Gerardo Lisardi - BBC Njuz Mundo  [ BBC ]

13. 05. 2025. 23:04   >>  14. 05. 2025. 07:54

Preminuo Hoze Muhika, hrabri urugvajski političar poznat kao 'najsiromašniji predsednik' na svetu

Bivši gerilac koji je vodio Urugvaj od 2010. do 2015. godine zaradio je nadimak zbog skromnog načina života.

Hoze Alberto Muhika Kordano, poznat kao „Pepe" Muhika, umro je 13. maja u 89. godini.

Bivši gerilac koji je vladao Urugvajom od 2010. do 2015. godine bio je poznat kao „najsiromašniji predsednik" na svetu zbog njegovog skromnog životnog stila.

Zbog jednostavnog načina na koji je živeo kao predsednik, kritike konzumerizma i socijalnih reformi – koje su, između ostalog, značile da je Urugvaj postao prva zemlja koja je legalizovala rekreativnu upotrebu marihuane – Muhika je postao dobro poznata politička ličnost u Latinskoj Americi, ali i šire.

Njegova popularnost na svetskom nivou bila je neobična za jednog predsednika Urugvaja, zemlje sa svega 3,4 miliona stanovnika u kojoj je njegovo nasleđe izazvalo i izvesnu kontroverzu.

Štaviše, iako su mnogi doživljavali Muhiku kao nekoga izvan političke klase, to nije bilo tako.

On je tvrdio da mu je strast prema politici, baš kao i prema knjigama i obrađivanju zemlje, prenela njegova majka, koja ga je odgajila u srednjeklasnom domu u Montevideu, glavnom gradu zemlje.

Kao mladić, Muhika je bio član Nacionalne stranke, jedne od urugvajskih tradicionalnih političkih snaga, koja je kasnije postala opozicija desnog centra njegovoj vladi.

Šezdesetih je pomogao u osnivanju Nacionalnog oslobodilačkog pokreta Tupamaros (MLN-T), levičarske urbane gerilske grupe koja je izvodila napade, otmice i pogubljenja, iako je on oduvek tvrdio da nikad nije počinio nijedno ubistvo.

Inspirisan kubanskom revolucijom i međunarodnim socijalizmom, MLN-T je pokrenuo kampanju tajnog otpora urugvajskoj vladi, koja je u ono vreme bila ustavna i demokratska, iako ju je levica optuživala da postaje sve autoritarnija.

Tokom tog perioda, Muhika je bio zarobljen četiri puta.

Jednom od tih prilika, 1970. godine, bio je pogođen sa šest metaka i zamalo je umro.

Pobegao je iz zatvora dvaput, jednom prilikom kroz tunel sa još 105 zatvornika iz MLN-T-a, u jednom od najvećih bekstava u istoriji urugvajskih zatvora.

Kad je urugvajska vojska 1973. godine izvršila državni udar, uključili su ga u grupu od „devet talaca" koje su pretili da će ubiti ako gerila bude nastavila sa napadima.

Tokom više od 14 godina, koliko je proveo u zatvoru sedamdesetih i osamdesetih, bio je mučen i proveo je veći deo tog vremena u surovim uslovima i izolaciji, sve dok nije bio oslobođen 1985. godine kad se Urugvaj vratio demokratiji.

Imao je običaj da kaže da je tokom vremena provedenog u zatvoru iskusio ludilo iz prve ruke, pateći od deluzija i čak pričajući sa mravima.

Dan kada je bio oslobođen je njegova najlepša uspomena, kaže: „Postati predsednik je bilo beznačajno u poređenju s tim."

Od gerilca do predsednika

Nekoliko godina posle oslobađanja, služio je kao poslanik, i u Predstavničkom domu i u Senatu, donjem i gornjem domu parlamenta zemlje.

Godine 2005, postao je ministar u prvoj vladi Frente Amplioa, urugvajske levičarske koalicije, pre nego što je postao urugvajski predsednik 2010. godine.

U tom trenutku je imao 74 godine i, za ostatak sveta, i dalje je bio nepoznat.

Njegova izborna pobeda obeležila je važan trenutak za levicu Latinske Amerike, koja je već bila jaka na kontinentu u to vreme.

Muhika je postao lider zajedno sa drugim levičarskim predsednicima kao što su Luiz Inasio Lula da Silva u Brazilu i Ugo Čavez u Venecueli.

Međutim, Muhika je vladao na vlastiti način, demonstrirajući u nekoliko navrata pragmatizam i odvažnost, tvrde politički komentatori.

Tokom njegove administracije, usred prilično povoljnog međunarodnog konteksta, urugvajska privreda rasla je po godišnjoj prosečnoj stopi od 5,4 odsto, siromaštvo je bilo smanjeno, a nezaposlenost je ostala na niskom nivou.

Urugvaj je takođe privukao svetsku pažnju zbog socijalnih zakona koje je tokom tih godina usvojio parlament, kao što je legalizacija abortusa, priznavanje istopolnog braka i državna regulativa tržišta marihuane.

Dok je bio na vlasti, Muhika je odbio da se preseli u predsedničku rezidenciju (vila), kao što to obično čine šefovi država širom sveta.

Umesto toga, ostao je sa suprugom – političarkom i bivšom gerilkom Lusijom Topolanski – u njihovom skromnom domu na obodu Montevidea, bez pomoći u domaćinstvu i sa vrlo malo obezbeđenja.

Ovo, u kombinaciji sa činjenicom da se uvek oblačio neobavezno, da je često mogao da se vidi kako vozi svetloplavu folksvagen bubu iz 1987. godine i donirao veći deo plate naveo je neke medije da ga nazovu „najsiromašnijim predsednikom na svetu".

Ali Muhika je oduvek odbacivao tu titulu: „Kažu da sam najsiromašniji predsednik. Ne, nisam", rekao mi je u intervjuu 2012. godine u njegovom domu.

„Siromašni su oni koji uvek žele više zato što su u beskrajnoj trci."

Uprkos tome što je Muhika propovedao štednju, njegova vlada je značajno pojačala javnu potrošnju, povećavši fiskalni deficit i navevši njegove protivnike da ga optuže za rasipništvo.

Muhika je takođe bio kritikovan zbog toga što nije uspeo da reši velike probleme urugvajske prosvete, uprkos tome što je obećao da će obrazovanje biti glavni prioritet njegove administracije.

Međutim, za razliku od drugih lidera u regionu, nikad nije bio optužen za korupciju niti za podrivanje demokratije u njegovoj zemlji.

Pred kraj njegove administracije, Muhika je uživao visoku podršku domaće javnosti (blizu 70 odsto) i bio je izabran za senatora, ali je i proveo deo vremena putujući nakon što je prestao da bude predsednik.

„Šta, dakle, privlači pažnju sveta? To što živim sa veoma malo toga, u prostoj kući, što se vozim u starom automobilu? Onda je ovaj svet lud, zato što ga iznenađuje ono što je normalno", izjavio je pre nego što je napustio dužnost.

Muhika se povukao iz politike 2020. godine, iako je ostao centralna ličnost u Urugvaju.

Njegov politički naslednik Jamandu Orsi izabran je za predsednika Urugvaja u novembru, a njegova grupa u okviru Frente Amplioa obezbedila je najveći broj skupštinskih mesta od povratka zemlje demokratiji.

Prošle godine je Muhika saopštio da ima rak i pominjanja njegovih godina i neumoljive blizine smrti postala su češća – ali je oduvek prihvatao konačni ishod kao nešto normalno, bez drame.

U poslednjem intervjuu koji je dao za BBC u novembru, rekao je: „Čovek zna da je smrt neizbežna. I ona je možda nešto poput začina života."

• Kako je Kubanska revolucija potresla svet, ali šta danas Kubanci misle o njoj
• Mario Vargas Ljosa: Div južnoameričke književnosti, snažan koliko i njegova proza
• Zašto novog predsednika Argentine Mileija porede sa Bolsonarom i Trampom
• Izbori u Brazilu: Iz zatvora ponovo na vlast - povratak levice, Lula pobedio Bolsonara

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk