[ Portal Dan ]

Njemačka postupila po odluci Evropskog suda pravde - advokati: "Ako želimo u EU, ova odluka mora biti u našem sistemu"

Berlinski sud oslobodio je osumnjičenog za trgovinu drogom jer se EncroChat četovi na kojima su zasnovani dokazi ne mogu koristiti. Sud zasniva svoju odluku na ranijoj presudi Evropskog suda pravde u Luksemburgu.

O značaju ovakve odluke, kada su u pitanju sudski predmeti koji se zasnivaju na EncroChat materijalu, u izjavi za portal Dan ukazala je advokatica Bojana Franović. Sa njom je bio saglasan njen kolega advokat Stefan Jovanović.

Advokatica Franović je, između ostalog, ukazala na do da "ako naši domaći sudovi ne budu dozvolili da se osporava zakonitost radnji koje su druge države preduzimale i ako ne budu dozvolili da se pristupi kompletnim dokazima i original materijalu, jasno je da će to biti grubo kršenje prava na odbranu i samim tim kršenje međunarodnog prava.

Advokat Jovanović je, između ostalog, kazao da "kao neko ko pretenduje da postane članica EU, i kao neko ko je potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kojim je preuzeo određene obaveze, te naposletku cijeneći Ustav CG, jasno je da bi ovakva odluka morala imati primjenu i u našem sistemu".

image

"Zaštita fundamentalnih prava - prava na pravično suđenje i prava na privatnost"

"19.12.2024.godine Sud u Berlinu je u predmetu koji je poznat kao M.N. i u kojem je postupak zasnovan na dokazima koji se tiču takozvanih EncroChat komunikacija, donio odluku kojom je oslobodio okrivljenog po svim tačkama optužnice. Ovo je vrlo značajan postupak, samim tim i vrlo značajna odluka, iz prostog razloga što je upravo ovo postupak iz kojeg je, da tako kažemo, proizašao postupak pred Sudom pravde u Luksemburgu. Upravo u ovom predmetu Sud u Berlinu je postavio niz pitanja Sudu pravde, nakon čega je Sud pravde i donio presudu C-670/22, o kojoj je dosta polemike bilo i u našim medijima. Prateći razloge Suda u Luksemburgu, Sud u Berlinu je donio oslobađajuću presudu. Ja još uvijek nemam pisani otpravak navedene odluke jer je ona tek objavljena, a u Njemačkoj se kao i kod nas, na pisani otpravak čeka neko vrijeme, ali kako su me obavijestile moje kolege koje su bile u advokatskom timu u tom predmetu Christian Lodden i Justus Reisinger, usmeni razlozi koje je sud dao prilikom objave se tiču upravo zaštite fundamentalnih prava i to naročito prava na pravično suđenje i prava na privatnost", istakla je Franović.

Ona je dodala da je tokom postupka utvrđeno da nije bilo ni razumno sumnjati da su svi korisnici ove platforme bili „kriminalci“ (koji su počinili krivična djela dovoljno ozbiljna da se hakuje kompletna komunikaciju svih korisnika širom svijeta).

Istovremeno nije utvrđeno da se dokazi protiv kompanije EncroChat i drugih pojedinačnih korisnika navodno osumnjičenih za teške zločine, nisu mogli pribaviti na drugi, manje intruzivan način, nego hakovanjem odnosno presretanjem svih korisnika, čak i onih nepoznatih. Ista je situacija i sa Sky Ecc materijalima. Jednostavno nije postojao valjan i zakonit osnov da se uopšte pokuša pristupiti svim komunikacijama, niti su radnje koje su preduzimali istražni organi sprovedene na zakonit način, a o pravičnosti postupaka koji su uslijedili da i ne govorimo. Podsjetiću da je zaključak iz presude Suda pravde upravo u ovom pravcu i zaključak tog suda je da se pravo na pravično suđenje „…mora tumačiti na način da u krivičnom postupku protiv osobe osumnjičene da je počinila krivična djela nacionalni krivični sudovi moraju zanemariti informacije i dokaze ako ta osoba nije u poziciji djelotvorno komentarisati te informacije i te dokaze, a navedene informacije i dokazi vjerojatno će imati prevladavajući uticaj na utvrđivanje činjenica…“, navela je advokatica Franović.

Dodaje da "ako naši domaći sudovi ne budu dozvolili da se osporava zakonitost radnji koje su druge države preduzimale i ako ne budu dozvolili da se pristupi kompletnim dokazima i original materijalu, jasno je da će to biti grubo kršenje prava na odbranu i samim tim kršenje međunarodnog prava i postupanje suprotno odlukama međunarodnih sudova koje, da podsjetim, imaju primat nad domaćim pravom shodno članu 9 Ustava Crne Gore. Postoji trend u krivičnom pravosuđu, što je i očekivano imajući u vidu razvoj nauke i tehnologije, da se sve češće postupci pokreću na osnovu ovakvih i sličnih materijala (EncroChat, SKY ECC, Anom, By Lock, i slično), ali smatram da su i dalje nadležni istražni organi na vrijeme da navedene materijale tretiraju kao operativne informacije, što oni i jesu, te da na osnovu istih prikupe pravno valjane dokaze i da tek tada pokrenu postupke pred sudom" smatra ona.

Franović naglašava da svako drugo postupanje je neprihvatljivo i ostavlja veliki prostor za zloupotrebu.

"Uzmite jednostavno primjer slučaja, o kojem smo nedavno čitali u medijima, kada su se u navodnim sky komunikacijama pojavila imena sudija i tužilaca. Radi se o ozbiljnim stvarima koje zahtjevaju ozbiljnu istragu. U jednom predmetu tumačiti da neko treba da bude svjedok, a u drugom da neko treba da bude okrivljeni, bez bilo kakvog jasnog kriterijuma, jednostavno je neprihvatljivo i vodi ka daljem urušavanju pravosuđa. Zbog ovakvih situacije se naročito ovom materijalu mora pristupiti ozbiljno, isti se mora dobro provjeriti, moraju se prikupiti drugi dokazi, i tek tada možemo da kažemo da imamo nezavisno i nepristrasno pravosuđe koje prema svima jednako postupa. Ovo su problemi koji pogađaju sve zemlje širom Evrope zbog čega smo nas par advokata entuzijasta koji vjerujemo da zaista svako ima pravo na fer i pravično suđenje osnovali jedan zajednički međunarodni tim (Francuska, Italija, Njemačka, Holandija i Crna Gora – Joint Defense Team) kako bi lakše pratili dešavanja u svim zemljama koje imaju ovu vrstu predmeta, kako bi zajedno pokretali postupke pred međunarodnim sudovima, i kako bi u konačnom obezbjedili poštovanje osnovnih ljudskih prava i na međunarodnom nivou, jer je očigledno upravo to nivo na kojem će se ova pitanja u konačnom rješavati" zaključuje advokatica Bojana Franović.

"Odluke Evropskog suda pravde treba da poštuju oni koji žele da postanu članica EU"

Advokat Stefan Jovanović je u izjavi za portal Dan kazao da odlukom Suda pravde u Luksemburgu jasno su definisani uslovi koji moraju biti zadovoljeni kako bi se nešto što proizilazi sa Sky aplikacije moglo uzeti za dokaz.

"Ti uslovi, kada je u pitanju Crna Gora, nijesu zadovoljeni, ispunjeni ili pak ostvareni, a ova odluka suda u Berlinu od prije par dana može se uzeti kao direktna posljedica pomenute odluke Suda pravde. Prosto, sud u Berlinu samo je "ispratio, pomenuti stav Suda pravde i donio odluku kakvu je donio. Kao neko ko pretenduje da postane članica EU, i kao neko ko je potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kojim je preuzeo određene obaveze, te naposletku cijeneći Ustav CG, jasno je da bi ovakva odluka morala imati primjenu i u našem sistemu" smatra Jovanović.

Dodaje da ovom odlukom njemačkog suda dodatno se problematizuje upotreba Sky aplikacije kao dokaza sa precizno formulisanim uslovima, koji ponavlja nijesu zadovoljeni i koji posebno dolaze do izražaja u predmetima u kojima se optužni akt zasniva samo na izvodima sa Sky aplikacije.

"Dakle, tek u predmetima gdje samo imate izvode sa Sky aplikacije, bez materijalnih dokaza, a opet cijeneći predmetnu odluku, ne vidim mogućnost za donošenje osudjujuće odluke" smatra advokat Stefan Jovanović.

"Ova presuda treba da ima uticaj na sve postupke u EU":

Stav advokatskog tima koji je bio angažovaj u ovom postupku je da ovakva odluka suda treba da ima uticaj na sve postupke u kojima se radi o EncroChatu u Evropskoj uniji.

"Juče je Regionalni sud u Berlinu donio konačnu odluku u slučaju koji je poznat kao „MN“. To je bio slučaj u kojem su sudije zatražile od Suda pravde Evropske unije tumačenje evropskog prava, posebno Direktive 2014/41. Evropski sud je o tome odlučio 30. marta 2024. godine, u predmetu C-670/22 koji je poznat i kao „EncroChat I“, kome su prisustvovala dva advokata našeg tima koji su podržali stav okrivljenog", navodi se u dokumentu Join defense team-a.

U saopštenju navide da je "odmah nakon odluke Suda pravde Evropske unije bilo je jasno: pravna zaštita člana 31 Direktive 2014/41 postala bi ključna u ovakvim slučajevima – slučajevi zasnovani na EncroChat-podacima ili podacima koji su rezultat drugih operacija, npr. Ski ECC. Sud pravde je ipak odredio da je zaštita iz člana 31. zaštićena kako pojedinačni korisnici telekomunikacija, tako i sama država u kojoj su ti pojedinačni korisnici bili prisutni".

"Berlinski sud jasno ističe šta je po našem mišljenju jedini mogući način da se osigura zaštita osnovnih prava poput privatnosti, ali posebno pravičnog suđenja: kada istražni organ jedne zemlje želi da prikupi digitalne dokaze, iz telekomunikacija građana, u drugoj zemlji, da druga država mora biti u stanju da donese odluku o tome kako bi osigurala da su osnovna prava sopstvenih građana zaštićena barem na isti način kao što bi bila u sličnom domaćem slučaju" navedeno je u obraćanju advokatskog tima u koje je portal Dan imao uvid.

Iz advokatskog tima su naglasili da je stav suda u Berlinu da "zbog (potpunog) nedostatka proporcionalnosti i supsidijarnosti, ovo nije slučaj kada se primenjuje na EncroChat-situaciju (kao ni u situaciji Ski ECC-a, na primer)".

"Ukratko, nije utvrđeno da je bilo razumno čak i sumnjati da su svi korisnici kriminalci (da su počinili zločine koji su dovoljno teški da hakuju ili presretnu njihovu kompletnu komunikaciju). Štaviše, nije utvrđeno da se dokazi protiv kompanije (EncroChat i/ili Ski ECC) i drugih pojedinačnih korisnika osumnjičenih za teška krivična djela, nisu mogli odvijati na drugi, manje težak način od hakovanja/presretanja svih korisnika, nepoznato. Advokati našeg tima su ovaj argument iznosili u više navrata, u mnogim sudnicama širom Evrope" ukazali su iz pomenutog advokatskog tima.

Dodaju da usmena odluka od 19.12.2024. berlinskog suda čini da izgleda kao da su prihvatili ovo gledište, jer se član 31 Direktive 2014/41 čini ključnim u odluci.

"Pismena odluka tek treba da dođe, ali mislimo da će ovakav stav o članu 31 imati i trebati da ima efekta na sve postupke zasnovane na ovakvoj vrsti dokaza, barem u Evropskoj uniji",  zaključuju u saopštenju.