Dejana Vukadinović - BBC novinarka  [ BBC ]

21. 01. 2025. 12:39   >>  20:03

Koliko su zagrljaji lekoviti

Mnogobrojne studije pokazuju da se dok grlimo ili nas grle - luči hormon sreće ili zadovoljstva, smanjuje umor, depresija i upale u telu.

Toplina koja prodire u svaku poru i želja da taj osećaj nikada ne prestane.

To je prva asocijacija ekonomistkinje Danijele Vidojković kada se pomene reč zagrljaj.

Volela je da se šćućuri baki u krilo i oseti hrapave ruke oko ramena i očev nežni dodir svaki put kada bi mu potrčala u susret.

Zbog toga su je prozvali mazom.

„Osećala sam se zaštićeno i voljeno", kaže ona za BBC na srpskom.

Dodir je jedan od najboljih načina da se izraze emocije, smatra Sofi Skot, neuronaučnica.

„Kada čujete lošu vest, zagrljaj je veća uteha od reči", kaže viša saradnica sa londonskog Koledž univerziteta za BBC na srpskom.

• Četiri tipa emocionalno nezrelih roditelja, da li su vaši među njima
• Ako ste usamljeni, niste sami: ovo osećanje pogađa i stare i mlade
• Kako priroda može da bude lek za usamljenost

Dok grlimo ili nas grle - luči se hormon sreće ili zadovoljstva, pokazuju mnogobrojne studije.

„Osećate se prijatno, opušta vam se organizam, snižava krvni pritisak, mirniji ste", objašnajva profesorka Skot.

Magija koja odmah počinje

Magija zagrljaja počinje da deluje već posle šest sekundi, zaključak je studije The Happiness Project.

„Potrebno je da zagrlite ili dobijete osam zagrljaja svakog dana da biste u potpunosti iskoristili oksitocin (hormon sreće i ljubavi) koji zagrljaji mogu da proizvedu", kaže psihološkinja Sara Gotfrid.

Ova lekovitost Danijeli je dobro poznata.

„Jedan zagrljaj meni popravi dan, okrepljuje me, posle toga sam poletnija i energičnija.

„Svi u mom bliskom okruženju znaju da volim da se grlim, a mislim da je to izraženije što sam starija", kaže ona.

Zato joj je tokom pandemije korona virusa bilo jako teško kada su fizički kontakti bili smanjeni.

„I dalje pamtim koliko jako sam stiskala majku, grlila je i ljubila u obraz.

„Taj osećaj u njenom naručju je neprocenjiv", priseća se 33-godišnjakinja koja je na svakoj porodičnoj fotografiji u nečijem zagrljaju.

Pojedina istraživanja pokazuju da što se više grlite imuniji ste na infekcije.

Zagrljaj od deset sekundi može da ublaži upale u telu, depresiju i smanji umor.

Što su zagrljaji učestaliji i duži efekti su pozitivniji: snižava se krvni pritisak, nivo kortizola, a imunitet jača.

Simbol bliskosti

Ali ne uživa svako u zagrljajima.

Za Lidiju Mišić su do nedavno bili noćna mora.

Odrastala je u porodici, gde je izražavanje bilo kakvih emocija bilo zabranjeno.

„Ako plačeš - slabić si, ako se smeješ -neozbiljan si", priseća se ona.

Štit izgrađen u detinjstvu jačao je s godinama.

Pomisao da neko treba da je dodirne izazivala joj je anksioznost i uznemirenost.

Sklanjala bi se i uvlačila ramena kad god bi neko širio ruke ka njoj.

• Ako ne možete da grlite ljude zbog pandemije, zagrlite drvo - dobar je osećaj
• Šta se dešava kada zbog fizičkog distanciranja ne smemo da dodirujemo jedni druge?
• Kako vaša porodica oblikuje izgled vašeg tela

Mnogobrojna istraživanja pokazuju da će ljudi koje su roditelji često grlili u detinjstvu činiti isto kada odrastu.

„Grljenje je važan element u emocionalnom vaspitanju deteta.

„Sklonost ka fizičkom dodiru, bilo da se grlimo, tapšemo po leđima ili rukujemo sa prijateljima - često je rezultat naših iskustava iz ranog detinjstva", objašnjava Suzan Dedžes-Vajt, profesorka na Univerzitetu Severni Illinois.

Slično, deca koja su odrastala bez učestalijeg fizičkog kontakta sklonija su da takav obrazac primenjuju u njihovim porodicama.

Lidija je vremenom spustila gard, ali kad god može izbegava zagrljaje.

„Kada sam dobila ćerkicu naravno da sam je zagrlila, to radim i dalje, ali znatno manje u odnosu na mog supruga", kaže ova 48-godišnjakinja iz Beograda.

Ali nije sve do genetike, već i do tipa ličnosti, ukazuje profesorka Skot.

„Zagrljaj simbolizuje bliskost i koliko nekome verujete.

„Više od zagrljaja, bitnije je ko vas grli", dodaje.

Povučeniji ljudi izbegavaju ovakav vid intimnosti, ali kada su u društvu dragih ljudi, i te kako umeju da iskažu nežnost i toplinu.

„Zato ih treba pustiti, da oni sami osete kada je vreme da vas zagrle, u suprotnom možete da ih uplašite", ukazuje profesorka.

Ćerkin zagrljaj koji menja navike

Bojan Babić se retko grli i kad god može vešto izbegava zagrljaje.

„Ne prija mi", kaže kratko za BBC na srpskom.

Ali kada grli ćerku to je drugačije.

„Prirodno mi je i vuče me da je zagrlim", dodaje.

Izdvaja scenu od pre nekoliko godina kada ga je zagrlila dok je ležao na kauču i gledao televiziju.

„Ležali smo tako zagrljeni pola sata i bilo mi je lepo", priseća se.

Prijatelji mu često šalju tekstove o lekovitosti zagrlja, ali on uvek uzvrati šalom, iako ne negira te tvrdnje.

„'Leči i odlazak na utakmicu omiljenog sportskog tima, kada odmaraš pored mora' – to im pošaljem kao odgovor", priča.

„Ne leči me zagrljaj nasumične osobe, iako njena namera može da bude najbolja, ali u meni ne izaziva osećaj miline", priča on.

Tu crtu je, možda nasledio od oca, sa kojim se i danas samo rukuje.

Priznaje da ga tokom prazničnih dana izmore zagrljaji sa familijom iako, kako kaže, zna da je to prirodno i normalno.

„Mislim da sam već potrošio sve zagrljaje za ovu godinu", dodaje u šali.

Evolucioni psiholog Robin Danbir tvrdi da su ljudi slični životinjama kad je reč o dodirima.

Primati provode 10 do 20 osto budnog života mazeći se i dodirujući jedni druge, što je, kako je objasnio važan element njihovog prijateljstva.

„Ako stvarno želite da znate šta neko oseća prema vama, ne slušajte šta govori, već se usredsredite na način kojim vas dodiruje", rekao je.

Profesorka Skot će radije da zagrli prijatelja kada plače, nego što će sa njim da popriča.

Ipak ni ona ne želi da je baš svako zagrli.

„Volim kada me zagrli sin", kaže uz osmeh.

Pogledajte video: Biti emotivno povezan, a bez fizičkog dodira

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk