[ BBC ]

20. 06. 2025. 12:04   >>  15:19

Kako rade Gvozdena kupola i drugi protivazdušni sistemi Izraela

Izrael ima nekoliko sistema protivvazdušne odbrane, ali ih iranske rakete probijaju.

Izrael ima, veruje se u svetu, najbolje testirane sisteme protivraketne odbrane na svetu.

Međutim, u najnovijem sukobu na Bliskom istoku, iranski projektili su dokazali da izraelska protivvazdušna odbrana nije neprobojna - štaviše.

Rakete iz Irana su probijali izraelske PVO sisteme, pre svih Gvozdenu kupolu (Iron Dome), uništavali razne objekte širom Izraela, ubijali i ranjavali ljude.

Izrael je 13. juna 2025. godine napao Iran, tvrdeći da je to jedina odbrana od iranske nuklearne bombe koja je navodno na vidiku.

Izrael je ranije bio suočavan sa raketama i drugim projektilima iz Irana, llibanskog Hezbolaha, Hamasovih iz Gaze i ili onima koje su ispaljivali jemenski pobunjenici Huti.

Izraelske vlasti i vojska su se dičili da protivazdušna odbrana presreće većoinu dolazećih raketa na različitim visinama i udaljenostima.

Ali i ranije se dešavalo da neke padnu na izraelsku teritoriju - od 13. juna 2025. sve više iranskih projektila pogađa mete u Izraelu.

Koje sve protivazdušne sisteme ima Izrael i kako funkcionišu?

Gvozdena kupola, najpoznatiji izraelski raketni štit, služi za presretanje raketa kratkog dometa, kao i granata i minobacača, ispaljenih sa udaljenosti od četiri do 70 kilometara.

Davidova praćka je namenjen uništavanju raketa većeg dometa, krstarećih projektila i balističkih projektila dugog dometa, ispaljenih sa udaljenosti do 300 kilometara.

Strela 2 i Strela 3 treba da štite nebo od balističkih projektila srednjeg i dugog dometa kada su udaljene do 2.400 km.

Kako funkcioniše Gvozdena kupola?

Gvozdena kupola je deo širokog sistema odbrambenog raketnog sistema koji funkcioniše iznad Izraela, a koji košta milijarde dolara.

Sistem koristi radar za praćenje dolazećih projektila, a zatim ispaljuje dve rakete-presretače da bi ih oborio.

Tehnologija pravi razliku između projektila koji će verovatno pogoditi izgrađena područja i onih koji će promašiti cilj.

Ciljani su i oboreni samo oni projektili koji se kreću prema gradovima, što čini sistem isplativijim.

Izraelska vojska je do sada tvrdila da Gvozdena kupola uništava 90 odsto raketa koje cilja.

Smatra se da svaka njegova raketa Tamir košta oko 50.000 dolara.

Sistemi su postavljeni širom Izraela, a svaka baterija se sastoji od tri ili četiri lansera, od kojih svaki ima 20 projektila presretača.

Razvijen je posle rata Izraela i Hezbolaha 2006. godine, kada je libanska grupa ispalila skoro 4.000 raketa na Izrael, nanevši ogromnu štetu i ubivši desetine građana.

Sistem Gvozdena kupola su, u saradnji sa Amerikancima, razvile izraelske firme Rafael Advanced Defense Systems i Israel Aerospace Industries.

Amerika je u ovaj projekat uložila više od 200 miliona dolara.

Sistem je raspoređen 2011. godine i prvi put je korišćen u borbi te godine, presrećući raketu ispaljenu iz Gaze, palestinske enklave kojom od 2007. godine upravlja Hamas.

Od oktobra 2023. godine, rakete ovog sistema presrele su desetine hiljada raketa koje su ispalili ispalili i druge ekstremističke grupe iz Gaze, tvrdi izraelska vojska.

Kako radi Davidova praćka?

Davidova praćka, na hebrejskom nazvana „Čarobni štapić", može da presreće projektile na udaljenosti do 300 kilometara.

Davidovu praćku zajednički su razvili Rafael Advanced Defense Systems iz Izraela i američki Raytheon.

Ovaj sistem je prvi put postavljen 2017. godine.

Njegove rakete „Staner" su napravljene da obaraju balističke rakete kratkog, srednjeg i dugog dometa na malim visinama.

Kao i Gvozdena kupola, i ovaj sistem cilja samo rakete koje prete naseljenim područjima.

Davidova praćka služi i za presretanje aviona, dronova i krstarećih projektila.

Svaka raketa koju ispaljuje ovaj sistem košta oko milion dolara.

Ovaj sistem je, recimo, korišćen u septembru 2024. za obaranje balističke rakete koju je ispalio Hezbolah iz Libana.

Izraelska vojska je rekla da je projektil bio iranske proizvodnji Kadr-1 - balistička raketi srednjeg dometa koja može da nosi bojevu glavu od 700 do 1.000 kilograma.

Kako funkcionišu rakete sistema Strela?

Strela 2 je napravljena da uništi balističke rakete kratkog i srednjeg dometa dok lete kroz gornju atmosferu, oko 50 kilometara iznad Zemlje.

Rad na sistemu započet je posle Prvog zalivskog rata 1991. godine, kada je Irak ispalio desetine sovjetskih projektila Skad na Izrael.

Ovaj protivavzdušni sistem u upotrebi je od 2000. godine.

Strela 2 može da otkrije projektile sa udaljenosti od 500 kilometara.

Presreće ih na relativno malom dometu - na udaljenostima do 100 km od mesta lansiranja.

Njegove rakete putuju devet puta većom brzinom od zvuka i može da ih ih ispali na do 14 ciljeva odjednom.

Strela 2 je navodno prvi put upotrebljena u borbi 2017. godine, za obaranje sirijske rakete zemlja-vazduh.

Sistem Strela 3 prvi put je raspoređen 2017. godine i osmišljen je da presreće balističke rakete dugog dometa dok putuju na vrhu svog luka, izvan Zemljine atmosfere.

Ima domet od 2.400 kilometara.

Uveden je u upotrebu 2017. godine, a prvi put je upotrebljen u borbi 2023. godine, za presretanje balističke rakete koju su jemenski pobunjenici Huti ispalili na priobalni grad Eilat, na jugu Izraela.

Sistem Strela 3 zajednički su razvile državna kompanija Israel Aerospace Industries i američki Boing.

Svi izraelski protivraketni odbrambeni sistemi korišćeni su da se suprotstave masovnom napadu dronovima i raketama iz Irana u aprilu 2024.

Oni, kao i borbeni avioni iz SAD, Velike Britanije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, oborili su 300 iranskih projektila, saopštila je tada izraelska vojska.

Šta je američki sistem Tad?

Posle iranskog napada na Izrael u oktobru 2024. godine, administracija bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena snabdele su Izrael baterijom Tad (Terminal High-Altitude Area Defense - Thaad).

Rakete Tad su napravljene da rade na sličan način kao Davidova praćka, presretajući neprijateljske rakete u njihovoj poslednjoj fazi leta, na dometu od 150-200 kilometara.

Sistem može da presretne neprijateljske rakete unutar i van Zemljine atmosfere.

Američki zvaničnici su ranije rekli da će sistem Tad ojačati izraelsku vazdušnu odbranu posle iranskog raketnog napada početkom oktobra 2024. kao odgovor na ubistva vođe Hezbolaha, Hasana Nasralaha i političkog vođe palestinskog Hamasa, Ismaila Hanijea.

Baterije sistema Tad se obično sastoje od šest lansirnih rampi montiranih na kamionima, sa osam raketa-presretača.

Prema Lokid Martinu (Lockheed Martin), najvećem američkom proizvođaču oružja, sistem Tad je veoma efikasan protiv balističkih raketa, a druga američka firma Raytheon, proizvodi unapređen radarski sistem.

Cena jedne baterije je oko milijardu dolara i potrebno je oko 100 ljudi za njeno upravljanje.

SAD su rasporedile vojnike da upravljaju sistemom Tad u Izraelu.

Američke oružane snage koriste Tad od 2015. godine, a SAD su prodale sistem i Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Saudijska Arabija je ranije naručila ovaj sistem i navodno ga je želela još kao deo američkog vojnog paketa u zamenu za zvanično priznanje Izraela i sporazum o „normalizaciji odnosa" koji je osujećen posle napada Hamasa 7. oktobra 2023.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Odakle Izrael dobija oružje
• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
• Svi pričaju o iranskom nuklearnom programu, ali šta ima Izrael
• Može li Teheran da napadne američke ciljeve i druga pitanja o izraelsko-iranskom sukobu
• Koji su rizici od bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja
• Šta je Trampova 'Zlatna kupola' i kako bi funkcionisala