Aleksandar Miladinović - novinar saradnik  [ BBC ]

12. 09. 2025. 17:33   >>  17:35

Da li Evropska unija menja stav prema Srbiji

„U Beogradu imamo problem", poručila je otvoreno Marta Kos, komesarka Evropske unije (EU) za proširenje, posle 10 meseci političke krize i protesta u Srbiji.

„U Beogradu imamo problem."

U šest reči, izgovorenih na nemačkom, stalo je nešto više od deset meseci srpske i evropske realnosti.

Ovako jasnu poruku prvi put je formulisala Marta Kos, komesarka Evropske unije (EU) za proširenje, posle sastanka sa austrijskom ministarkom spoljnih poslova.

Otkada je u padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra prošle godine stradalo 16 ljudi, studenti i građani na protestima širom zemlje traže odgovornost, ali i političke promene na vanrednim izborima, koje vlasti odbijaju.

Eskalacija tenzija poslednjih nedelja, sukobi policije i demonstranata, masovna i brutalna hapšenja, napadi na nevladin sektor i medije, doveli su Srbiju i Evropu na „važnu raskrsnicu".

„Srbija je u velikom problemu, a deo problema je i što je predsednik Vučić pomislio da sve može da mu prođe jer mi nismo bili dosledni s njim i njegovom vladom u slanju signala.

„Veoma je važno što je komesarka Kos konačno jasno reagovala, iako nije uvek bilo jasno da li iza nje u potpunosti stoji predsednica Evropske komisije fon der Lajen", kaže Milan Nić, viši istraživač u Nemačkom savetu za spoljne poslove (DGAP).

Nić smatra da će biti posebno važno i koliko će oštar biti izveštaj komesarke Kos o napretku Srbije u evrointegracijama za nekoliko nedelja, jer će taj dokument „postaviti osnovu za novi politički dijalog sa predsednikom Vučićem".

Šta se već promenilo?

Ključna stvar - jeste.

Pregovori Srbije o članstvu u Evropskoj uniji u potpunosti stagniraju već gotovo četiri godine.

Još u decembru 2021. godine otvoren je poslednji pregovarački klaster, skup pregovaračkih tema koje se tiču ekologije.

Od tada, Srbija se nije približila Uniji, a po nekim pitanjima, poput spoljne politike i usaglašavanja sa politikom sankcija Rusiji, Beograd je sve dalje od Brisela.

Predsednik Srbije jedan je od retkih evropskih lidera koji se sastaje sa ruskim predsednikom i posećuje vojne parade u Moskvi i Pekingu, a organizaciju studentskih i antivladinih protesta u Srbiji pripisuje nikad konkretno imenovanim Evropljanima.

Uz snažnu antievropsku kampanju, pre svega u delu javnosti koji kontroliše vlast, podrška ulasku Srbije u EU pala je na najniži nivo - kako istorijski, tako i u poređenju sa zemljama u okruženju.

Kada je Vučić „evropskim ološem" nazvao dvoje poslanika Evropskog parlamenta koji su došli na protest u Novom Sadu 5. septembra, postalo je jasno da je provalija od Beograda ka Briselu sve veća.

„Izjave predsednika Vučića i predsednice parlamenta Ane Brnabić o Evropskoj uniji neće poboljšati sliku Srbije u EU.

„Kada neko naziva članove Evropskog parlamenta ološem, to pokazuje upitno shvatanje demokratije", ocenila je komesarka Marta Kos.

• Ko je Slovenka Marta Kos, nova evropska komesarka za proširenje
• Manuel Zaracin: „Pitanje je za Srbiju šta će biti sa njom ako ostane na pogrešnoj strani" oko uvođenja sankcija Rusiji
• Geopolitički osvrt: Zašto su Evropa i svet tihi po pitanju studentskih protesta u Srbiji

Nakon odgovora iz Brisela, predsednik Vučić priznao je da je pogrešio u izboru reči kojima je opisao evropske parlamentarce, ali i dodao da o njima zapravo misli još lošije stvari.

„Do sada je svaka konstruktivna kritika u Beogradu shvatana kao lični napad, ali vreme je da se neke stvari jasno kažu, iako nije sve što su srpske vlasti uradile loše.

„Dugo smo se pretvarali da možemo da zažmurimo zbog geopolitičkih pitanja i interesa", smatra Milan Nić.

Sa njim je saglasan i Manuel Zaracin, doskorašnji nemački izaslanik za Balkan, koji se u prethodnim godinama često sastajao sa srpskim državnim vrhom.

„Misliti da će od našeg ponašanja zavisiti i usmerenje Srbije, da li će biti više proruska ili proevropska, po mom mišljenju je pogrešno.

„Mi potcenjujemo važnost unutrašnje, a precenjujemo važnost spoljne politike i to je tipična greška nemačke i evropske politike."

U takvoj slici, gotovo nadrealno zvuči savet komesarke Kos da se vlasti u Srbiji „vrate radu na reformama".

Predsednik Srbije obećao je u decembru 2024. da će Srbija do kraja 2026. ispuniti sve kriterijume za članstvo u EU, ali se od tada nije desilo ništa u tom pravcu.

„Izgraditi pravosuđe koje je nezavisno i sposobno da se efikasno bori sa korupcijom, osigurati da mediji mogu da rade slobodno i nezavisno, sprovesti reformu izbornog zakona koja će garantovati da će samo volja građana Srbije odlučiti većinu u parlamentu - to je mogući put iz krize", poručila je Kos.

https://twitter.com/MartaKosEU/status/1965492151820976591

Zvaničnici u Briselu pokušali su da zemlje Zapadnog Balkana stimulišu i porukama da je članstvo onih koji najviše rade na reformama moguće već 2028. godine - dok bi Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Kosovo ostali u gotovo večnoj čekaonici.

Crna Gora i Albanija označene su kao modeli na koje bi i ostali mogli da se ugledaju, ali Milan Nić upozorava da ovakva politika Brisela može lako biti uzdrmana iznutra.

„Već sada postoje neke članice EU koje kažu da se takav koncept ne može ostvariti bez Srbije jer je srpska privreda polovina privrede Zapadnog Balkana, a Beograd najveći grad.

„Neke članice, koje neću navesti, ali koje su dobile veliki broj tendera u Srbiji u poslednjih par godina, čak kažu - Srbija treba da bude prva."

Šta bi EU još mogla da uradi?

Proces donošenja odluka u Evropskoj uniji, gde za većinu pitanja mora da se pribavi saglasnost svih članica, do sada je ograničavao reakcije Brisela na sporadične usmene poruke.

Teško je, na primer, verovati da bi Mađarska i Slovačka podržale oštrije kažnjavanje Srbije, kada i lideri te dve zemlje posećuju vojne parade u Moskvi i Pekingu.

Ipak, poznavaoci mehanizama EU kažu da postoje odluke koje se mogu doneti i bez apsolutne saglasnosti, poput budućih proceduralnih odluka o isplatama sredstava iz plana rasta za Zapadni Balkan.

„Za početak, bilo bi važno da stvari budu jasne u daljim preporukama za proširenje, kao i da se nastavi proces za zemlje koje u njemu prednjače, poput Crne Gore i Albanije - da se pošalje poruka Srbiji da može i tako.

„Takođe, moramo pratiti stanje u institucijama u Srbiji jer se neke stvari ipak dešavaju, poput istrage o padu nadstrešnice, ali uz velike i teške pritiske", smatra Milan Nić.

Manuel Zaracin dodaje i da bi evropske institucije trebalo da učestvuju u posmatranju eventualnih izbora u Srbiji, iako je i sam skeptičan da će do njih doći u skorijem periodu.

„Naše misije moraju biti spremne da glasno kažu ako izbori nisu čak ni na nivou prethodnih, koji su već bili loši.

„Mislim da nismo svesni koliko je važno šta te misije kažu i pre izbora, a posebno u danu posle."

Ipak, on upozorava i da težina evropske reči nije kao ranije.

„Moramo biti svesni da mi više nemamo kartu na stolu koju bismo odigrali, a Vučić rekao da zbog toga ipak želi brzo u EU.

„To mu ne bi dozvolile ni mreže moći u zemlji koje se nalaze iza njega jer bi brzi ulazak u EU značio i utvrđivanje odgovornosti, a to posebno ne odgovara tim strukturama iz senke."

Državne i partijske sankcije

Osim što je za ključne promene evropske politike prema Beogradu potrebna saglasnost članica Unije, matematika postaje složenija kada se u jednačinu uvedu političke partije.

U Srbiji već 13 godina vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) članica je Evropske narodne partije (EPP), udruženja srodnih partija koje kontrolišu ključna mesta u institucijama EU.

Predstavnici opozicionih partija u Srbiji, koje su članice trenutno manjih evropskih partijskih porodica, dobile su podršku kolega iz Evrope za ocene stanja u Srbiji.

Ipak, teško je očekivati da će u evropskim institucijama postojati i većina koja će podržati zahteve da se ključnim predstavnicima režima i bezbednosnih snaga u Srbiji u ovom trenutku uvedu personalne sankcije.

O nekim sankcijama se, ipak, govori i među Evropljanima politički bliskim naprednjacima.

Manfred Veber, nemački političar koji predvodi poslanike EPP, najavio je prve konkretne korake.

„Mi smo svesni svih dešavanja: videli smo slike i razvoj situacije - nismo slepi prema onome što se dešava u Srbiji.

„Ja ću, kao lider EPP, pokrenuti proces utvrđivanja činjenica o Vučiću i članstvu njegove stranke u našoj političkoj porodici i to će se dešavati u narednim danima."

Ovoga puta bez upotrebe sintagme „evropski ološ" i uz znatno pomirljiviji ton, odgovorio je nekadašnji predsednik naprednjaka.

„Mi smo uvek spremni za dijalog, za razgovor i mislim da će tu, uz sve argumente koje ćemo da sučelimo, biti sve u redu pošto smatram, kao član SNS-a, da budućnost SNS-a jeste u Evropskoj narodnoj partiji", rekao je Aleksandar Vučić.

Naprednjaci su deo Evropske narodne partije od 2016, kada su se pridružili grupaciji gde ključnu ulogu igra nemačka vladajuća partija Hrišćansko-demokratska unija (CDU).

Ono što se sada dešava naprednjacima, 2018. počelo je da se događa Fidesu, partiji Viktora Orbana, dugogodišnjeg mađarskog premijera.

Zbog stavova koji nisu u saglasnosti sa evropskim vrednostima, njegova partija je 2019. suspendovana iz redovnog članstva u ovoj evropskoj porodici, ali je tek 2021. i formalno iz te grupacije izašla - sopstvenom odlukom, neposredno pre glasanja o izbacivanju.

„Ovo je tek početak procesa protiv SNS u okviru EPP, koji je prilično potrajao kad je u pitanju bio mađarski Fides.

„Dodatni problem mogla bi da bude i činjenica da iz Srbije nema drugih partija koje bi bile kandidati za članstvo u EPP", kaže Milan Nić.

Čak devet godina pre naprednjaka, u članstvo evropskih narodnjaka ušao je Savez vojvođanskih Mađara.

Pod vođstvom oca Ištvana, pa sina Balinta Pastora, ova stranka postala je u poslednjoj deceniji apsolutni saveznik SNS-a, pa se na pojedinim izborima više i ne takmiči samostalno, već na listama naprednjaka.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto u Srbiji opada podrška Evropskoj uniji
• Zašto Srbija i dalje čeka EU novac koji su njeni susedi dobili
• Izveštaj Tonina Picule o Srbiji: 'Poruka koju treba ozbiljno shvatiti'
• Kada sve Srbija nije ušla u Evropsku uniju
• Vučić u Moskvi sa Putinom i Sijem Đinpingom, sve glasnije kritike Brisela
• Zašto je izaslanik EU iz Hrvatske trn u oku Beograda