Tereza Troper  [ DW ]

23. 06. 2025. 08:32

Američki udari na Iran: Šta je sve na talonu

Nedelju dana nakon što je započeo napade na Iran, Izrael je postigao mnoge od svojih ciljeva: vodeći vojni zvaničnici i nuklearni naučnici su ubijeni, raketne baze i nuklearna postrojenja oštećeni.

Međutim, podzemni pogon za obogaćivanje uranijuma u Fordou bio je nedostupan izraelskom ratnom vazduhoplovstvu.

„Tramp očigledno polazi od pretpostavke da Izrael sam ne može odlučujuće da oslabi iranski nuklearni program“, kaže stručnjak za bezbednost Đorđo Kafijero u nedelju u razgovoru za DW.

Zato su SAD intervenisale, kaže. Vreme napada, međutim, iznenadilo je mnoge stručnjake.

Tramp je zapravo najavio da će uzeti dve nedelje vremena za razmišljanje. Istovremeno su među posmatračima rasle sumnje u izraelsku premisu.

„Napadi na iranski nuklearni program zasnivaju se na pogrešnim informacijama“, kaže Favaz Gerges, profesor za politiku Bliskog istoka i međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije.

Američka obaveštajna služba došla je, kaže, do zaključka da Iran +ne pokušava aktivno da izgradi atomsku bombu i da mu trebaju tri godine rada da uopšte bude kadar za tako nešto.

Kakav je vojni odgovor Islamske Republike?

Teheran je brzo reagovao novim raketnim napadima na Izrael – znak koliko je Teheran pod pritiskom da deluje brzo i odlučno. Ne samo radi odvraćanja, već i da bi pokazao snagu.

Mogući su takođe ciljani napadi na američke baze, trgovačke brodove ili čak blokada Ormuskog moreuza, jedne od najvažnijih svetskih ruta za trgovinu naftom.

Takav potez imao bi ogromne ekonomske posledice. Međutim, ne samo za Zapad.

„To bi odseklo Kinu od njenih uvoznih tokova nafte iz regiona“, kaže stručnjak za Iran Kamran Matin sa Univerziteta Saseks. „To bi ozbiljno pogodilo kinesku privredu, verovatno čak teže nego zapadne ekonomske prostore.“

A Kina, pored Rusije, jedan je od najvažnijih strateških partnera Irana.

Ključno pitanje je da li će Iran pronaći način da uzvrati – a da ne izazove još žešću reakciju Vašingtona? Jer američki predsednik Donald Tramp već je nedvosmisleno stavio do znanja da će svaki osvetnički napad biti odgovoreno „nadmoćnom silom“.

Ajatolah Hamenei, vrhovni vođa Irana, prema izveštajima se nalazi u bunkeru, izolovan od elektronske komunikacije. Bez njegove reči nijedna odluka nije moguća. A dok on ćuti, ostaje nejasno kako će Iran zapravo reagovati.

Kako reaguju ljudi u Iranu?

Mnogi ljudi su šokirani. Nakon izraelskih napada mnogi su se već navikli na novu realnost – na stalne eksplozije, prazne ulice, delimično zatvorene prodavnice. Sada se pridružuju i američki napadi.

Nesigurnost raste – gde je bezbedno? Koliko će ovo još trajati? I kuda sve to vodi? Mnogi imaju pomešana osećanja – naročito nakon reakcije bezbednosnih snaga na proteste proteklih godina.

„Može se zamisliti da mnogi Iranci, ako ne i velika većina, posebno odbacuju i čak mrze Islamsku Republiku“, kaže Kamran Matin.

Zbog toga su, misli, radosni što je Izrael eliminisao važne komandante vojske i Revolucionarne garde. Međutim, kako dodaje, sada raste i strah od toga šta bi moglo da se desi ako Islamska Republika opstane.

Jer ne samo da napadi na Iran traju, već i napadi Islamske Republike na sopstveno društvo. Ona ciljano deluje protiv manjina i kritičara režima – na primer protiv repera Tumaja Salehija koji je ponovo uhapšen.

Osim toga, mnogi se brinu za sudbinu političkih zatvorenika u zatvorima. Jer svaki put kada je režim pod pritiskom, on se okreće ka unutra kako bi ućutkao opozicione glasove.

Stanovništvo je između dve vatre – a očigledno nijedna strana ne zastupa njegove interese.

Kakve posledice sve to ima za region?

„Mislim da, osim Izraela, gotovo nijedna zemlja u regionu nije bila zadovoljna ovim napadom“, kaže Đorđo Kafijero.

Pre svega su države Arabijskog poluosgtrva zabrinute i žele stabilnost. U poslednjim godinama mnoge od njih su pokušale da poboljšaju svoje diplomatske odnose s Teheranom – i da ne ugroze svoje ekonomske interese. Saudijska Arabija je već izrazila „veliku zabrinutost“.

Ipak, mnoge zalivske države imaju pomešana osećanja u aktuelnoj situaciji, kaže Favaz Gerges. „Imaju veliki strah od eskalacije. S druge strane, ne verujem da su nezadovoljne što vide kako Iran iz dana u dan biva bombardovan od strane Izraela i sada i od strane SAD.“

Istovremeno, zemlje poput Katara, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Emirata vide SAD kao garanta bezbednosti. „Ako konfrontacija između Vašingtona i Teherana dodatno eskalira“, kaže Kafijero, „rašće pritisak na te zemlje da se opredele za jednu od strana.“

Postoji li šansa za diplomatsko rešenje?

Američki predsednik Donald Tramp govori o „šansi za mir“, ali odgovorni u Teheranu misle drugačije.

„Upravo smo bili u pregovorima sa SAD kada nas je Izrael napao“, piše iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči: „Kakav biste vi zaključak izveli iz toga?“

U nedelju, kaže, njegova zemlja je upravo bila u razgovorima sa Evropljanima kada su SAD izvele napad.

„Ne verujem da trenutno postoji nada za diplomatiju“, kaže i Favaz Gerges. „Kako bi rukovodstvo u Teheranu moglo da ima poverenja u Donalda Trampa, koji ih je stalno obmanjivao, čak i ako bi želeli da pregovaraju?“

Pored toga, Izrael je nedvosmisleno stavio do znanja da bi u pregovorima prihvatio samo jedan ishod – potpuno uništenje iranskih nuklearnih postrojenja. A taj scenario bi za Teheran teško bio prihvatljiv.

Ipak, moglo bi doći do promene kursa ako bi diplomatsko rešenje bio jedini način da se očuva vlast Islamske Republike. Jer očuvanje vlasti je oduvek bio najviši cilj mula. Već pre američkih napada na iranska nuklearna postrojenja, Iran je, međutim, isključio svaki oblik diplomatije dok napadi na zemlju traju.

Pitanje je, dakle, da li bi Izrael bio spreman da zaustavi ofanzivu – čak i ako Islamska Republika vojno ima poslednju reč?

To na kraju zavisi od toga da li je Izraelu cilj „samo“ uništenje iranskog nuklearnog programa ili promena režima u Teheranu. Ovo drugo bi bio rizičan cilj.

Iran su sada bombardovale dve veoma moćne države. Ko god ubuduće bude vladao u Teheranu, pažljivo će razmotriti kako da spreči da se tako nešto ponovo dogodi – a to bi moglo da znači da će porasti želja za sopstvenim nuklearnim oružjem.