Šrinivas Mazumdaru  [ DW ]

28. 06. 2025. 12:49

Veštačka inteligencija – seča belih kragni?

Izvršni direktor Amazona Endi Džesi nedavno je najavio da će njegova kompanija smanjiti broj zaposlenih jer veštačka inteligencija (VI) zamenjuje ljude, sadašnje radnike. Takođe je upozorio da će VI „pretumbati“ brojne poslove i sektore.

Džesi nije jedini menadžer koji to kaže, i mnoge druge tehnološke kompanije izdale su slična upozorenja.

U maju je izvršni direktor VI-startapa Antropik za portal Aksios rekao da bi veštačka inteligencija mogla „izbrisati“ polovinu svih „početničkih“ radnih mesta u sektoru takozvanih belih okovratnika u sledećih godinu do pet godina.

Američke javne kompanije su, zapravo, već smanjile broj svojih kancelarijskih radnika za 3,5 odsto u poslednje tri godine, izvestio je Volstrit Džurnal. Tokom protekle decenije, jedna od pet kompanija u indeksu S&P 500 se „smanjila“ što se tiče broja zaposlenih, navodi se.

Brojne tehnološke kompanije, uključujući Majkrosoft, Hjulet Pakard i Prokter&Gembl, poslednjih nekoliko meseci najavile su otpuštanja hiljada radnika.

Nedavno je pružalac maloprodajnih usluga Šopifaj rekao da će timovi koji traže dodatno osoblje prvo morati da dokažu da veštačka inteligencija ne može obavljati iste zadatke.

Duolingo, aplikacija za učenje jezika, planira postepeno da zameni spoljne saradnike veštačkom inteligencijom.

Strah od masovne nezaposlenosti

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenjuje da je četvrtina radnih mesta širom sveta u visokom riziku od zamene automatizacijom veštačke inteligencije.

No, očekuje se da će veštačka inteligencija stvoriti i nove prilike te povećati produktivnost.

Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (WEF) ranije ove godine predviđa da će tehnološka transformacija do 2030. godine „istisnuti“ oko 92 miliona postojećih radnih mesta, a istovremeno stvoriti 170 miliona novih.

Radna mesta u razvijenim ekonomijama verovatno će biti više pogođena veštačkom inteligencijom nego ona u zemljama u razvoju.

Studija koju je prošle godine objavio Međunarodni monetarni fond (MMF) otkrila je da bi tehnologija mogla uticati na 60 odsto radnih mesta u razvijenim ekonomijama – na otprilike polovinu njih negativno, dok druga polovina može očekivati pozitivan uticaj.

Izveštaj zaključuje da će oko 40 odsto radnih mesta na tržištima u razvoju i 26 odsto radnih mesta u zemljama sa niskim i nižim prihodima biti pogođeno.

Ta tržišta rada će, kako se predviđa, osetiti manji početni uticaj veštačke inteligencije, a ona verovatno neće baš ni imati koristi od povećanja produktivnosti koju veštačka inteligencija – obećava.

Ko će biti najviše pogođen?

Tokom prošlih tehnoloških revolucija, niže kvalifikovana radna snaga i fizički radnici podneli su najveći teret transformacije, poput radnika u fabrikama koje su zamenjivali roboti.

No sada se očekuje da će široko prihvatanje veštačke inteligencije teško pogoditi upravo visokoobrazovane kadrove, posebno one sa zadacima koje veštačka inteligencija može obavljati na sličnom ili čak i boljem nivou od ljudi.

Dakle, umesto takozvanih plavih kragni, na udaru su bele.

Studija koju je sproveo istraživački centar Pju u SAD otkrila je da bi zanimanja koja uključuju prikupljanje informacija i analizu podataka, poput veb-programera, urednika, računovođa i radnika za unos podataka, između ostalog, bila u visokom riziku od zamene veštačkom inteligencijom.

Očekuje se da će najotporniji biti radno intenzivni poslovi koji se ne mogu lako automatizovati, poput građevinskih radnika, radnika u vrtićima ili vatrogasaca.

Mogućnost masovnog gubitka radnih mesta izazvala je zabrinutost zbog mogućih negativnih učinaka veštačke inteligencije na zapošljavanje i društvo u celini. To je privuklo i pažnju političara, pa čak i verskih vođa, a papa Lav XIV, koji je u maju postao poglavar Katoličke crkve, upozorio je na pretnju koju veštačka inteligencija predstavlja radnim mestima i ljudskom dostojanstvu.

Preterana zabrinutost?

Stručnjak za tržište rada Enco Veber iz Instituta za istraživanje zapošljavanja u Nirnbergu u Nemačkoj smatra da je neutemeljena zabrinutost zbog gubitka radnih mesta.

U razgovoru za DW rekao je da napredak veštačke inteligencije otvara širok raspon mogućnosti i da će verovatnije pomoći radnicima nego prouzrokovati masovnu nezaposlenost.

„Veštačka inteligencija prvenstveno menja rad, ali ga u osnovi ne eliminiše“, rekao je Veber, dodajući da tehnologija u većini slučajeva pomaže ljudskim radnicima da „razviju nove zadatke i bolje obavljaju svoje zadatke, umesto da ih samo zamenjuju“.

Stručni rad objavljen u januaru koji je delo ekonomista sa Harvarda deli slično mišljenje kao i Veber.

Ekonomisti tvrde da automatizacija pojedinačnih radnih zadataka „ne mora nužno smanjiti zaposlenost“ te čak može dovesti do „otvaranja radnih mesta u nekim sektorima“.

„U načelu, mogućnost automatizacije nekog prethodno teškog zadatka mogla bi radnike učiniti toliko produktivnijima da povećani učinak nadoknadi činjenicu da deo njihovog posla sada obavlja stroj“, naveli su oni u svom radu.

Naglašavajući da će uticaj veštačke inteligencije verovatno biti „raširen i dugotrajan“, napisali su i da „nas istorija uči da čak i ako veštačka inteligencija poremeti tržište rada, njen će se uticaj odvijati tokom nekoliko decenija“.

Prilagođavanje promenljivom tehnološkom krajoliku

S obzirom da je tehnologija veštačke inteligencije još uvek u ranoj fazi razvoja, njen tačan dugoročni uticaj na globalna tržišta rada i dalje ostaje neizvestan.

Efikasnost mnogih alata veštačke inteligencije zavisiće i od toga koliko su dobro integrisani u radna mesta te od spremnosti i sposobnosti samih (ljudskih) radnika da ih koriste.

Ako se radnici suzdrže od potpunog korišćenja veštačke inteligencije iz brige za svoja radna mesta, to bi moglo ugroziti povećanje produktivnosti koje obećava nova tehnologija.

Stručnjak za tržište rada Veber podstiče kompanije i radnike da se prilagode promenljivom tehnološkom krajoliku i iskoriste prilike koje im se pružaju jer je za njega tehnologija veštačke inteligencije „prekretnica“.

„Tehnologija pruža prilike, ali ih treba i iskoristiti. Dalji razvoj i aktivno osposobljavanje radnika su ključna stvar. Ne samo da bi se održao korak, već da bi se što je moguće više napredovalo.“