Nemanja Mitrović - BBC novinar  [ BBC ]

22. 12. 2024. 12:39   >>  15:36

Pet razloga zašto i dalje volimo „Otpisane"

Jedna od najpopularnijih jugoslovenskih serija, reditelja Aleksandra Đorđevića, počela je sa emitovanjem pre tačno pola veka - 22. decembra 1974. na Televiziji Beograd.

Jun 1941.

Dva brata, mlađi Čibi i stariji Tihi, hodaju ulicom okupiranog Beograda noseći vreće i platneni kofer sa stvarima.

Tišinu prekida iznenadna pucnjava koja tera braću i grupu ljudi pred njima u beg do obližnjeg dvorišta.

Nepoznati mladić u prolećnoj jakni i kariranoj košulji sa pištoljem u ruci, pod rafalnom paljbom, beži od nemačke patrole.

Meci lete na sve strane, a on, okrenut leđima, prolazi pored kapije na kojoj piše čuvaj se psa, pucajući.

Mladi ilegalac je ovog puta precizan – nacista pada na mestu mrtav pred kapijom na očigled prisutnih.

„Šta je ovo?", uplašeno pita Čibi, dok Tihi zabrinuto gleda u vojnika, a zatim uz ulicu.

„Počelo je, sine", odgovara deda pored.

• Pet epizoda serije „Otpisani" inspirisanih istorijskim događajima
• Prvi jugoslovenski izbori posle Drugog svetskog rata: Kada su gumene kuglice zamenile olovne
• Jedna od velikih misterija bitke za Beograd

Tako počinju i legendarni „Otpisani", jedna od najpopularnijih jugoslovenskih serija, reditelja Aleksandra Đorđevića, čija je prva epizoda emitovana pre tačno pola veka, 22. decembra 1974.

„Imala je veliku podršku države, ali ne u smislu ideološke doktrine.

„Bila je to slobodarska stvar, kao što su svi dobri vesterni ili krimići, žanrovski uređene stvari gde pobeđuje dobro", govori glumac Vojislav Voja Brajović, koji tumači lik Tihog u seriji, za BBC na srpskom.

Serija, koja je kvalitetom i produkcijom verovatno parirala mnogim stranim ostvarenjima tog perioda, odvija se u okupiranom Beogradu tokom Drugog svetskog rata i prati novoformiranu grupu mladih ilegalaca, članova Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ).

Čine je Tihi (Voja Brajović), Prle (Dragan Nikolić), Paja Bakšiš (Predrag Miki Manojlović), Zriki (Čedomir Petrović) i Mile (Vladan Holec).

Oni će se u narednih 13 epizoda, raznim akcijama i smicalicama, boriti za slobodu protiv nemačkog okupatora i domaćih kolaboracionističkih snaga, gubeći na tom putu drugove i vlastite živote.

Više desetina puta je reprizirana, a 1978. je dobila i nastavak - Povratak otpisanih, takođe emitovan na Televiziji Beograd, današnjoj Radio-televiziji Srbije.

Obe sezone imaju filmske verzije i ove godine su digitalno obnovljene.

Otpisani – drugačiji kraj, honorari i „slobodna mladost"

Snimanje serije je počelo sredinom 1973.

Reditelj Aleksandar Đorđević je „tragao za mladim ljudima koji će nositi seriju".

Među njima je bio i 24-godišnji Voja Brajović kome je režiser ukazao poverenje dodelivši mu jednu od glavnih uloga.

„Nije tražio piona koga će vući za ruku, levo desno, naprotiv.

„Davao mi je punu slobodu u igranju, to je velika privilegija bila", kaže proslavljeni glumac, koji je tumačio Tihog.

Serija se isprva zvala „Petorica otpisanih" i u prvoj verziji scenarija svi protagonisti ginu, osim Čibija, mlađeg Tihijevog brata.

„Vodile su se velike diskusije i uvideli su da bi to bila pesimistična poruka, da borci za slobodu nestaju, i onda su u poslednjem trenutku rešili da ostave bar dvojicu, trojicu", tvrdi Brajović.

A honorari su bili takvi da su „sve pare potrošili još za vreme snimanja".

„Direktor serije mi daje ugovor da potpišem koji je bio više nego skroman, a ja kažem: 'Zašto tako mali honorar kada je određeno mnogo više za snimanje?'

„On mi odgovara: 'Slušaj momak, ako hoćeš da potpišeš, ako nećeš ima ko oće'", priseća se Brajović.

Bio je to državni projekat u kome je „produkciji data puna podrška i ogromna mogućnost", dodaje.

„To su bila vremena gde se nazirala neka svetlija, demokratska budućnost, kada smo imali osećaj da radimo nešto što podstiče mlade ljude za tom željom za slobodom", govori Brajović.

„Oni su bili jedna slobodna mladost, kao što se danas rađa slobodna mladost u Srbiji", dodaje glumac, osvrćući se na trenutne studentske blokade i proteste u više gradova u zemlji.

Kaže da mladi danas, koji će voditi državu kroz nekoliko decenija, „drže veliku pažnju na to da se zaista mora stvoriti jedno pravo demokratsko društveno uređenje i sloboda za sve neistomišljenike".

„To je nešto što je bilo prisutno u svima nama i dok smo se družili tih više od tri godine koliko smo radili obe serije", smatra Brajović.

Povratak otpisanih - „Vozi balansero" i padanje od smeha na snimanju nastavka

Prva epizoda Povratka otpisanih, koja je za razliku od prvog dela bila u boji, emitovana je 1. januara 1978.

Posle nekoliko godina provedenih „po šumama i gorama", partizani Prle i Tihi vraćaju se sa starim radio-operaterom Jocom u okupirani Beograd, gde ih dočekuje Čibi, sa novim nadimkom – Mrki i Marija (Zlata Petković) komunistička obaveštajka koja radi u specijalnoj policiji i u čijem stanu će živeti.

Zapažene epizodne uloge u nastavku su ostvarili, između ostalih, Dragomir Bojanić Gidra kao agent specijalne policije Mikula, Aljoša Vučković kao četnički major Gašpar i Nenad Nenadović koji je igrao dečaka Moljca u jednoj od njegovih prvih uloga, ali i stari neprijatelj Kriger, zloglasni major Gestapoa iz prvog dela koga tumači Stevo Žigon.

Nastavak je obeležio jedinstveni humor protkan brojnim replikama i izrazima koje i dan danas mnogi ljubitelji serije pamte i izgovaraju.

Brajović kaže da su za to najzaslužniji glumci Pavle Vuisić i Dragan Nikolić, kao i „harzimatičan i poštovan" reditelj Aleksandar Đorđević.

„I u scenariju, i na setu, uvek smo imali neke dogodovštine od kojih bi se zacenjivali od smeha i pred sam kadar koji smo snimali", priseća se Brajović.

Dragan Nikolić je bio nešto stariji od ostalih „ilegalaca", ali duhom jednako mlad.

„Gaga je bio takav čovek, poželjan u svakoj ekipi jer je unosio vedru atmosferu i svi su jedva čekali da se snima kada je on bio prisutan", dodaje njegov kolega.

U tome nije zaostajao ni Pavle Vuisić „smišljajući razne reči od kojih su padali od smeha" i „improvizujući na radost svih".

Među njima je bio i „balansero", nadimak koji je u prvoj epizodi nastavka nadenuo Prletu, pošto se pohvalio kako zna da vozi nemački motocikl sa prikolicom i da je bio „glavni balanser na trkama oko Kalemegdana" pre rata.

„Paja je bio neviđeni umetnik koji nam je ulivao taj odnos prema umetnosti kojom se bavimo, da kada igrate nešto, bez obzira kakavi su likovi, odnos i situacija, da vam se mora verovati", kaže Brajović.

Scenario - Fikcija inspirisana istorijskim događajima

Scenario su pisali Siniša Pavić i Dragan Marković, partizanski borac, ilegalac i autor knjige „Zabranjeni život" koja se smatra jednom od glavnih inspiracija za Otpisane.

„Serija i ne nastoji da bude tačna interpretacija istorije tih događaja, štaviše, na početku svake epizode nas informišu da je sadržaj serije plod fikcije njenih autora", govorio je ranije istoričar Rade Ristanović za BBC na srpskom.

Važno je istaći ovu činjenicu zbog stava koji provejava kod šire publike kako je radnja serije „predimenzionirana i istorija lažno prikazivana", dodaje viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju.

„A u stvari, njeni autori nisu ni imali nameru da budu istoričari nego su imali sopstvenu umetničku slobodu".

Više epizoda je inspirisano stvarnim dešavanjima, pa je tako već u prvoj prikazano spasavanje partizanke sa bebom iz jedne beogradske bolnice.

Radi se o istorijskom događaju, gotovo do tančina prenetom u seriji, kada je iz Opšte državne bolnice u Beogradu, januara 1942, izbavljena trudna komunistička kurirka Ivanka Muačević Nikoliš.

Pored „Bolnice", istorijski događaji su inspirisali i epizode „Izdajnik", „Garaža" i „Štamparija", kao i „Most" iz Povratak otpisanih.

U potonjoj, Stari savski most spasava Zaharije Jovanović, kog glumi Nikola Milić, presecanjem žice detonatora.

U realnosti, u njegovom spasavanju je navodno učestvovao beogradski učitelj Miladin Zarić koji je živeo u obližnjoj Karađorđevoj ulici, čiji mural danas krasi jedan od stubova mosta.

Trenutne gradske vlasti su najavile rušenje Starog savskog mosta za početak novembra 2024, što je dovelo do brojnih blokada i protesta koji još traju.

Uticaj – od video igre, preko stripova, do navijačke koreografije

Otpisani su za pola veka zašli u različite pore društva, pop kulture, supkulture i umetnosti.

Motivi i replike serije štampaju se na majicama, u okviru „Ratne serije" novosadskog Pan stripa objavljeno je 14 brojeva „Otpisanih", a postojao je i album sa samolepljivim sličicama „Povratak otpisanih".

Beogradski reper Goša s raskršća naslovio je jednu njegovu stvar „Tihi i Prle", dok se neponovljivi dvojac našao i u strofi pesme „Grill 13" novosadskog pank sastava Ateist rep.

Junaci Povratka otpisanih ukazali su se na koreografiji navijača Partizana na utakmici protiv nemačkog Augzburga decembra 2015, a i narodni pevač Nenad Jovanović im je posvetio pesmu.

I tu nije kraj – Povratak otpisanih je 2021. zaživeo i u formi video igre, koja, nažalost, nikada nije objavljena.

Autor ove retro „arkadne, pikselizovane pucačine" je Dino Brničanin iz Novog Pazara koji je prethodno, u sklopu fakultetskog projekta, dizajnirao igru „Srećni ljudi" inspirisanu kultnom serijom.

Na ideju je došao slučajno, kada mu je nasumično na Jutjubu zasvirala uvodna špica iz Otpisanih za koju je pomislio da bi dobro poslužila kao „pozadinska muzika".

„Kada sam je objavio na Instagramu, svidelo se mnogim kolegama i profesorima sa fakuleteta, i ogroman broj ljudi je pozitivno reagovao", govori Brničanin za BBC na srpskom.

Ne krije da mu je „najveći vizuelni uzor za igru" bila japanska pucačina iz devedesetih – Metal Slug, što se vidi i kroz animaciju.

Radnja igre odgovara prvoj epizodi Povrataka otpisanih, dok su ponuđeni karakteri ujedno i glavni junaci serije – Tihi, Prle i Joca.

Ipak, sve je ostalo na uvodnom trejleru i par animacija.

„Jedan od najzanimljivijih komentara koje sam dobio, bio je da će mi najveća greška u životu biti, ako ne napravim igricu od ovoga.

„Stvarno bih voleo da se nekad desi, ali videćemo", zaključuje 24-godišnji dizajener i ljubitelj domaće kinematografije.

Muzička tema - Legendarna pesma neuobičajena za partizanski film

Zvuci legendarne fank-džez teme iz Otpisanih i danas odzvanjanju na protestima, žurkama, svadbama i drugim veseljima širom Srbije i regiona.

Glavni krivac je kompozitor Milivoje Mića Marković koji je muziku za seriju napisao na molbu reditelja Aleksandra Đorđevića na početku snimanja serije.

Trebalo je napisati „modernu muziku u koordinatama teme iz (američkog) filma Šaft", pa je posetio Voju Brajovića i Dragana Nikolića na snimanju.

„Rekli si mi da snimaju dinamičnu seriju i na osnovu toga osmislio sam čuvenu bas deonicu koja je davala ritam igrama klinaca širom Jugoslavije", govorio je Marković.

Muzika je snimljena na ručno pravljenoj mikseti i imala je keramičke cevi, pa zato i danas grmi kada se serija emituje na televiziji, dodao je.

Ana Đorđević, predavačica na Univerzitetu u Korku (Irska) na predmetu muzika i film, kaže da takve teme nisu bile uobičajene za partizanske filmove i da je baš zato pesma „postala legendarna".

„Za dugovečnost muzike je zaslužna prvenstveno popularnost serije i njenih likova.

„Višestruko je reprizirana, te je i muzika dosta bila prisutna, a kako je tema vrlo upečatljiva, tako je postala prepoznatljiva i popularna", govori muzikološkinja za BBC na srpskom.

Muzika Otpisanih je, kaže, „drugačija jer i Milivoje Marković nije bio konvencijalan filmski kompozitor", već je „doneo drugačiji i novi zvuk" sa studija džeza u Gracu.

A i sama serija je „bila i ostala jako popularna baš zbog toga što su drugačiji od ostatka partizanskog filmskog narativa".

„Vremenom su postali simbol pobune, borbe malog čoveka protiv okupacije svake vrste, ali istrajne borbe koja vodi u pobedu, što je univerzalna vrednost koja prelazi vremenske i ideološke granice", zaključuje Đorđević.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk