Slobodan Maričić - BBC novinar  [ BBC ]

07. 11. 2024. 14:12   >>  15:25

U kakvoj smo se Americi probudili: Priče ljudi iz Srbije

Na američkim predsedničkim izborima glasao je i veliki broj Srba ili ljudi srpskog porekla - i deluje da se na njima oslikavaju sve podele američkog društva.

Iza Danijele Košutić Braun je besana noć.

„Sve je bilo super emotivno za mene i moju familiju“, kaže Pančevka koja više od 20 godina živi u Americi, trenutno u saveznoj državi Konektikat.

„Celu noć smo pratili rezultate izbora i – desilo se”, opisuje 44-godišnjakinja za BBC na srpskom.

Nјen favorit, kandidat Republikanske stranke Donald Tramp, vraća se u Belu kuću posle ubedljive pobede nad predstavnicom Demokratske stranke Kamalom Haris.

„Probudila sam se u Americi koja donosi nadu i olakšanje, vraća veru kod ljudi, svesnih da neće biti lako, ali da će se sve isplatiti.“

Za 34-godišnju Adrianu Radinović Ikard, koja je iz Amsterdama glasala za Haris, rezultati su „obeshrabrujući“.

„Razočarana sam i kao žena i kao imigrantkinja“, kaže naturalizovana američka državljanka za BBC na srpskom.

„Tokom prošlog Trampovog mandata bili smo svedoci mržnje, ksenofobije i rasističke retorike, a isto možemo očekivati i u ovom.“

• Šta Trampova pobeda znači za svet
• Zašto su Amerikanci dali Trampu drugu šansu
• Pet razloga zašto je Kamala Haris izgubila od Donalda Trampa

Nije poznato koliko tačno u Americi ima Srba i ljudi srpskog porekla, ali su oni i te kako učestvovali u trci za predsednika Amerike.

I deluje da se među njima oslikavaju sve podele američkog društva.

Kancelarija za popis stanovništva SAD u izveštaju iz 2020. navodi 190.625 ljudi koji su se izjasnili da su srpskog porekla, iako se veruje da ih je daleko više.

U medijima se čak pominje od 750.000 do milion ljudi, najviše u Čikagu.

U Americi živi 400.474 ljudi hrvatskog i 236.624 onih koji su se izjasnili da su jugoslovenskog porekla, navodi se u tom dokumentu.

'Ogorčenost'

Stručnjaci i analitičari već dugo pričaju o sve podeljenijem američkom društvu.

Košutić Braun kaže da je na sopstvenoj koži osetila komentare da dve Amerike, oličene u demokratama i republikancima, gotovo da više nemaju dodirnih tačaka, a kad se sretnu, bude napeto.

„Ljudi su se podelili, izgubiš prijatelja ako samo spomeneš da si za Trampa“, kaže.

„Zato je i bilo malo ljudi sa kojima sam mogla iskreno da pričam o pravim problemima i zašto mislim da je on bolji izbor – a jeste.“

U Ameriku je došla 2001. godine, kada je „jedna plata bila dovoljna za mnogo toga“.

„Cene su toliko skočile da izazivaju agoniju kod ljudi, više nisu dovoljne ni dve bolje plate“, ukazuje Košutić Braun, koja se bavi finansijama.

„Lјudi su ljuti i zabrinuti, sve je teže planirati bilo šta.“

I dok se Danica Kokić iz Majamija, koja se bavi nekretninama, žali na poskupljenje cena stanova i renti, Aleksandar Mišković iz Las Vegasa naglašava nešto drugo.

„Kad su demokrate došle na vlast, prvo su podignute cene goriva, potom i svih drugih namirnica, a prihodi nisu povećani“, kaže 33-godišnji vozač kamiona.

Međutim, on je i dosta oštriji.

„Demokrate su uništile ono zbog čega smo svi došli u SAD, a to je američki san“, smatra.

Američki san je naziv ideala, preraslog u mit, koji mnogi imigranti teže da ostvare.

On kaže da Sjedinjene Države, kao zemlja mogućnosti, omogućavaju napredak, slobodu i jednakost ljudima svih klasa koji naporno rade i imaju volju da uspeju, piše Britanika.

„Tu su i administrativne stvari, poput aplikacije za regulisanje imigracionog statusa radne dozvole, koja je sa nekih 1.700 otišla na 3.000 dolara (185.000-326.000 dinara)", nastavlja Mišković.

Zbog svega toga se, posle više od 15 godina, uskoro vraća u Srbiju.

„Jedan od glavnih razloga je što smo ranije dva puta godišnje mogli za Srbiju, a sada je teško i jednom.“

Jedna od ključnih tema Trampove kampanje upravo je bila privreda.

Pre svega, nezadovoljstvo najsiromašnijih i radničke klase inflacijom, zbog čega je gotovo svakodnevno tokom kampanje kandidat Republikanaca postavljao isto pitanje: „Da li vam je bolje danas nego pre dve godine?“

Amerika će u slučaju pobede Haris upasti u „depresiju kao 1929“, godine jedne od najvećih ekonomskih kriza, a da će „cene skočiti u nebo“, tvrdio je Tramp.

Veliki broj Trampovih pristalica neumorno je ponavljao da je privreda bila u mnogo boljem stanju od 2016. do 2020, dok je on bio na vlasti, i da im se smučilo da sastavljaju kraj sa krajem, piše Sara Smit, urednica BBC Severne Amerike, u analizi rezultata izbora.

Iako najveći deo uzroka inflacije potiče od spoljnih faktora, poput pandemije kovida-19, oni krive odlazeću administraciju, naglašava Smit.

• Od pomfrita do gradske čistoće: Sumiranje kampanje Haris i Trampa
• Može li se bez „magarca“ i „slona“ na američkim izborima: Priča Rosa Peroa
• Kako sam upoznala Viktoriju Vudhal, prvu američku predsedničku kandidatkinju

„Mislim da će uslediti promene“, optimistična je Košutić Braun.

Za njih će biti potrebno vreme, dodaje odmah uz dozu opreza.

„Moraće možda i da bude gore, da bi bilo bolje – toliki je haos trenutno“.

Bitno je da više „ne bude cenzure i korupcije“, kao i da se „rešavaju problemi kod kuće, a ne da se petljamo po tuđim dvorištima i vodimo tuđe ratove“, dodaje.

Trampova kampanja je velikim delom bila zasnovana na ratu protiv tradicionalnih medija koje optužuje za cenzuru, te se zato često pristalicama obraćao preko društvenih mreža.

„Počelo je da nestaje pravo slobode govora, ljudi su se plašili da progovore“, ocenjuje 83-godišnja Milena Mim Bižić, nastavnica iz Pensilvanije srpskog porekla, za BBC na srpskom.

Za Bižić, o kojoj RTS piše kao „o jednoj od najpoznatijih Srpkinja u Americi“, važan je i drugi adut Trampa tokom kampanje – imigracija.

„Ilegalni imigranti preplavljuju naše škole, bolnice i druge socijalne službe.“

„Iskreno se nadam da će Tramp i (njegov potpredsednik) Džej Di Vens učiniti našu zemlju ponovo sjajnom... Mi to možemo, ujedinjeni“, zaključuje Bižić.

'Neizvesnost'

Prvo jutro u Americi posle Trampove pobede za 48-godišnjeg Slobodana Milića iz Kraljeva, danas žitelja Vašingtona, bilo je „specifično“.

„Tramp je u kampanji obećao da će se osvetiti Vašingtonu, u smislu da će od njega napraviti potpuno drugačiji grad u skladu sa njegovom estetikom.

„Ne znamo šta tačno misli, ali hoće da sve bude drugačije, što bi bilo pogubno, teško nam je da se pomirimo sa time“, kaže Milić za BBC na srpskom.

Američku prestonicu opisuje kao progresivan grad, koji „ima biciklističke staze“ i programe izgradnje stanova za one koji ne mogu da ihpriušte.

Međutim, Vašington „nema svoje finansije“, već se za sve obraća Kongresu i – predsedniku.

„Trampova pobeda je, što se tiče nas u Vašingtonu, veoma loša vest.“

U Americi živi tri godine i radi kao viši savetnik u Nacionalnom demokratskom institutu, međunarodnoj neprofitnoj organizaciji.

„Glasao sam na izborima za demokrate i za sebe“, kaže Milić.

„Vašington je podeljen u oko 300 četvrti i u svakom je biran jedan predstavnik, poput predsednika mesne zajednice, što je volonterska funkcija.“

Kandidovao se za predstavnika četvrti u kojoj živi, ali bezuspešno.

Osvojio 35 odsto glasova – oko 250, a njegov protivnik 420.

Izgubila je i kandidatkinja demokrata za koju je glasao.

Veruje da su tačne tvrdnje da je većina Srba iz Amerike za Trampa, ali kaže i da ne zna ljude koji su glasali za njega.

„U mom društvu on ima nula odsto podrške.“

Svi su bili za Kamalu?

„Pa, svi su bili protiv Trampa, a to za Kamalu malo teže“, odgovara.

Za Trampa nije glasala ni 40-godišnja Vesna Galović iz Beograda, koja od 2006. živi u Nešvilu, u saveznoj državi Tenesi, tradicionalno naklonjenoj republikancima.

„Kad sam se probudila i videla rezultate, bila sam zgrožena“, kaže Galović za BBC.

„Nadala sam se boljem, ali nisam šokirana... Većina ljudi želi da se vrati u srednji vek.“

Gnevna je i Adriana Radinović Ikard, Beograđanka koja je u Ameriku stigla preko teniske stipendije i dugo živela u Denveru u Koloradu.

„Sve što možemo da očekujemo je da žene nastave da gube prava, čemu već svedočimo“, upozorava Radinović Ikard.

Vrhovni sud Amerike 2022. je ukinuo presudu Rou protiv Vejda, federalnu zaštitu prava na abortus, čime je saveznim državama dao pravo da samostalno odlučuju o tom pitanju.

Abortus je danas u svim stadijumima trudnoće zabranjen u 14 država kojima vladaju republikanci.

U tri je zabranjen posle šeste nedelje trudnoće, kada mnoge žene još ne znaju da su trudne.

Države koje vode demokrate preduzimaju korake da zaštite prava žena na abortus, čemu je bio posvećen i veliki deo kampanje Kamale Haris.

„Kad Kongres bude usvojio zakon za povratak reproduktivnih sloboda, kao predsednica Sjedinjenih Američkih Država ću ga pretvoriti u zakon“, rekla je Haris.

Galović ipak misli da se „probudila u istoj Americi“.

„Za mene lično, ne verujem da će se mnogo toga promeniti, možda sve ovo natera demokrate da preispitaju njihovu politiku."

Pobedu Trampa opisuje rečima svekra da je „sve priča podmuklih elita koje samo koriste strahove neobrazovanih ljudi.“

A kako će život u Americi ubuduće izgledati, najviše zavisi od ispunjenja Trampovih predizbornih obećanja, smatra Milić.

„Obećao je da će uvesti tarife na uvoz, što znači da bi svakodnevni život mogao da bude skuplji, pošto su proizvodi Amerike skuplji od onih koji se uvoze iz Kine.

„S druge strane, najavljuje da bi kamatne stope mogle da budu niže, što bi značilo pristupačniji novac ljudima koji žele da pokrenu sopstveni biznis, ali postoji i opasnost od inflacije.“

Jelena Vukotić, koja živi u Njujorku, smatra da Tramp nije „istorijska anomalija ili epizoda", već „početak mnogo fundamentalnije promene".

Naziva je „novom političkom klimom u kojoj se osećaš nesigurno kao žena, roditelj, imigrantkinja".

„Kod ljudi sa Balkana koji ovde žive to budi političke instinkte iz devedesetih - ko je za režim, a ko za opoziciju.

„To ne može biti zdravo."

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk