Anđelko Šubić (po ARD i agencijama)  [ DW ]

24. 06. 2025. 08:51

Njemačka već piše zakon o vojnoj obavezi – za svaki slučaj

Njemačka već piše novi zakon o regulisanju pojma vojne obaveze, ali pored odredbi o boljim novčanim nadoknadama i obavezi da se vojnicima ponudi bolji smještaj, u njemu se već sada nalazi i odredba o – vojnoj obavezi. Ipak, kako objašnjava ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD), taj dio bi trebalo da bude aktiviran samo ako dobrovoljaca ne bude dovoljno. Podršku toj ideji daju i vladajući demohrišćani (CDU/CSU).

U koalicionom sporazumu CDU, CSU i SPD stoji da će se „uspostaviti nova, privlačna vojna služba koja će u početku biti dobrovoljna“. Zakon koji se piše, rekao je ministar, predviđa i drugu mogućnost, dakle obavezu službe.

Bundesveru je, pojašnjava Pistorijus, potrebno oko 60.000 dodatnih aktivnih vojnika. Zato su tu navedene najprije mjere kojima bi se privukli mladi: od plate, pa do strukovne obuke – od vozača, pa sve do univerzitetskih zvanja za one koje žele nešto duže da provedu u uniformi.

Dugoročni cilj je izgraditi rezervni sastav od 200.000 ljudi. Trenutno ih ima najviše polovina tog broja. Tek tada bi na scenu stupila vojna obaveza – ako ne bi bilo dovoljno dobrovoljaca.

Automatski u vojnu obavezu

Problem bi bio pisanje novog zakona ako ne bude dovoljno dobrovoljaca: „Za to nemamo vremena“, objašnjava ministar. Ako bi se mehanizam za ponovno uvođenje vojne obaveze već sada ugradio u zakon, to više ne bi bio problem.

Pistorijus je naglasio da u ovom trenutku ne može da donese konačnu procjenu o tome da li će ovakav zakon da bude prihvaćen, ali vjeruje da će to biti tako. O nacrtu zakona trebalo bi da se raspravlja u njemačkoj vladi još prije ljetnje pauze, a potom i da se usvoji.

Međutim, među Pistorijusovim socijaldemokratama nisu svi naklonjeni takvom Zakonu o vojnoj službi koji u sebi sadrži dodatak „za svaki slučaj“ s ponovnim uvođenjem vojne obaveze. Predsjednik poslaničke grupe Matijas Mirš smatra da bi o vojnoj obavezi moglo da se razgovara „najranije u sljedećem izbornom periodu“. S druge strane, lider SPD-a, vicekancelar Lars Klingbajl, ocjenjuje da je došlo vrijeme da se izvrše pripreme za moguće ponovno uvođenje vojne obaveze.

Ministar Pistorijus najpre želi da Bundesver učini privlačnijim za dobrovoljce i godište osamnaestogodišnjaka će se kontaktirati poštom. Mladići će morati da odgovore na upitnik koji dobiju. Djevojke mogu, ali ne moraju.

Ministar se nada da će na taj način privući onoliko regruta koliko Bundesver trenutno može da obuči i smjesti u kasarne. Pistorijus želi da broj pripadnika oružanih snaga poveća sa sadašnjih oko 180.000, na 250.000 do 260.000 vojnika. Planira se i gradnja novih vojnih objekata.

„Ne možemo da se odbrani upitnicima“

Pistorijus kaže i da bi, ako broj raspoloživih mjesta u kasarnama bude veći od broja dobrovoljaca, tada mogla da stupi na snagu i vojna obaveza: „To je tačka u kojoj se mora brzo pokrenuti mehanizam na nivou vlade i parlamenta, kako bismo mogli djelimično da pozovemo djelove jedne generacije.“

Slično kao i ministar Pistorijus, i šef kabineta kancelara Torsten Fraj (CDU) predlaže mehanizam koji bi predviđao prelaz na vojnu obavezu ako se ne ispune ciljevi regrutacije. „O tome ćemo razgovarati u koaliciji i nastojati da postignemo zajedničko razumijevanje“, rekao je Fraj.

Bavarski premijer Markus Zeder (CSU) ponovo je pozvao na vraćanje obaveznog vojnog roka, istakavši pritom prijetnju iz Rusije. Švedska i Finska pridružile su se NATO prošle godine, jer su, kako kaže, njihovi teritorijalni vode i vazdušni prostor „stalno bili izazivani i narušavani“. Zato, smatra, treba napraviti procjenu: „Koliko još imamo vremena?“ Zeder zaključuje. „Ne odlučujemo mi sami o vremenu, nego to određuje međunarodna situacija.“

On pozdravlja veći podsticaj za dobrovoljno služenje vojnog roka, ali, kaže, „ako želite da branite granicu NATO, ako želite da branite nacionalnu granicu i ako zaista želite da imate najjaču vojsku u Evropi (...), onda to vjerovatno neće ići samo s upitnicima i dobrovoljcima.“