Džejms Lendejl - diplomatski dopisnik  [ BBC ]

14. 06. 2025. 20:17   >>  20:49

Udari Izraela i Irana: Koji su najgori mogući scenariji

Za sada izgleda da su napadi ograničeni samo na Izrael i Iran, ali šta ako se prošire i eskaliraju? Ovo su samo neki od mogućih najgorih scenarija.

Za sada izgleda da su borbe između Izraela i Irana ograničene na samo ove dve zemlje.

Iz Ujedinjenih nacija i drugih zemalja stižu široko rasprostranjeni pozivi na uzdržanost.

Ali šta ako oni budu ignorisani?

Šta ako borbe eskaliraju i prošire se?

Ovo su samo neki od mogućih najgorih scenarija.

Uvlačenje Amerike u sukob

Uprkos svim poricanjima Amerike, Iran očigledno veruje da su snage SAD pozdravile i u najmanju ruku prećutno podržale izraelske napade.

Iran bi mogao da napadne američke ciljeve širom Bliskog istoka – kao što su kampovi specijalnih snaga u Iraku, vojne baze u Zalivu i diplomatske misije u regionu.

Posredničke snage Irana – Hamas i Hezbolah – možda su u velikoj meri oslabljene, ali iranske savezničke milicije u Iraku su i dalje naoružane i netaknute.

SAD su strahovale da su takvi napadi mogući i zato su povukle deo osoblja.

U javnim porukama, SAD oštro upozoravaju Iran na posledice bilo kakvog napada na američke ciljeve.

Šta bi moglo da se desi kad bi američki državljanin bio ubijen u, na primer, Tel Avivu ili negde drugde?

Donald Tramp bi možda shvatio da je prisiljen da nešto preduzme.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu odavno je optuživan da želi da uvuče SAD u njegove pokušaje da porazi Iran.

Vojni analitičari tvrde da samo Sjedinjene Američke Države poseduju bombardere i bombe protiv bunkera koje mogu da probiju najdublja iranska nuklearna postrojenje, naročito u Fordovu.

Tramp je obećao MAGA glasačkom telu da neće započinjati takozvane „večne ratove" na Bliskom istoku.

Ali jednako mnogo republikanaca podržava i izraelsku vladu i njen stav da je sada došlo pravo vreme za smenu režima u Teheranu.

Međutim, ako Amerika postane aktivni učesnik u borbama, to bi predstavljalo ogromnu eskalaciju sa dugim repovima i potencijalno katastrofalnom posledicama.

Uvlačenje zalivskih zemalja u sukob

Ako Iran ne uspe da nanese štetu dobro zaštićenoj izraelskoj vosci i drugim ciljevima, onda uvek može da preusmeri rakete na mekše mete u Zalivu, naročito zemlje za koje Iran veruje da su tokom godina pomagale i podržavale njegove neprijatelje.

Ima mnogo energetskih i infrastrukturnih meta u regionu.

Ne zaboravite da je Iran optužen da je 2019. godine udario na naftna polja Saudijske Arabije, a da su njegovi posrednici Huti 2022. godine udarili na ciljeve u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

U međuvremenu je došlo do neke vrste pomirenja između Irana i nekih od zemalja iz regiona.

Ali te zemlje su domaćini za američke baze.

Neke su takođe – diskretno – pomagale Izraelu da se odbrani od iranskog raketnog napada prošle godine.

Kad bi Zaliv bio napadnut, onda bi i on mogao da zahteva da američki ratni avioni priskoče u njegovu odbranu, baš kao i u odbranu Izraela.

Izrael ne uspe da uništi nuklearnu sposobnost Irana

Šta ako izraelski napad ne uspe?

Šta ako su iranska nuklearna postrojenja preduboko, suviše dobro zaštićena?

Šta ako 400 kilograma 60 odsto obogaćenog uranijuma – nuklearnog goriva koje je na samo mali korak od pretvaranja u potpuno oružje, dovoljno za desetak bombi – ne bude bilo uništeno?

Veruje se da bi taj uranijum mogao biti sakriven duboko u tajnim rudnicima.

Izrael je možda ubio neke od nuklearnih naučnika, ali nijedna bomba ne može da uništi iransko znanje i ekspertizu.

Šta ako izraelski napad ubedi iransko vođstvo da je jedini način da odvrati druge zemlje od budućih napada da što brže uđe u trku za nuklearnu sposobnost?

Šta ako su te nove vojne vođe oko glavnog stola tvrdoglavije i manje oprezne od njihovih pokojnih prethodnika?

U najmanju ruku, to bi moglo da natera Izrael na dalje napade, potencijalno vezavši region za neprekidne runde udara i protivudara.

Izraelci imaju brutalni izraz za ovu strategiju; oni to zovu „košenjem trave".

• Iran uzdrman u do sada neviđenom izraelskom napadu, a ovo je tek početak
• Pet ključnih pitanja posle napada Izraela na Iran
• Izrael i Iran nastavili napade, eksplozije u Jerusalimu, Tel Avivu i Teheranu

Svetska ekonomska kriza

Cena nafte je već počela da skače u nebesa.

Šta ako Iran pokuša da zatvori Ormuski moreuz, dodatno ograničivši kretanje nafte?

Šta ako – na drugoj strani Arapskog poluostrva – Huti u Jemenu pojačaju napore u napadima na brodove u Crvenom moru?

Oni su poslednji iranski „posrednički saveznici" sa istorijatom nepredvidljivosti i apetitom za visoke rizike.

Mnoge zemlje širom sveta već trpe krizu troškova života.

Povećanje cene nafte pojačalo bi inflaciju u svetskom ekonomskom sistemu koji već pati pod težinom Trampovog carinskog rata.

I ne zaboravimo, jedan čovek koji ima koristi od rasta cene nafte je ruski predsednik Vladimir Putin, koji bi najednom doživeo priliv milijardi novih dolara u kasu Kremlja da bi mogao da plaća svoj rat protiv Ukrajine.

Pada iranski režim, ostavlja vakuum

Šta ako Izrael uspe u dugoročnom cilju dovođenja do pada islamskog revolucionarnog režima u Iranu?

Netanjahu tvrdi da je njegov primarni cilj da uništi nuklearnu sposobnost Irana.

Ali je on u jučerašnjem saopštenju jasno stavio do znanja da njegov širi cilj obuhvata smenu režima.

Poručio je „ponosnom narodu Irana" da im njegov napad „utire put za osvajanje slobode" od onoga što je nazvao njihovim „zlim i tlačiteljskim režimom".

Rušenje iranske vlade bi moglo da bude privlačno nekima u regionu, naročito nekim Izraelcima.

Ali kakav bi vakuum to moglo da ostavi?

Koje bi bile nesagledive posledice?

Kako bi izgledao građanski rat u Iranu?

Mnogi se dobro sećaju šta se desilo i u Iraku, i u Libiji, kad je bila uklonjena jaka centralizovana vlada.

Mnogo toga, dakle, zavisi od načina na koji će se ovaj rat dalje razvijati u narednim danima.

Kako – i koliko žestoko – će Iran uzvratiti?

I kakvu uzdržanost – ako uopšte – SAD mogu da nametnu Izraelu?

Od odgovara na ta dva pitanja zavisiće jako mnogo toga.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

More on this story

• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
• Zašto se Iran i Izrael međusobno napadaju
• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate