[ BBC ]

31. 01. 2025. 08:33   >>  11:51

Merijen Fejtful, muza rok zvezda koja je sama sebi utrla put

Posle slave i sramote, dotakla je dno pre nego što se ponovo pojavila kao cenjena umetnica.

Po vlastitom priznanju, Merijen Fejtful, koja je umrla u 78. godini, „ništa nije radila konvencionalno".

Bila je tinejdžerka školovana u manastiru koja je napustila školu posle susreta sa Rolingstonsima.

Delikatna slika i prilika nevinosti, udahnula je visine uspeha na top listama, pre nego što je postala žrtva alkohola i teških droga.

Posle raskida sa Mikom Džegerom, Fejtful je godinama živela kao zavisnica od heroina na ulicama Sohoa.

Dobivši priliku da oživi pevačku karijeru, snimila je više od 20 albuma.

Njen viskijem natopljeni glas, napukao i mračan, dočaravao je unutrašnju borbu njenih bolnih životnih iskustava.

• Preminula čuvena britanska pevačica i glumica Merijen Fejtful
• Merijen Fejtful, pevačica koja spaja uklete pesnike i rokenrol
• Odlazak ekscentrične „rok princeze” Slađane Milošević

Merijen Evelin Gabrijel Fejtful rođena je u Hempstedu 29. decembra 1946. godine.

Njena majka bila je baronica Eva Saher-Mazoh, mađarska, polu-jevrejska bivša balerina koja je pobegla od nacista u Drugom svetskom ratu.

Njen otac je bio major Glin Fejtful, ekscentrični britanski agent MI6 koji je postao profesor italijanske književnosti.

Uslovi su bili tu za neobično detinjstvo.

Merijen je provela rane godine u Brazijers Parku, luksuznoj komuni koju je osnovao njen otac u letnjikovcu u Oksfordširu.

U vlastitoj autobiografiji, opisala je to kao „mešavinu visokih utopijskih misli i razuzdanog seksa".

Posle razvoda, ledi Saher-Mazoh odvela je šestogodišnju ćerku u kuću u nizu u Redingu, obeshrabrivši dalje kontakte sa majorom Fejtfulom.

Prema Merijeninim rečima, bila je odgojena kao „jedna od mačaka njene majke".

Trpela je redovne napade tuberkuloze i bila poslata u rimokatolički internat Svetog Josifa, uprkos pritužbi njenog oca da će joj „časne sestre napraviti problem sa seksom do kraja života".

Dok je još išla u školu, Merijen je počela da peva a kapela folk pesme po kafićima u Redingu.

Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je njen vanserijski izgled i očigledan talenat bio primećen i uvukao je u vrtlog londonskih ludih 1960-ih.

Ona je 1964. godine bila na žurci Rolingstonsa povodom objavljivanja njihovog novog albuma držeći pod ruku britanskog umetnika Džona Danbara i tu ju je primetio ekstravagantni muzički producent Endrju Lug Oldham.

On ju je čuveno opisao kao „anđela" sa impresivnim vitalnim statistikama.

Oldham je bio menadžer Stonsa i smatrao je da može da predstavi novo otkriće kao pop zvezdu.

Ona bi bila, mislio je, koristan ventil za pesme koje nisu bile savršene za njegove važnije pulene.

Stonsi su bili ritam i bluz bend.

Kad su Mik Džeger i gitarista Kit Ričards napisali nežnu baladu „When Tears Go By", odbacili su je kao „koještariju".

I zato ju je Oldham dao Merijen Fejtful.

Pesma nije bila napisana za nju, ali, kazala je ona, „legla mi je tako savršeno kao da jeste bila".

Melanholični klasik, otpevan njenim rezervisanim, ledenim glasom, dospeo je na britansku top listu najboljih 10.

Stonsi su bili toliko razočarani što su propustili hit da su snimili vlastitu verziju godinu dana kasnije.

Fejtful je posle toga snimila niz singlova, među njima „Summer Nights", „This Little Bird" i njen najveći uspeh na top listama „Come and Stay with Me".

Privukla je pažnju Boba Dilana kad je doputovao u grad.

Inspirisan njenim srnećim pogledom, američki kantautor joj je napisao pesmu – ali ju je pocepao kad ga je ona odbila.

Godine 1965, udala se za Džona Danbara i rodila njihovog sina.

Ubrzo posle toga, napustila je porodični dom i uselila se kod Mika Džegera.

On nije bio prvi Stons Merijen Fejtful.

„Spavala sam sa trojicom", kasnije je priznala, „a potom odlučila da mi je glavni pevač najbolja šansa".

Njen uticaj na bend bio je popriličan.

Za „Let's Spend the Night Together", „You Can't Always Get What You Want" i „Wild Horses" kaže se da su sve napisane o njoj.

A „Sympathy for the Devil" bila je inspirisana Majstorom i Margaritom, romanom Mihaila Bulgakova koji je Fejtful otkrila Džegeru.

Kao jedno od karakterističnih lica 1960-ih, Fejtful je izgradila i sporednu glumačku karijeru.

Pojavila se u londonskom Rojal Kortu u adaptaciji Čehovljeve Tri sestre, zajedno sa Glendom Džekson.

Bila je prva osoba koja je ikad izgovorila vulgarnu psovku u nekom glavnotokovskom filmu, u Nikada ga neću zaboraviti, iz 1967. godine.

Godinu dana kasnije, glumila je uz Alana Delona kao ukleta lepotica u crnoj koži u Devojci na motociklu.

Psihodelične i erotske fantazije njenog lika dovele su do toga da film dobije prvu oznaku neprikladnog sadržaja „iks" u istoriji u Sjedinjenim Američkim Državama.

Naravno, bilo je mnogo droga.

Tokom policijske racije na kuću Kita Ričardsa u Saseksu, Fejtful je zatečena gola, ogrnuta krznenim tepihom kojem je, sa nepristojnim uživanjem, dozvoljavala da joj povremeno spadne.

Navodi koji su podrazumevali i Mars čokoladicu tokom tog incidenta, insistirala je ona, bili su potpuno izmišljeni.

Ali hapšenje u vezi sa drogom ostavilo je traga na njenoj reputaciji.

„To me je uništilo", kasnije je izjavila.

„Biti muški zavisnik od droga i ponašati se tako uvek je osnažujuće i glamurozno", objasnila je ona.

„Žena u istoj toj situaciji postaje drolja i loša majka."

Fejtful je napisala „Sister Morphine" sa Džegerom i Ričardsom i objavila pesmu 1969. godine.

Tekst pesme, čije je autorstvo kasnije postalo predmet pravnog spora sa bendom, zastrašujući je uvid u posledice zavisnosti od heroina i kokaina: „Vrisak sirena ambulantnih kola odjekuje mi u ušima. Reci mi, Sestro Morfijum, koliko dugo već ležim ovde?"

Veza sa Džegerom, koga je optužila da poseduje mizoginu crtu, raspala se na prelasku u novu deceniju.

Istovremeno, Fejtful je izgubila starateljstvo nad sinom i njen život je počeo da se otima kontroli.

• Nina Simon, pevačica sjajnog glasa i teške naravi
• Sećanje na Šinejd O’Konor: Buntovnica umetničkog dara bez premca

Posle neuspelog pokušaja samoubistva, ostala je u komi i završila je kao alkoholičarska, anoreksična zavisnica od heroina koja je živela u bombardovanoj zgradi u londonskom Sohou.

Prisetila se tih godina u intervjuu za BBC 2002. godine, opisavši njenu zavisnost kao neku vrstu brutalne terapije.

„Bila sam u agoniji i zalečila sam sebe najbolje što sam umela", rekla je ona.

„Jedan od načina bio je uz pomoć droga, zato što su one bile sredstvo protiv bolova.

„Sve mi je postalo previše", objasnila je.

„Nije mi se zapravo dopadao moj pozlaćeni kavez."

Povremeni pokušaji da se izvuče iz skvota u Čelsiju nisu urodili plodom.

Njen glas, oštećen zloupotrebom droga i laringitisom, postao je zauvek grub i dublji.

Ali deceniju posle raskida sa Džegerom, Fejtful je snimila Broken English, njen kritičarski najcenjeniji album.

Nestala je nevinost 1960-ih, a na njeno mesto došla je post-pankerska izvođačica koja je posedovala dubinu i iskustvo nekoga ko je prošao sve u životu.

Poslednja pesma na albumu, „Why'd Ya Do It?", hrapava je tirada žene koja reaguje na muškarčevo neverstvo - uparena sa rifom inspirisanim Džimijem Hendriksom.

Bio je to trenutak metamorfoze: devojka sa žurki Rolingstonsa postala je sofisticirana žena koja vam grubim glasom otkriva velike istine.

Trijumf albuma među kritičarima nije, međutim, bio praćen komercijalnim uspehom.

Prošao je dobro u Francuskoj i Nemačkoj, ali je završio tek na 57. mestu britanskih top lista.

Ali on jeste doneo Fejtful nominaciju za nagradu Gremi 1981. godine, za najbolju žensku rok vokalnu izvedbu.

Preselila se u Ameriku, gde ju je Ajlend rekords poslao na rehabilitaciju.

Još pateći od zavisnosti od alkohola i droge, doživela je niz nezgoda, među njima lomljenje vilice na stepenicama.

Jednom prilikom joj je čak stalo srce.

Ali uspela je da se sabere i u naredne tri decenije objavi više od desetak albuma.

Napisala je i autobiografiju Fejtful, prisetivši se 1960-ih i 1970-ih sa upadljivim izostankom samosažaljenja.

Neprestano zabrinuta zbog finansijske situacije, 2024. godine je dala na aukciju veći deo kolekcije njenih suvenira iz 1960-ih, rekavši da joj je draže baštovanstvo nego osvrtanje na prošlost.

Sada u kasnim sedamdesetim, nasledila je majčinu drevnu titulu i, kao tehnički baronica, živela u Parizu.

U poslednjoj deceniji života, Fejtful je morala da otkazuje koncertne turneje nakon što joj je prvo postavljena dijagnoza raka dojke, a potom i hepatitisa C.

Patila je i od komplikacija od slomljene kičme i kuka, a mislila je da više nikada neće zapevati nakon nekoliko nedelja provedenih u bolnici zaražena korona virusom.

Ali nikada do kraja nije izgubila kreativnu iskru.

Poslednjih godina je objavila ploču koja je uglazbila stihove Kitsa i Vordsvorta.

A Negative Capability, njen 21. album, Gardijan je opisao kao „majstorsku meditaciju o starenju i smrti".

Bio je zapažen i po „They Come at Night", njenoj besnoj reakciji na teroristički napad na Bataklan u Parizu.

„Oni dolaze po noći", pevala je, „a svet je oslepeo od straha. Teror u Parizu, budućnost je stigla."

On se takođe bavio njenom sve većom krhkošću i usamljenošću, kao i gubitkom bliskih prijatelja, među kojima je bila i koleginica muza Rolingstonsa Anita Palenberg.

„Znam da nisam mlada i da sam oštećena", napisala je prkosno.

„Ali sam i dalje prilično duhovita."

Merijen Fejtful će delom ostati upamćena kao devojka Mika Džegera i po tome što je preživela užase zavisnosti od droge i alkohola.

Ali njeno uskrsnuće je dokazalo - ako je takav dokaz uopšte bio potreban - da muza rok zvezda može i sama da postane punokrvna, cenjena umetnica.

• Smrt čuvene pevačice Mame Kes Eliot: „Nije umrla od sendviča sa šunkom"
• Ejmi Vajnhaus, dragulj koji je prerano nestao
• „I Will Survive" Glorije Gejnor: Neočekivani istorijat ultimativne pesme o raskidu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk