Jacek Lepjarc  [ DW ]

17. 05. 2025. 12:25

Poljaci biraju predsednika: Levo ili desno?

Birači u Poljskoj u nedelju (18. maj) ne odlučuju samo da li će sledeći predsednik zemlje biti levo-liberalni Rafal Tžaskovski ili konzervativni Karol Navrocki. Na kocki je mnogo više.

Ishod izbora odlučuje i o tome da li će proevropska vlada levog centra Donalda Tuska moći da prevaziđe blokadu koja dolazi iz predsedničke palate i koja njen rad koči još od preuzimanja dužnosti pre godinu i po.

Jer, iako poljski predsednik nema toliko moći, on ima pravo veta na zakonodavne predloge vlade. Osim toga ima vrhovni nadzor nad oružanim snagama, učestvuje u odlukama o spoljnoj politici i može da predlaže zakonske inicijative.

Izneverene nade u reforme

Kada je u decembru 2023. Tuskova koalicija posle osam godina zamenila na vlasti nacionalističku stranku Pravo i pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog, nade u brzu demokratsku promenu bile su velike.

Liberalno-konzervativne snage obećavale su obnovu vladavine prava, liberalizaciju zakona o pobačaju i više prava za homoseksualce. Takođe su htele da reformišu javne medije i pozovu na odgovornost političare optužene za korupciju.

No ubrzo se pokazalo da većina reformskih pokušaja propada zbog otpora konzervativnog predsednika. Andžej Duda koristi pravo veta ili prosleđuje zakonske predloge vlade Ustavnom sudu, koji se sastoji od pristalica PiS-a.

Shodno tome, učinak Tuskove vlade posle godinu i po ostaje skroman. U zemlji se šire razočaranje i nezadovoljstvo – čak i među vernim biračima koalicionih stranaka.

Za Tuska se radi o ostanku na vlasti

„Predsednička palata ili smrt“, napisao je kolumnista nedeljnika Newsweek Jacek Gadek posle početka predizborne kampanje prošle jeseni. „Tusk zna da od ishoda ove bitke zavisi sve.“

Zato je premijer u izbornu trku poslao svog stranačkog kolegu Rafala Tžaskovskog. Gradonačelnik Varšave već je pre pet godina izašao na megdan Dudi i izgubio. U drugom krugu tesno je poražen od konzervativnog kandidata iako je uzeo 49 odsto glasova.

Iako ima samo 53 godine, za poljske prilike Tžaskovski se može pohvaliti dugom političkom karijerom. Bio je ministar za digitalizaciju, evropski poslanik i državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova. Od 2018. upravlja glavnim gradom Poljske.

Tžaskovski pripada levom krilu Tuskove stranke Građanska platforma. Zalaže se za liberalni zakon o abortusu koji dopušta prekid trudnoće do 12. nedelje i uklonio je krstove iz prostorija gradske uprave.

Kao jedan od retkih političara u Poljskoj brani klimatsku politiku EU. Nekoliko dana pre glasanja vodi u anketama, iako se njegova prednost poslednjih nedelja istopila na nekoliko procentnih poena.

Protivkandidat umešan u skandale

Njegov glavni protivkandidat Karol Navrocki (42), istoričar iz Gdanjska, vodi Institut za nacionalno sećanje (IPN).

Šef PiS-a Kačinjski u trku za predsednika poslao je ovog nestranačkog nacionalnog aktivistu kao „građanskog kandidata“. Njegova računica je da će Navrocki pridobiti i desne birače van miljea PiS-a, jer se ne doživljava kao stranačkog aparatčik.

No ta računica ne funkcioniše – podrška Navrockom ostaje manja od rezultata PiS-a u anketama, jer čak ni mnogi članovi stranke ne poznaju tog kandidata.

Istraživanja novinara takođe pokazuju da je Navrocki imao kontakte sa podzemljem. Neposredno pre izbora izbio je i imovinski skandal – njegovi protivnici optužuju ga da je prevarom došao do opštinskog stana.

Na svojim predizbornim skupovima Navrocki se obrušava na migrante, Zelenu agendu EU i Brisel. Zahteva ograničavanje pomoći Ukrajini i neguje sliku Nemačke kao neprijatelja. „Neću biti lakej, neću biti sobar Nemačke“, uverava. PiS optužuje Tuska da je „nemački agent“.

Tramp i Simion kao pomoćnici u kampanji

Izborni tim NAvrockog iskoristio je dobre kontakte s republikancima u SAD da prošle nedelje izvede fotografisanje s američkim predsednikom Donaldom Trampom u Ovalnom kabinetu. „You will win“ („Pobedićeš“) – navodno je rekao Tramp poljskom kandidatu.

I pobednik prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji, desni populista Đorđe Simion, doputovao je u Poljsku da bi pomogao istomišljeniku.

Na skupu u Gornjoj Šleziji ove sedmice dvojica političara najavila su da žele da grade „Evropu otadžbina“. „Nećemo dopustiti da nas EU centralizuje i od Poljske i Rumunije napravi upravne regione“, rekao je Navrocki.

Autsajderske šanse?

Jedno vreme činilo se da bi Slavomir Mencen (38), kandidat krajnje desne Konfederacije, mogao da postane opasan za Navrockog. U nekoliko anketa u martu Mencen se približio Navrockom, pa ga čak i prestigao.

No u međuvremenu je pao na samo 12 odsto. Taj poreski savetnik i preduzetnik od jeseni prošle godine putuje Poljskom i hvali se da je održao više od 340 predizbornih skupova. Posebno je jak na društvenim mrežama – na TikToku ima 1,6 miliona pratilaca.

Mencenov program sastoji se od temeljne kritike političke stvarnosti – u Poljskoj posebno kritikuje zdravstveni i penzioni sistem, a u Evropi migracionu politiku i Zeleni plan.

Takođe se zalaže za pravo na posedovanje oružja i radikalnu zabranu pobačaja, čak i posle silovanja. Njegove radikalne parole posebno privlače mlade – na njegovim skupovima natprosečno je puno maloletnika.

Mencen za sve probleme u zemlji krivi i Kačinjskog i Tuska. To mišljenje dele i mnogi od ukupno trinaest kandidata koji se takmiče na izborima ove nedelje.

Odluka verovatno u drugom krugu

Zaista, rivalstvo između Tuska i Kačinjskog obeležilo je poljsku istoriju u poslednje dve decenije. Njihove dve partije se smenjuju na vlasti. Za treće političke opcije ostaje malo prostora.

Ako se ne dogodi ništa neočekivano, predsednička trka neće biti odlučena u prvom krugu, već u drugom (1. jun) – između Tžaskovskog i Navrockog. Ankete daju prednost levo-liberalnom kandidatu – no on ne može biti siguran u pobedu.

Da li će birači stranaka koje čine vladajuću koaliciju glasati za Tžaskovskog – ili će ostati kod kuće? A šta će učiniti Mencenovi birači u drugom krugu? Biće neizvesno sve dok se ne prebroji poslednji glasački listić.