M.M.Lj. [ Mina Business ]

CEES

Očekuju brzo usvajanje budžeta

Ekonomski rast Crne Gore je u prošloj godini bio sporiji u odnosu na 2023, saopštili su iz Centra za ekonomske i evropske studije (CEES), dodajući da se nadaju brzom usvajanju ovogodišnjeg državnog budžeta, imajući u vidu dospjeće značajnih iznosa duga.

„Zabrinjava to što nije usvojen budžet za ovu godinu, te što je godina počela sa privremenim finansiranjem, ali se nadamo njegovom brzom usvajanju, naročito imajući u vidu dospjeće značajnih iznosa duga u ovoj godini i potrebe zaduženja za njegovu otplatu i finansiranje deficita budžeta“, rekli su predstavnici CEES-a agenciji Mina-business.

Oni su kazali da je crnogorsku ekonomiju u prošloj godini karakterisalo nekoliko ključnih parametara - snažan rast potrošnje domaćinstava za tri kvartala, sa prosječnom realnom stopom od 8,3 odsto, stabilan rast potrošnje države i bruto investicija od 1,9 odsto odnosno 9,7 odsto, pad izvoza robe i usluga od 6,4 odsto i rast uvoza od 3,4 odsto.

Ipak, kako su naveli, ekonomski rast je bio sporiji u odnosu na 2023, a prosječna stopa rasta iznosila je 3,1 odsto u prva tri kvartala.

Tome je posebno doprinio pad prihoda od turizma 3,6 odsto.

„Pod pretpostavkom stabilnih kretanja u četvrtom prošlogodišnjem kvartalu, procjenjujemo da je realni rast ekonomije u prošloj godini iznosio oko 3,2 odsto. U ovom periodu crnogorska ekonomija je poslovala u relativno stabilnim uslovima, uz snažan uticaj investicija u građevinarstvo i investicija iz Srbije i Rusije, Turske i Njemačke“, dodali su iz CEES-a.

Zaposlenost je za deset mjeseci rasla po stopi od 5,4 odsto, a prosječne stope rasta imaju silazni trend. Zarade su prosječno rasle po stopi od 7,7 odsto za period januar-oktobar prošle godine.

U CEES-u smatraju da je izazov to što je model rasta ekonomije u ovom periodu značajno oslonjen na visok rast investicija u građevinski sektor, koji mora biti privremenog karaktera.

„Neminovna stabilizacija i pad aktivnosti u građevinarstvu vodio bi padu ukupne ekonomske aktivnosti, padu potrošnje domaćinstava, padu potrošnje države kroz pad budžetskih prihoda, a kao posljedica ovih kretanja, padao bi i uvoz robe i usluga“, poručili su iz CEES-a.

Iz CEES-a su saopštili da će ekonomska kretanja u ovoj godini biti pod uticajem kretanja u prošloj, a bazni efekti prošlogodišnjih kretanja usloviće stabilizaciju realnog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) uz rast potrošnje domaćinstava od tri odsto realno, rast državne potrošnje od jedan odsto realno i rast investicija od tri odsto realno.

„Eksterni sektor će biti pod uticajem rasta izvoza robe i usluga od tri odsto i rasta uvoza od jedan odsto. Zaposlenost će imati niže stope rasta nego u prethodnoj godini, s obzirom na stabilizaciju aktivnosti i pomenuti silazni trend. U ovom scenariju, realna stopa rasta BDP-a u ovoj godini bi iznosila 3,7 odsto“, precizirali su iz CEES-a.

Komentarišući predloženi budžet za ovu godinu, iz CEES-a su kazali da on ukazuje na brži rast tekuće potrošnje od izvornih prihoda.

To će povećati deficit budžeta na blizu 280 miliona EUR, usljed povećanja tekuće budžetske potrošnje i smanjenja prihoda od direktnih poreza.

„Na strani tekuće potrošnje, povećava se učešće transfera za socijalnu zaštitu na čak 13 odsto BDP-a, dok je planirano učešće kapitalnog budžeta svega 4,3 odsto, što ukazuje da neće biti značajnijeg doprinosa investicione potrošnje rastu BDP-a“, tvrde u CEES-u.

Konkretnije, kako su objasnili, planirano učešće kapitalnog budžeta u ukupnom budžetu i u BDP-u je neznatno veće, dok je značajnije povećanje učešća tekućeg budžeta.

Imajući u vidu projektovani rast budžetskog deficita i obaveze po osnovu otplate duga u ovoj godini, javni dug će se u ovoj godini i na srednji rok povećati.

Kada je riječ o inflaciji, u CEES-u smatraju da su turbulentna kretanja cijena u prethodnom periodu uslovljena uticajima pandemije, rastom cijena hrane i energenata uslovljenim pogoršanjem geopolitičke situacije, ali i internim uticajima vezanim za visok rast zarada i zaposlenosti u ekonomiji kroz direktne i indirektne efekte, kao i kroz rast penzija.

„Povećanje penzija najavljeno za januar ove godine, uz pad realnih minimalnih penzija, uticaće na marginalno povećanje potrošnje domaćinstava oko 2,6 odsto. Trend kretanja cijena u prošloj godini i stabilno makroekonomsko okruženje uslovili bi procijenjeni pad prosječne godišnje inflacije u prošloj godini od 3,4 odsto na 2,6 odsto u ovoj godini“, kazali su iz CEES-a.

Prema njihovim riječima, važan faktor je i inflacija u eurozoni, koja je najvažniji trgovinski partner Crne Gore, i koja je u oktobru iznosila dva odsto, a u novembru 2,2 odsto.

„I dalje nije jasno da li će doći do značajnijih promjena cijena za električnu energiju i vodosnabdijevanje, koje bi svakako uticale na ukupan rast rast cijena i zahtjeve za indeksiranje zarada, a time i aktiviranje povratne sprege rasta cijena i zarada“, rekli su iz CEES-a.

Oni su saopštili da posljednji dostupni podaci poređenja profita i zarada, iz 2023. godine, pokazuju da profit može da odigra ulogu amortizera u epizodama povećane inflacije, jer se cjenovni pritisci povećanja zarada mogu kompenzovati smanjenjem profita i time suzbiti efekte povratne sprege rasta zarada i cijena.

Tako je bruto profit i mješoviti dohodak, prema podacima Monstata, u 2023. iznosio 2,66 milijardi EUR ili 38 odsto BDP-a, dok su bruto zarade i ostali prihodi iznosili 2,9 milijardi ili 42 odsto BDP-a.

„Ovaj odnos je u 2022. godini iznosio 40:40. Ovo pokazuje neminovnost i vrijednost pregovora između socijalnih partnera o podjeli tereta koje nameće visoka inflacija. Zarade i penzije su u nepovoljnijem položaju u trci s cijenama, jer postoji vremenski jaz između rasta cijena i usklađivanja zarada i penzija koje se pregovaraju obično godišnje (ili višegodišnje)“, dodali su iz CEES-a.

Na pitanje kakav očekuju trend stranih ulaganja i investicija u Crnu Goru u ovoj godini, iz CEES-a su odgovorili da je rast investicija u banke i preduzeća u periodu januar-oktobar prošle godine, u odnosu na isti period 2023, bio 33 odsto, dok je njihovo učešće u ukupnim investicijama bilo 14 odsto.

Rast interkompanijskog duga je bio 11 odsto sa učešćem od oko 33 odsto, a pad ulaganja u nekretnine pet odsto, sa učešćem od 49 odsto u ukupnim investicijama.

Ukupni odlivi su manji šest odsto i iznose 324,6 miliona eura.

Neto strane investicije su u ovom periodu iznosile ukupno 412,7 miliona eura i više su 14 odsto u odnosu na 2023, kada su bile na veoma niskom nivou, čineći svega 6,2 odsto BDP-a.

„Pad investicija u nekretnine u prošloj godini može biti znak zasićenja tržišta nekretnina i njihove stabilizacije ili potencijalnog pada u sljedećem periodu. Svakako, u ovoj godini se može očekivati sličan trend po pitanju neto priliva stranih direktnih investiicija kao u
prošloj“, rekli su iz CEES-a.

Na pitanje koje će biti glavne aktivnosti i projekti kojima će se CEES baviti u ovoj godini, njegovi predstavnici su odgovorili da plan aktivnosti uključuje projekte u oblasti podrške održivosti javnih finansija, kroz praćenje efektivnosti upotrebe budžetskih sredstava kroz razvoj programskog i rodno odgovornog budžetiranja, sa fokusom na lokalni nivo.

„Nastavićemo i s aktivnostima monitoringa fiskalnih rizika kroz unapređenje kriterijuma korporativnog upravljanja u državnim i opštinskim preduzećima. Jedna od aktivnosti koju smo ovih dana započeli je projekat Boljim kriterijumima izbora Odbora direktora do nižih korupcijskih rizika u okviru šireg projekta PAKT protiv korupcije (Partnerstvo protiv koruptivnih tendencija) u saradnji sa CGO, uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Biroa Stejt dipartmenta za borbu protiv međunarodne trgovine drogom i sprovođenje zakona (INL)“, zaključili su iz CEES-a.