Kristina Kljajić - BBC novinarka  [ BBC ]

17. 09. 2025. 18:10   >>  20:02

Zakon o hitnoj pomoći: Šta kada na poziv broja 194 niko ne odgovori

Pružanje hitne medicinske pomoći pominje se samo u nekoliko rečenica Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ali ne postoje obavezna pitanja koja se postavljaju po prijemu poziva, niti jedinstvena procedura o određivanju hitnost slučaja i izlasku ekipe na teren.

194.

Bilo je potrebno da porodica Jovanović iz Leskovca tri puta pozove ovaj broj 29. novembra 2024, pre nego što je neko od zaposlenih u Hitnoj pomoći podigao slušalicu.

„Mom bratu se slošilo u 12:50, izašao je sa posla, seo na krevet i izgubio svest.

„Zvali smo Hitnu pomoć uzastopno, tek treći put javio se tehničar i rekao da mu izmerimo krvni pritisak i nivo šećera u krvi, što je bilo potpuno nelogično", govori Radovan Jovanović za BBC na srpskom.

Ambulantna kola Hitne pomoći nisu se pojavila ispred njihove kuće.

Jedan od prijatelja odvezao je Radovanovog brata u bolnicu u Leskovac, grad na jugu Srbije.

„Tamo je smešten posle pregleda i analiza, a sedam sati kasnije je umro", kaže Jovanović.

Posle smrti brata, porodica je od Ministarstva zdravlja zatražila proveru kvaliteta rada medicinskih radnika.

„Posle 50 dana, oni su utvrdili da je razgovor na prijemu trajao kratko i da je tehničar smatrao da se stanje pacijenta popravilo", kaže Jovanović.

Hitnoj pomoći je samo na teritoriji Beograda, između 2020. i 2024. godine, upućeno oko 2,2 miliona poziva, od kojih na 1,7 miliona ekipa nije izašla, podaci su pokreta Pravo na život - Meri, osnovanog sa ciljem da se u Srbiji donese Zakon o hitnoj medicinskoj pomoći.

Oni su 17. septembra, na Svetski dan bezbednosti pacijenata, održali i protestni skup ispred Ministarstva zdravlja tražeći usvajanje zakona i preciznih pravilnika.

Rad hitne medicinske pomoći nije jasno zakonski definisan, objašnjava Milija Miletić, predsednik Ujedinjene seljačke stranke iz Svrljiga, koji je Predlog zakona predao Skupštini.

Prvi put 2022. godine, a potom i 2024. godine.

„Pošto se prvi put niko nije odazvao, odlučio sam da prosledim ovaj predlog još jednom, jer smatram da je bitan, posebno za ljude koji žive u manjim mestima", kaže Miletić, član poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke, za BBC na srpskom.

Neujednačen rad dovodi do konfuzije kod lekara, što životno ugroženog pacijenta dodatno izlaže riziku, navodi se u obrazloženju predloga zakona.

„Ne postoje jedinstveni protokoli postupanja i razlikuju se od službe do službe.

„Simptomi koji se prilikom pozivanja navedu u jednom gradu i na koji će ekipa intervenisati i ukazati hitnu medicinsku pomoć ne znači nužno da će i u drugom gradu isto biti postupljeno", dodaje se.

Iz Ministarstva zdravlja poručuju da „kriterijume za prioritete u pružanju hitne medicinske pomoći diktira svetska stručna javnost čije vodiče dobre kliničke prakse primenjuje i Srbija.

„Trijaža pacijenata je uvek bila medicinska doktrina, a nikako stvar politike ili jednostavnog čekanja na red", navode u pisanim odgovorima za BBC na srpskom.

Podsećaju da je, između ostalog, upravo donet Pravilnik o organizaciji Hitne pomoći.

„U toku je procedura izmena i dopuna Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti, postavlja se mreža mobilnih ambulanti, grade se i opremaju novi kapaciteti zdravstvenih ustanova", nabrajaju za BBC na srpskom.

• Zdravlje: „Pacijenti su i dalje skrajnuti”
• Srbija i zdravstvo: Lekara opšte prakse ni za lek
• Kako izvesti operaciju nad zdravstvom u Srbiji: Lekari daju devet predloga

Zašto je važno da postoji zakon?

Više od trećine teritorije Republike Srbije ima opštine sa manje od 25.000 stanovnika.

Postojećim zakonskim okvirom opštine nemaju mogućnost osnivanja službe hitne pomoći, piše u ovom dokumentu.

„Tako demografski razuđena područija sa starim stanovništvom imaju mnogo teži pristup hitnoj pomoći", objašnjava Milija Miletić.

Predlog Zakona o hitnoj medicinskoj pomoći predviđa da svaki dom zdravlja jedne opštine ili grada ima sopstvenu Službu za hitnu pomoć u kojoj bi stalno bili dostupni jedan lekar i jedan tehničar, odnosno medicinska sestra.

Istraživanje koje je sproveo Pokret Pravo na život - Meri, na osnovu statističkih podataka dobijenih iz Zavoda za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", pokazao je da u Beogradu na 100.000 stanovnika postoji 1,37 terenskih ekipa, a u Kragujevcu ovaj broj iznosi 2,8.

U Beogradu je ekipa izašla na teren na svaki osmi poziv, dok je u Kragujevcu izlaskom ekipe na teren završio svaki treći poziv.

Zbog nepostojanja jasnih propisa i protokola prilikom pozivanja na broj 194, u zavisnosti od službe do službe, pozivaocima se javljaju i doktori i medicinski tehničari koji na osnovu intuicije i iskustva određuju da li će izaći na teren ili ne, navodi se u obrazloženju.

Problem je i u tome što se često angažuje ekipa Hitne pomoći na nekom komercijalnom zadatku poput dežurstva na utakmicama, bazenima ili kupalištima, objašnjava Dejan Zejnula.

„Niko ne spori da su tu potrebna medicinska dežurstva, ali treba praviti razliku šta je Hitna pomoć, a šta je medicinsko obezbeđenje", dodaje on.

Zašto su važni podzakonski akti?

Pružanje hitne medicinske pomoći pominje se samo u nekoliko rečenica Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Ne postoje obavezna pitanja koja se postavljaju po prijemu poziva, niti jedinstvena procedura o određivanju hitnosti slučaja i izlasku ekipe na teren.

„Zakon je donet 2019. i predviđao je da se donošenje Pravilnika o načinu i organizaciji obavljanja hitne medicinske pomoći dovrši do 2021. godine, što se nije dogodilo.

„Da bi se neki zakon adekvatno primenjivao potrebni su podzakonski akti, odnosno pravilnici i uputstva kako da se primenjuju određene odredbe", objašnjava advokat Nemanja Jeremić za BBC na srpskom.

Pravilnik o načinu i organizaciji obavljanja hitne medicinske pomoći objavljen je u Službenom glasniku 15. septembra 2025.

Međutim, to nije dovoljno, smatra Dejan Zejnula iz pokreta Meri za BBC na srpskom.

„U ovom dokumentu i dalje nedostaju jasni medicinski protokoli, precizni rokovi dolaska i minimalan broj medicinskih ekipa po jedinici lokalne samouprave", objašnjava Zejnula.

„Postoje mesta u Srbiji u kojima nema ekipa Hitne pomoći, kao i onih gde Hitna pomoć ne izlazi tokom noći.

„Najveći problem je nedostatak protokola kojima bi se mogao definisati stepen hitnosti, kao i tačnu proceduru od prijema poziva do izlaska na teren", kaže Zejnula.

Protokol je dokument koji sadrži procedure i redosled radnji u konkretnoj situaciji.

Ko odlučuje da li će ekipa Hitne pomoći izaći?

Slučajevi poput smrti Srđana Jovanovića iz Leskovca nisu usamljeni u Srbiji, tvrdi Zejnula.

„Ako hitne medicinske službe ne pošalju ekipu i pacijent umre, porodica mora da dokazuje da je u pitanju bilo hitno urgentno stanje, a to ne može da se uradi, jer ne postoje protokoli i uvek zaposleni mogu reći da nije bilo dovoljno medicinskih indikacija", objašnjava on.

Ukoliko Predlog zakona o hitnoj medicinskoj pomoći bude usvojen, primanje poziva više ne bi bio zadatak ekipe u ambulanti.

Ovaj nacrt predviđa osnivanje dispečerskih centara po upravnim okruzima.

Mora da postoji „jasno definisan zakonski okvir rada službenika Hitne pomoći, lekara, vozača", potrebno je da se „propišu sankcije kada se ne postupa na način koji je predviđen protokolom", ukazuje advokat Jeremić.

Šta je protokol za trijažu poziva?

U Predlogu zakona o hitnoj medicinskoj pomoći piše da protokol o trijaži poziva treba da donese Ministarstvo zdravlja, ali da mora da sadrži:

• Jasno definisan način postavljanja pitanja koja ne smeju biti sugestivna;
• Jasno definisane situacije i stanja za koja se ne postavljaju dodatna pitanja i za koje se urgentna terenska ekipa šalje po prvom redu hitnosti;
• Jasno definisane simptome sa bodovima za svaki simptom;
• Jasno definisana prethodna ili trenutna oboljenja sa bodovima za svako oboljenje;
• Zbir poena po kome se urgentna terenska ekipa šalje po prvom ili drugom redu hitnosti;
• Savete za ukazivanje pomoći do dolaska urgentne terenske ekipe.

Kako sada Hitna pomoć funkcioniše?

U Srbiji postoje četiri Zavoda za urgentnu medicinu: u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.

Beogradska Hitna pomoć ima najmanje intervencija u odnosu na broj stanovnika u Srbiji, a i njen broj ekipa na terenu duplo je manji od propisanog, pokazuje podaci istraživanja pokreta „Pravo na život - Meri" i Građanskih inicijativa o efikasnosti rada u ova četiri zavoda.

Broj ekipa Hitne pomoći u Srbiji određuje broj stanovnika, kažu iz resornog Ministarstva.

„Kako se demografska i privredna slika Srbije menja, neki gradovi rastu, druga naselja imaju sve manje stanovnika, postojeće norme i raspored resursa moraju da se prilagode".

Radi se na izmeni akata, dodaju.

„Stručnjaci iz socijalne i urgentne medicine daće konačan predlog", objašnjavaju.

Brzina pristizanja ekipe Hitne pomoći na teren je najčešće ono što laici misle da je jedino bitno kad se govori o kvalitetu usluga ovih ekipa, međutim, to je samo jedan od velikog broja kriterijuma, kažu iz Ministarstva zdravlja.

„Bitno je ko stigne, sa kojom opremom i veštinama, sa kojim znanjem o tome šta dalje treba raditi.

„Pružanje hitne medicinske pomoći se najčešće ne završava na mestu gde ova služba dolazi, transport u nadležnu ili najbližu zdravstvenu ustanovu gde se suštinski zbrinjava urgentno stanje je takođe važna karika", dodaju.

Šta piše u novom Pravilniku?

Pravilnikom o načinu i organizaciji obavljanja hitne medicinske pomoći koje je Ministarstvo zdravlja objavilo 15. septembra obuhvaćeni su prijem poziva pacijenata i redovi hitnosti, praćenje kretanja sanintetskih vozila, pružanje hitne pomoći na terenu i u medicinskim ustanovama.

Najpre ono što je problematično sa pravilnikom jeste to da kasni, trebalo je da bude donet u roku od 18 meseci od stupanja na snagu Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji je usvojen 2019. godine, ukazuje advokat Jeremić.

„Pominju se čak i komercijalna dežurstva ekipa Hitne pomoći, ali ono što nedostaje jeste preciznost i temeljnost na određenim mestima", dodaje on.

Mehanizmi za javno i otvoreno izveštavanje i odgovornost u slučaju grešaka zdravstvenih radnika ili propusta u hitnim intervencijama, nisu jasno određeni, ukazuje Jeremić.

Radovan Jovanović veruje da bi zakonski jasnije definisan i bolje uređen sistem mogao da pomogne mnogim ljudima.

„Mog brata to ne može da vrati, ali bi moglo da sačuva mnoge živote", kaže on.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kako žive lekari u Srbiji sa najmanjim platama u regionu
• Jedan dan sa lekarom „medicinske pustinje" u Srbiji
• Zašto je Srbiji potreban zakon o hitnoj pomoći: „Bio sam zapanjen što se niko ne javlja"