Jurij Rešeto  [ DW ]

20. 05. 2025. 10:26

„Putin vuče Trumpa za nos“

Kada se uporede obaveštenja koja su stizala iz Kremlja i saopštenja za javnost Bele kuće uoči novog, trećeg telefonskog razgovora Putina i Trampa, stiče se utisak da Vašington sve vreme tom činu pridaje sve veći značaj, a Moskva sve manji. Američki predsednik Donald Tramp tako je govorio o „veoma važnom danu“. Vladimir Putin, pak, tokom tog telefonskog razgovora nije fizički boravio u Kremlju. On se nalazio u jednoj školi na periferiji Krasnodara na jugu Rusije, potvrđeno je iz Službe za medije šefa Kremlja. Nakon razgovora taj utisak dodatno je potvrđen načinom na koji su dvojica predsednika reagovala.

Tramp je bio oduševljen: Rusija i Ukrajina će, kako je rekao, odmah započeti s direktnim mirovnim pregovorima. (Pred)uslovi će se, dodao je, dogovoriti između dveju strana. Moskva želi da trguje sa Sjedinjenim Američkim Državama čim završi „krvoproliće“ u Ukrajine, rekao je šef Bele kuće i dodao da Rusija tako može da stvori ogroman broj radnih mesta i da zaradi veoma mnogo novca. Potencijal za to je bezgraničan, smatra Tramp. I Ukrajina može da profitira od trgovine, nakon što ta zemlja bude obnovljena posle rata, zaključio je predsednik SAD.

„Radikalne“ razlike u reakcijama

Putin je na drugoj strani bio trezven: razgovor je bio otvoren, informativan, koristan, saopšteno je iz Kremlja. Rusija se zalaže za mirno rešenje i sada se mora pronaći način kako da se postigne mir, dodao je. Rusija je, tvrdi Putin, spremna da radi s Ukrajinom na „memorandum za neki budući sporazum“ – o načelima, vremenskom planu i tako dalje, uključujući i moguće privremeno primirje, ako se postigne odgovarajući dogovor.

Ruska ekspertkinja za Ameriku, Aleksandra Filipenko, u razgovoru za DW zaključuje da se reakcije Trampa i Putina „radikalno“ razlikuju po pitanju sadržaja i tona, odnosno da sam razgovor uopšte nije bio ni od kakve koristi. Filipenko ironično dodaje: „Oni su se, kao i često do sada, dogovorili… da se dalje dogovore.“

Ona pritom napominje da je Putin u svojoj reakciji ponovo govorio o „uzrocima rata“, što rezultira zahtevima Moskve koji su Ukrajincima neprihvatljivi. Pritom se misli na odustajanje Ukrajine od članstva u NATO, odnosno priznavanje regiona koje je Moskva anketirala kao rusku teritoriju.

To nije ništa novo u odnosu na 2022, odnosno vreme kada je rat i počeo, kaže politikološkinja: „Putin se nije ni za centimetar pomerio od svojih pozicija.“ Upravo suprotno, šef Kremlja je svoje pozicije „čvrsto zacementirao“, dodaje naša sagovornica. Zato smatra: „Ovde uopšte ne može da se govori o nekakvom proboju.“

„Gromka praznina“

Ruski politički analitičar iz Beča Mihail Komin i Putinovu i Trampovu reakciju na telefonski razgovor naziva „gromkom prazninom“. U intervjuu za DW on izražava čuđenje: „Pa šta su njih dvojica uopšte dva sata pričali?“ I Tramp i Putin su znali da nisu u stanju da jedan drugog uvere u svoje argumente, kaže Komin. Zato taj analitičar procenjuje da su dvojica predsednika u stvarnosti pričali o nekim sasvim drugim temama, pre svega o bilateralnim ekonomskim odnosima Rusije i SAD: „…kad se Tramp već sada tako raduje budućem uspostavljanju trgovinskih odnosa s Rusijom.“

Za Ukrajinu i njene evropske saveznike to ne znači ništa dobro, kaže Komin, „zato što to pokazuje da Putinov plan oko otezanja pregovora uspeva.“ A taj plan se, kako kaže naš sagovornik, sastoji od dve tačke: broj jedan je da Donald Trampa ne sme da se iritira, kako bi se sprečilo da on više pomaže Ukrajini. Tu se radi o dodatnim sankcijama protiv Rusije ili novoj, još većoj isporuci oružja Ukrajini, kaže Komin: „Kremlj želi da Tramp u svakom slučaju ostane bar neutralan.“ I to mu polazi za rukom, dodaje analitičar.

A tačka broj dva u Putinovoj strategiji jeste da se ni sa čim ne složi, da sve odbaci, da ne pristaje na kompromise i da nastavi sa napadom na Ukrajinu, kaže Komin. Kremlj ne vidi nikakav razlog da sada okonča rat, zato što se, prema njegovom mišljenju, situacija na frontu razvija u korist Rusije, smatra ekspert iz Beča. Komin dodaje da nema ni govora o nekakvoj globalnoj izolaciji Rusije, i zato je naš sagovornik mišljenja da je taktika otezanja u ovom trenutku za Kremlj najvažnija.

U tom kontekstu je memorandum, za koji je Putin najavio da je spreman da ga potpiše sa Ukrajinom, samo jedan dokument i ništa više, kritikuje Aleksandra Filipenko. Ona je mišljenja da je to bezvredan papir, zato što potpisnike ni na što ne obavezuje.

Trampove oduševljene reakcije na telefonski razgovor sa Putinom nisu ništa drugo nego šou za sopstvene birače kod kuće, zaključuje Filipenko. I to nije bilo ništa posebno, dodaje, „zato što Donald Tramp uvek tako priča“. Politikološkinja buduće pregovore o Ukrajini vidi mnogo više u domenu američkog Ministarstva spoljnih poslova, pre svega Kongresa SAD, koji bi, kao kaznenu meru, mogao da usvoji nove sankcije protiv Rusije.

Putin „nije pod pritiskom“

Ali sve je to hipotetički, nešto što će se možda desiti u budućnosti, kaže Filipenko. Ona dodaje da u ovom trenutku Putin nije ni pod kakvim pritiskom. Tramp je, kaže, mogao da zapreti sankcijama, „ali umesto toga on govori o trgovinskim mogućnostima kako bi Putina integrisao u mirovne pregovore“. Američki predsednik tvrdi da će mir ostvariti uz pomoć trgovine, kaže naša sagovornica: „Ali nekoga kao što je Vladimir Putin takva taktika uopšte ne impresionira. On je apsolutno siguran da će ovako ili onako sklopiti sve neophodne ugovore.“

Ni Filipenko ne vidi nikakve šanse sa skorim postizanjem mira u Ukrajini i još jednom naglašava važnost odluke američkog Kongresa. Najkasnije sada, kada je jasno da Putin vuče Trampa za nos, Kongres bi morao nešto da preduzme. U suprotnom stvari loše izgledaju za Ukrajinu, zaključuje te ekspertkinja.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku