrope kao zamena za Sjedinjene Države, na koje se 80 godina posle završetka svetskog rata Stari kontinent više ne može da se osloni? Ili ipak novi savez s Vašingtonom? To je jedno od teških pitanja na koja će morati da odgovori nova nemačka vlada.