Olga Šamina - BBC ruski servis  [ BBC ]

11. 01. 2025. 20:53   >>  21:01

Udarac „floti u senci": Zašto su važne nove sankcije SAD protiv ruskog naftnog sektora

Amerikanci uvereni da će Rusija gubiti milijarde dolara mesečno i da će se sankcijama obračunati i sa takozvanom ruskom 'flotom u senci' - starim tankerima kojima se prevozi nafta širom sveta.

Administracija odlazećeg američkog predsednika Džozefa Bajdena uvela je nove sankcije ruskom naftnom sektoru, najteže u poslednjih nekoliko godina, a mere podrazumevaju i obračun protiv takozvane „flote u senci" koju Rusija koristi za isporuku nafte u zemlje širom sveta.

Potez je, kažu u Vašingtonu, osmišljen da značajno smanji prihode Moskve od energenata koji podstiču njen rat u Ukrajini.

Mere su usmerene na više od 200 subjekata i pojedinaca, od trgovaca i zvaničnika do osiguravajućih kompanija, kao i stotine naftnih tankera.

Velika Britanija će se pridružiti SAD u direktnom sankcionisanju energetskih kompanija Gaspromnjefta i Surgunjeftu.

Mere Amerike se odražavaju i na Srbiju i na kompaniju Naftnu industriju Srbije o čemu više možete da pročitate ovde.

Prodaja nafte jedan je od glavnih izvora prihoda ruskog budžeta.

Od novembra 2024. godine, njeni ukupni prihodi iznosili su 32,6 biliona rubalja (oko 300 milijardi evra), a prihodi od prodaje nafte i gasa čine trećinu tih prihoda.

Otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, zapadne vlade su iznova pokušavale da ograniče prihode Moskve od nafte.

Ali bila je to igra mačke i miša.

Zapadne zemlje su uvele embargo na snabdevanje i transport nafte ako cena nafte pređe određeni prag.

Rusija je odgovorila stvaranjem flote u senci: u suštini stari tankeri koji krstare morima noseći rusku naftu.

A nafta se prodaje preko mnoštva posredničkih kompanija kako bi kupci mogli da izbegnu sekundarne sankcije.

Zapadne zemlje poslednjih godina na sve načine pokušavaju da uvedu sankcije ovoj floti u senci.

Na spiskovima su razna plovila, osiguravajuća društva ili pojedinci koji su na neki način povezani sa kršenjem sankcija.

Istovremeno, zapadne zemlje su oprezne kada uvode direktne sankcije ruskim naftnim kompanijama: ne žele da svetske cene nafte naglo skoče.

Ali to se već desilo: cene nafte su u petak porasle usred glasina o novim sankcijama, a posle njihovog objavljivanja, cena barela nafte tipa Brent skočila je na 80 dolara.

Bajdenova administracija se nada da će zbog novog paketa sankcija Rusija mesečno gubiti milijarde dolara.

„Ove sankcije su usmerene i na rusku naftu i na tečni prirodni gas i očekujemo da će naše akcije koštati Rusiju milijarde dolara mesečno", rekao je novinarima Džon Kirbi, portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost.

• Američke sankcije za rusku naftu za NIS - šta je sve nejasno
• Rusija ne haje za sankcije UN: Milion barela nafte Severnoj Koreji za oružje i vojnike
• Kraj ere jeftinog gasa: Ukrajina zatvorila ruski gasovod ka Evropskoj uniji

Neke od mera koje je Ministarstvo finansija SAD objavilo 10. januara biće usvojene, što znači da će dolazeća administracija Donalda Trampa morati da ide u Kongres ako želi da ih ukine.

Vašington takođe teži da ozbiljno ograniči ko može legalno da kupuje ruske energente, obrušavajući se posebno na rusku „flotu u senci" - brodove koji isporučuju naftu širom sveta.

Bajden kaže da je ruski lider Vladimir Putin u „teškoj situaciji", dodajući da je „zaista važno da mu se ne ostavi prostor da diše i da nastavi da radi strašne stvari".

„Verovatno bi cene gasa [u Sjedinjenim Državama] mogle da porastu čak tri ili četiri centa po galonu", rekao je predsednik.

Ali, dodao je, te mere će verovatno „imati dubok uticaj na rast ruske ekonomije".

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski zahvalio je Bajdenu i rekao da „ove mere značajno podrivaju temelje ruske vojne mašinerije".

„Ovime se remete lanci snabdevanja: ključni ruski proizvođači, osiguravajuća društva, dobavljači usluga nafte i gasa, 184 tankera flote u senci, logistička postrojenja i kompanije iz trećih zemalja", napisao je Zelenski na društvenim mrežama.

Od početka rata u Ukrajini, ograničenje cene nafte bilo je među ključnim merama za suzbijanje ruskog izvoza energenata.

Ali, kako je objasnila Olga Hakova iz Globalnog energetskog centra Atlantskog saveta, njegova efikasnost je bila „razvodnjena" jer se pokušavalo da se izbegne pad obima ruske nafte na tržištu.

To je bilo zbog zabrinutosti oko uticaja koji bi smanjena ponuda imala na globalnu ekonomiju.

Ali stručnjaci kažu da je tržište nafte sada u zdravijem položaju.

„Proizvodnja (i izvoz) nafte u SAD je na rekordnom nivou i raste, i stoga će uticaj na cenu povlačenja ruske nafte sa tržišta, što je cilj sankcija, biti ublažen", rekao je Danijel Frid, istaknuti saradnik u Atlantskom savetu.

• Putinove tvrdnje, uspesi i porazi: šta donosi 2025. godina
• Dva ruska tankera potonula u Crnom moru, izlila se nafta
• Vašington uveo više od 500 novih sankcija Moskvi, i EU objavila novi paket kazni

Šta je tačno u paketu sankcija?

Nove sankcije su usmerene na Surgutnjeft i Gaspromnjeft, najveće ruske naftne kompanije.

Do sada su obe kompanije bile samo pod sektorskim sankcijama, ali ne i direktnim.

Nove sankcije otežaće zemljama koje kupuju rusku naftu da je plate.

Sankcije su pogodile i one koji su obezbeđivali funkcionisanje flote u senci i trgovinu naftom: Sovkomflot, najveći prevoznik ruske nafte; osiguravajuća društva Ingostrah i AlfaStrahovanje, kao i trgovci naftom.

Ovo bi takođe moglo da zakomplikuje održavanje flote u senci i prodaju nafte.

Na listi sankcija su i Gaspromova fabrika LNG na obali Baltičkog mora i operateri morskih luka Lavna (u izgradnji u Murmanskoj oblasti) i Suhodol (u Primorskom kraju na ruskom dalekom istoku, čiji je Vladivostok administrativni centar).

Pored toga, na spiskovima je mnogo različitih brodova.

Među njima je i nosač gasa Kristof de Maržeri, nazvan po šefu naftne kompanije Total Kristofu de Maržeriju, koji je preminuo 2014. na moskovskom aerodromu Vnukovo.

Brod je trebalo da prevozi tečni gas, ali je završio na listi sankcija - kao, možda, i svi dugoročni planovi za razvoj ruske naftne i gasne industrije.

Iz Nemačke je saopšteno da je nemački remorker sprečio je da tanker, koji je prevozio oko 99.000 tona nafte iz Rusije, nekontrolisano otpluta uz nemačku obalu Baltičkog mora u blizini ostrva Rigen.

Berlin kaže da taj brod pripada ruskoj „floti u senci" za koju tvrdi da Moskva koristi da bi izbegla sankcije.

Tanker dug 274 metra pod zastavom Paname, nazvan Eventin, koji je plovio iz Rusije u Egipat, sporo je plutao i nije mogao da manevriše od ranije u petak, saopštilo je nemačko Centralno zapovedništvo za pomorske vanredne situacije.

Remorker ga je zadržao na mestu dok su druga plovila pristizala u pomoć, izvestile su nemačke službe.

„Rusija ugrožava našu evropsku bezbednost ne samo ilegalnim agresorskim ratom protiv Ukrajine, već i putem prekinutih kablova i kampanjama dezinformisanja, GPS ometačima i dotrajalim naftnim tankerima", izjavila je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

„Beskrupuloznim korišćenjem flote zarđalih tankera, ruski predsednik Vladimir Putin ne samo da zaobilazi sankcije, već i namerno prihvata rizik zaustavljanja turizma u baltičkom regionu", dodala je.

Rusija, koja je ranije odbila da odgovori na optužbe da koristi flotu u senci, još nije komentarisala ovaj incident.

• Ko je odgovoran za curenje u ruskom gasovodu ka Evropi
• Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa
• Zorana Mihajlović za BBC: „Interesi ruskih lobija su bili jači" kada se birao izvor gasa u Srbiji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk