Ima li budućnost ABA liga?

Prvo o sinoćnjem derbiju. Sjajna utakmica koja se pokušala predstaviti kao prosječna ili čak loša, bez prave energije i smisla?! To je uživo ispoljio Dejan Tomašević, nekada sjajni centar koji je ovdje u Budućnosti ostavio u svakom smislu izuzetan utisak i ostao veliki prijatelj kluba. Rekao je nešto slično čak prije nego što je derbi počeo, a vrlo eksplicitno nakon meča.  

Na stranu to što je sada politički angažovan, kakav bi bio interes da se iznosi takav stav? Kao igrač je nije okusio, napustio je Budućnost ljeta 2001, tačno kada je ABA startovala, kao potpredsjednik i kasnije generalni sekretar KSS bio je više puta u situaciji da je konfrontira sa KLS (prvenstvom Srbije), pogotovo 2016.godine kad je FIBA potpuno izgubila kontrolu nad evropskim takmičenjima, osnovala svoju "Ligu Šampiona" i pokušala preko nacionalnih saveza da istrgne velike klubove iz kandži Uleba i Evrolige prijeteći izbacivanjem reprezentacija. Tada su se sjetili da u martu pitaju klubove u ABA ligi šta im je sa domaćim prvenstvom i pokušali ih ucijeniti, ali ABA je taj udar preživjela upravo voljom klubova da nastavi da živi. 
 
Vlasništvo je oduzeto fizičkim licima iz firme Sidro koji su je osnovali 2001 (Lisac, Bilić, Milićević) i prešla je 100% u ruke klubova. A cijelo moralisanje o domaćoj ligi i njenom kultu je obesmišljeno time što je KLS spao na par utakmica u junu, a Partizan 2022 i 2023 nije ni učestvovao u njoj, komedija. Budućnost, koja je tada bila na vodećoj poziciji (mart 2016) imala je jasan stav-buducnost košarke je u zajedničkoj regionalnoj ligi a jedina opcija jake evropske Budućnosti je da bude u ovoj ligi i dijeli sudbinu sa ostalim klubovima u njoj.Tako je razmišljala i prethodna uprava, tada prilično vizionarski, kad je u sezoni 2001/02 pokrenula ovaj istorijski projekat zajedno sa tada moćnom Cibonom i slovenačkim klubovima, uz veliki rizik da igra četvrtkom Evroligu, subotom ABA ligu i nedjeljom domaću jugoslovensku ligu (Srbija i Crna Gora), ali znajući da udara temelje budućnosti košarke na ovim prostorima. Meč otvaranja ABA lige odigrali su Budućnost i Cibona u Morači 29.septembra 2001, prvi šampion bila je Olimpija na fajnal foru u Ljubljani, a timova iz Srbije nije bilo jer su imali otpor prema tom projektu. 
 
Naredne sezone se pojavljuje Zvezda, potom FMP i Hemofarm koji su bili veoma jaki (FMP osvojio 2004 i 2006, a Hemofarm 2005), dok je Partizan nastavio da odbija. Čak se sjećamo dobro izjave tadašnjeg predsjednika Partizana Danilovića nakon poraza od Cibone u Evroligi februara 2004 u Zagrebu kada je bila tenzicna atmosfera i puno uvreda. Rekao je da nije lud da uđe u ABA ligu i vodi svake godine svoje igrače na giljotinu u Zagreb (tada već tri godine postoji ABA). Ipak, već naredne sezone Partizan je ušao, pitanje koliko svojom voljom, Đordi Bertomeu je bio u Beogradu i indirektno rekao da prvak SCG više neće imati direktno mjesto u Evroligi već da treba svi da pređu na Jadranski nivo i tamo založe to svoje mjesto za EL.
 
Partizan koji je bio već ušao u onu svoju seriju od 13 domaćih titulu od tada je morao da se izbori kroz ABA ligu, a iz Srbije su stalno lamentirali da su svoje mjesto u Evroligi predali kompaniji sidro (toliko o shvatanju duha ove lige koja je bila ne samo reinkarnacija najbolje lige u Evropi već i sa misijom pomirenja na ovim prostorima koju samo sport može da iznese dok su rane bile još svježe). Iz Budućnosti se nisu žalili ni kad su finansijskim padom izgubili status ABA ligaša u sezoni 2005/06 iako je bila jedan od osnivača, igrala te sezone samo skraćenu ligu SCG i vratila se odlično 2006/07 kroz nezavisnu Crnu Goru.
 
Da bi skratili istorijsku priču, treba reći da ova liga nije imala enormni kvalitet lige SFRJ, da su nedostajali neki veliki centri poput Šibenika sa Baldekinom, kasnije i Skoplja i Sarajeva koji su potonuli, ali da je dala toliko asova, novih rivalstava i prekrasnih stranica sporta da je svoju misiju odavno ispunila. Uostalom, ona već sada sa 24 godine postoji koliko i SFRJ liga na ozbiljnom nivou otkad košarka postaje popularna, sredinom 60-ih. Ako pogledamo ko je bio šampion Jugoslavije na vrhu je Zvezda sa 12 titula (ali prvih deset u prvih deset godina do 1955), potom Olimpija, Zadar i Jugoplastika sa po 6, Partizan 4 i Cibona 3. Svi ti timovi osvajali su i ABA ligu osim Splita, umjesto njih uradila je to Budućnost.Kako se došlo do ove današnje situacije? Vraćajući se na sinoćnji derbi to je sada apsolutni klimaks ove lige, jer u pitanju sa dva evroligaša sa budžetima koji su astronomski za sve ostale, prave timove sa po 6-7 igrača koji su za vodeće timove Evrope plus još nekoliko domaćih reprezentativaca, timove kakvi nikad nisu postojali ni u SFRJ po zvučnosti imena. Uostalom, sa po 7 titula vremenom su zavladali na ABA nivou, sad im je fokus potpuno u Evroligi i na dobijanju A licence, ali izuzetno je bitna i borba za krunu u regionu čemu svjedočimo svih ovih godina. Posljednji put su se zajedno plasirali u EL 2013.godine kad su bila dva mjesta i oboje su u ušli u finale. 
To su isto očekivali i 2014 na fajnal foru u Areni ali su ih šokirali Cedevita i Cibona pa se igralo zagrebačko finale u sred Beograda. Za Partizan to je bio rastanak na 8 godina sa Evroligom, a za Zvezdu rizik da se sve sruši, ali ih je spasilo odustajanje Cibone na ivici bankrota i projekat je uzletio. Od tada mjesto u EL brani i zubima i noktima, samo jednom joj ga je otela Budućnost i bio je smak svijeta. Sada su u njoj zajedno iskoristivši situaciju sa Rusijom i njena tri kluba, ali nadvija se opasnost Dubai, vrlo vjerovatan povratak Valensije kroz EK i Pariz koji će teško više izlaziti. Bodiroga i Motejunas su međutim već prošle sezone naglasili da kriterijum više nije titula ABA lige, a sad je to svima jasno. I onda dolazimo do toga, zašto se ABA liga igra?
 
Ako smo i zaboravili zašto je osnovana (a to svakako nije bilo da bi se kroz nju došlo do Evrolige), ako smo zaboravili i kakvi su NBA igrači iz nje izašli ovih godina, ako smo zaboravili da je spasila košarku da ne potone kao fudbal u svim bivšim republikama i koliko je sveopšti društveni doprinos imala, pogledajmo samo jučerašnji dan. Navijači Zadra putovali su 6 sati do Bara na utakmicu sa posljednjeplasiranim Mornarom i pjevali dva sata, a u Areni je bilo 14 hiljada gledalaca u ponedjeljak veće na derbiju. Argument je bio da fali publike, a na meču Partizan-Buducnost pred koronu 2020 je bilo 15 hiljada gledalaca, na derbiju 2023 čak 17 hiljada, a na finalu Partizan-Zvezda 22 hiljade. 
 
Prošle sezone na meču Partizan-Mega (zbog Milojevića) 23021 gledalac što je rekord svih vremena, više nego čuvenih 22567 protiv Panatinaikosa 2009. U sezoni 2021/22 bilo je  ukupno 300 hiljada gledalaca, 2022/23 skoro 400 hiljada, a prošle sezone 450 hiljada, sve više i više. Navijači Zvezde su godinama bojkotovali ovu ligu lobirajući da se stvori jaka liga Srbije, a protiv Budućnosti 2019 bilo bi ih 220 hiljada da je moglo i sada idu svi. Sinoć je viđen izuzetan derbi, u prvom poluvremenu 50:51, uz sjajne procente, uz samo 6 izgubljenih lopti, izuzetan intenzitet, tenzije, isključenje Petruševa.
 
U trećoj četvrtini je viđena čak najbolja košarka, a u posljednjoj tvrdo i napeto kao kad je titula ulog. Riješeno je nakon drame sa dva pogrešna izvođenja Partizana iz tajm auta i ogromno radovanje igrača i navijača Zvezde. Jasno je da su nakon poraza u derbiju EL imali imperativ da ne izgube i drugi kao domaćin, da su ekspresno stigli Partizan u ABA ligi, a imaju dvije pobjede više u EL, zna svako koliko je ovo i psihološki bitno za sezonu.I zašto se onda nakon takvog meča poteze priča o svrsi ABA lige i kome to treba? Pešić ima svoje iskrene razloge i stručno ih je objasnio i prošle godine u Beogradu i ove godine na tribini kod nas, moje mišljenje je da je to zbog toga što Zvezda i Partizan ne bi mogli da igraju sa 12 stranaca kao u ABA ligi već eventualno 4-6. Ali kad Željko Obradović sa nedostižnim iskustvom i percepcijom koju ima na nivou Evrope kaže sinoć da je ABA smiješna zbog ograde koja stoji a koje u Evroligi nema i provlači uz to suđenje, treba znati da bi na nivou Srbije bilo još gore, što se više sabijaš samo je gore a ne bolje. Tu ligu Srbije nije ni htio da igra 2022 i 2023 upravo zbog toga, a kad je zaigrao 2024 meč je prekinut na poluvremenu u situaciji zone sumraka.
 
Dakle, poruka nije ta da bi smanjivanjem prostora došli do pravde i demokratije, nego samo ta da je Evroliga jedino ozbiljno takmičenje, da neko ne bude u zabludi. A šta je tek Budućnost pretrpjela 2019 i u kakvim uslovima natjerana da igra finale pričao nam je prije par dana Jasmin Repeša, a vidjeli smo i svojim očima na licu mjesta. Pa je i nakon toga bez riječi nastavila da igra ovu ligu, iako je baš tada propustila veliku šansu da postane stalni evroligaš. Vidjeli smo na licu mjesta i proteklog maja da nije smjela izbaciti Partizan u polufinalu i kako su sudije morale da pokleknu, pa se opet sve nastavilo.
 
Ali kad Vlado Đurović koji je osvajao na epski način sa Sibenkom i Zadrom, i svih ovih godina pomno pratio ABA ligu zamišljeno kaže da je možda bolje posvetiti se srpskoj onda se tu nešto ne slaže. On je odmah sinoć rekao da je Partizan svakako prvi ako dobije Zvezdu kući, kao da nije trougao, kao da nema još 17 kola, kao da Partizan ne dolazi i u Moraću u aprilu, teško da je bivšem treneru Budućnosti promakla pobjeda našeg tima nad Partizanom prije samo 8 dana u sred Beograda i takođe prvo mjesto na tabeli, kao i Dubai na samo korak zaostatka, kao da niko drugi ovu ligu ne igra.
 
Na kraju, niko ko ne želi ne mora da je igra, niti će neko nekoga moliti, ali budućnost sporta je u spajanju a ne razdvajanju. Ucjenama i gordosti nema mjesta, teren je jedino mjerilo. Pitajte Maljkovića, Tanjevića, Paspalja i ostale veličine, ne samo podobne. Nije sve ni u A licenci, ni u 25 miliona budžeta, dođe neko pa te pobijedi. A ova liga rođena je sa misijom, i prvi je i najbolji projekat na ovim prostorima od 1991.godine.