Sara Ibrahim i Ahmed Nur - BBC svetski servis i BBC na arapskom  [ BBC ]

11. 10. 2025. 09:37   >>  12:40

Raseljenja u Gazi 'neuporediva sa bilo čim decenijama unazad'

Stanovnici Gaze su se više puta bili primorani da se sele, često u gusto naseljenim područjima. Nisu imali kako da pobegnu od rata.

Raseljenje sa kojim se suočilo stanovništvo Gaze „do sada je neviđeno" i „neuporedivo sa bilo čim od Drugog svetskog rata", rekli su stručnjaci za BBC.

Mali broj bezbednih mesta na kojima bi ljudi mogli da se presele i stalna raseljavanja u okviru male i gusto naseljene oblasti krajnje su neobični, kažu istoričari i akademici specijalizovani za sukobe, prisilne migracije i međunarodno pravo.

Devet od deset stanovnika Gaze od ukupno 2,1 miliona pobeglo je od kuće tokom dvogodišnjeg rata, podaci su Ujedinjenih nacija.

Granice palestinske enklave bukvalno su ostale zapečaćene.

Izrael je iznova izdavao naređenja ljudima da napuste određene oblasti, što je dovelo do masovnih pokreta stanovništva.

Tvrdi da su naredbe deo „vanrednih mera" za zaštitu civila dok mu je na meti Hamas.

Neke grupe za zaštitu ljudskih prava kažu da se situacija svodi na prisilno raseljenje.

Porodice u Gazi su se u proseku selile šest puta tokom sukoba, a neke i do 19 puta, pokazuje istraživanje Danskog saveta za izbeglice iz 2024. godine.

Poslednjih nedelja, najnovija izraelska ofanziva u gradu Gazi je još jednom prisilila stotine hiljada ljudi u beg.

međutim, sada se hiljade vraćaju nazad posle dogovora o primirju koje su postigli Hamas i Izrael.

Soha Musleh, medicinska sestra sa dvoje male dece, kao i mnogi drugi stanovnici Gaze, nagurana je u jednu oblast za drugom dok je Izrael širio operacije, sravnivši sa zemljom čitave četvrti.

„Raseljenje u Gazi je neuporedivo sa bilo čim što smo videli od Drugog svetskog rata, ne samo zbog brojki raseljenih ljudi, već i zbog uslova“, kaže Don Četi, profesorka antropologije i prisilne migracije na Univerzitetu u Oksfordu.

„Palestinci u Gazi nemaju kuda da odu. Ljudi su prisiljeni da beže sa jedne nebezbedne lokacije na drugu", dodaje.

Izrael često šalje letke, SMS poruke i objave na društvenim mrežama poručujući stanovnicima Gaze da se „evakuišu“ iz određenih oblasti.

On ih je pozivao tokom čitavog rata da se presele u Al-Mavasi, malu peščanu obalsku oblast sa vrlo malo pogodnosti koju je Izrael proglasio „humanitarnom zonom", ali ju je stalno bombardovao.

Naredbe za evakuaciju koju se šalju širom Gaze sprovode se „da bi se zaštitili civili", a „stanovnici mogli da se evakuišu radi vlastite bezbednosti putevima i koridorima za evakuaciju", rekli su iz izraelske vojske za BBC.

One tvrde da postupaju u skladu sa međunarodnim pravom.

Izraelska vojska optužuje Hamas da „ulazi u civilna okruženja" i tvrde da ne gađaju humanitarne oblasti, ali će reagovati protiv pretnji i vojnih aktivnosti u okviru njih.

• Bitka za grad Gazu, humanitarna flota brodova u opasnosti
• 'Eksplozivna gvozdena čudovišta': Stanovnici Gaze strahuju od izraelskih navođenih 'robota'
• Nova ofanziva Izraela: Zauzimanje grada Gaze, Palestinci beže

Raseljenja u talasima

Uticaj takvih naredbi je vidljiv na satelitskim snimcima kroz ponovljeno prebacivanje velikih kampova sa šatorima i priručnim skloništima u nekim delovima Gaze.

Četvrt grada Hamada blizu Al-Mavasija počela je da se puni šatorima u maju 2024. godine, jer je bila proglašena delom „humanitarne zone".

Do jula iste godine, zemljište prethodno prazno bilo je gusto naseljeno (vidi ispod).

U međuvremenu je Izrael dvaput izdavao naređenje da stanovnici odu.

Oblast je oba puta bila očišćena od šatora, ali je kasnije ponovo popunjena, pošto ju je Izrael opet uvrstio u „humanitarnu zonu“.

To je jednom bilo u avgustu 2024. godine, kad je izraelska vojska rekla da se obližnja oblast koristi za ispaljivanje raketa na Izrael.

Drugi put je bilo oko godinu dana kasnije (vidi ispod).

Soha i njena porodica prošli su pored grada Hamada u proleće 2024. godine, na putu do obližnjeg Deir al-Balaha.

„Ponekad je sve što poneseš tvoj vlastiti život, a onda sa svim moraš da kreneš ispočetka", kaže ona.

Neka od njihovih osam raseljenja pratila su masovne pokrete stanovništva tokom rata: sa severa Gaze u ranim nedeljama posle Hamasovih napada na Izrael od 7. oktobra, do grada Kan Junis, a potom do Rafe na jugu, sve dok Izrael nije tamo pokrenuo kopnenu invaziju.

Ova raseljenja u talasima dovela su do toga da se stanovništva gradova i regiona u Gazi smanjuju i povećavaju.

Dva severna guvernata u Pojasu izgubila su tri četvrtine stanovništva u prvih četiri meseci rata.

Rafa je na nekoliko meseci početkom 2024. godine ugostila skoro četiri puta više ljudi nego što je imala pre rata, sve dok Izrael ljudima nije poručio da ponovo idu.

Ovaj grad je sada gotovo potpuno uništen i tamo je ostalo vrlo malo ljudi.

Većina se uputila u dve centralne oblasti Gaze, Kan Junis i Deir al-Balah, čije se zbirno stanovništvo potom skoro utrostručilo.

'Zatočeni u zapečaćenom pojasu'

Raseljenje u Gazi razlikuje se od drugih u svetu zbog „zatočenosti, ponavljanja i smrtonosnih uslova", kaže Danijel Blatman, istoričar specijalizovan za Holokaust na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.

„U Gazi, civili su zatočeni unutar zapečaćenog Pojasa, naređuje im se da se iznova i iznova prebacuju u prenaseljene džepove nazvane 'humanitarnim' uprkos tome što se neprijateljstva dešavaju u blizini", ukazuje.

Situacija u Gazi je „do sada neviđena" zbog „nemogućnosti ogromne većine civilne populacije da potpuno napusti zonu sukoba", kaže Juval Šani, profesor međunarodnog prava, takođe na Hebrejskom univerzitetu.

Dodaje i da Izrael i Hamas „ugrožavaju civilnu populaciji u vlastitim operacijama", a da je odsustvo međunarodnog pritiska na Izrael i Egipat da otvore granice „neverovatno".

Ove vrste „izazivanih raseljenja" su za Normana Goda, profesora studija Holokausta na Univerzitetu na Floridi, „nesrećne", ali veruje da bi „alternativa bila da Izraelci napadnu položaje Hamasa bez ikakvih upozorenja za civile".

„Bezbedne zone" zahtevaju pristanak svih strana u sukobu, dodaje.

Hamas je „mogao da uvaži bezbednu zonu" koju je Izrael pokušao da uspostavi u Al-Mavasiju, ali je „nastavio da je koristi za operacije", ukazuje.

Poslednjih meseci, više od 80 odsto Pojasa Gaze bilo je ili pod izraelskom vojnom kontrolom ili pod naređenjima stanovnicima da idu, a u julu je dostigao 88 odsto, prema UN-u.

U najmanjem delu, preostala oblast je ekvivalentna pojasu od oko devet kilometara širine i pet kilometara dužine - manja od njujorškog Menhetna.

Njeni delovi su prekriveni ruševinama i kršem, dodatno ograničavajući životni prostor i otežavajući uslove za život, ističe UN.

Raseljeni stanovnici Gaze suočavaju se sa ekstremnim prenaseljavanjem.

Ljudi koji žive u šatorima i skloništima širom enklave imaju u proseku pola kvadratnog metra prostora pod zaštitom po osobi, prema podacima grupe agencija koje rade sa UN na skloništima u Gazi.

To je poređenja radi, kada oko 40 ljudi živi u sobi od četiri puta pet metara.

Narodne kuhinje, punktovi za deljenje vode i poljske bolnice rade u toj oblasti, ali agencije za humanitarnu pomoć kažu da je veliki problem namiriti ubrzano narastajuću potražnju za uslugama, optuživši Izrael za „sistematsku opstrukciju" ulaska hrane i pomoći u Pojas Gaze.

Izraelska vojska je za BBC rekla da pojačava isporuke hrane, medicinskih zaliha i opreme za skloništa u Gazu, ističiću da je „humanitarna infrastruktura na jugu spremna za očekivanu veličinu stanovništva".

Za mnoge Palestince, situacija ima određene paralele s onim što oni nazivaju Nakba (Katastrofa), kad je oko 750.000 Palestinaca pobeglo ili bilo proterano iz njihovih domova u ratu iz 1948-1949. godine za nastanak Izraela.

Mnogi stanovnici Gaze su njihovi potomci, a među njima i Husam Zomlot, šef Palestinske misije u Velikoj Britaniji.

Zomlot kaže da oni „znaju vrlo dobro šta se desilo“ 1948. godine.

„Jednom kad se od njih zatraži da se evakuišu pod silom izraelske vojske, oni više nikad neće moći da se vrate u vlastiti grad.

„Ovo se desilo u Nakbi, a to im se sada ponovo dešava", objašnjava.

Izraelci „uništavaju sve što je ostalo od Gaze“ da raseljeni ljudi u Pojasu „ne bi imali gde da odu".

„To je planirano raseljenje", dodaje on.

Pogledajte koliko je razorena Gaza posle skoro dve godine sukoba

'Ozbiljna pitanja'

I Hjuman rajts voč i komisija UN koja je zaključila da Izrael vrši genocid rekli su u izveštajima da se prisilno raseljenje odigrava u obliku koji se svodi na ratni zločin.

Amnesti internešenel i Kancelarija za ljudska prava UN (OHCHR) rekli su za BBC da i oni zastupaju taj stav.

Komunikacija „ne ispunjava stroga pravila zakonske evakuacije“, navodeći razloge kao što su „masovna, uniformna i ponovljena priroda naređenja koja ne odgovaraju neposrednim vojnim potrebama ili bezbednosti civila" i udari koji su pogađali civile u bekstvu, ukazuje portparol OHCHR-a za BBC.

Nekoliko stručnjaka sa kojima je razgovarao BBC kažu da su raseljenja prisilna i da nisu u skladu sa međunarodnim pravom.

Postoje „ozbiljna pitanja" oko toga da li oni ispunjavaju pravne kriterijume za evakuacije, ukazuje doktor Šani.

Izraelska ambasada u Londonu za BBC rekla da kategorički odbacuje navode o prisilnom raseljenju, ratnim zločinima i genocidu.

„Izrael preduzima vanredne mere da umanji štetu, čak i po cenu izgubljenog vojnog iznenađenja", poručili su.

Evakuacije su „privremene i primenjene tako da zaštite živote civila" i „strogo poštuju međunarodne humanitarno pravo“ i Izrael „nema nameru da vlada Gazom", dodali su.

Izraelska vojska je pokrenula rat u Gazi kao odgovor za nezapamćeni napad Hamasa na južni Izrael 7. oktobra 2023. godine, u kojem je poginulo 1.200 ljudi, a više od 250 je uzeto za taoce.

Više od 66.000 ljudi je poginulo, a oko 170.000 ranjeno u izraelskim napadima u Gazi koji su usledili, prema Ministarstvu za zdravlje koje na ovoj teritoriji vodi Hamas, a čije brojke UN smatra pouzdanim.

UN takođe procenjuju da je oko 92 odsto domova u Gazi, oko 436.000 njih, uništeno ili oštećeno posle 7. oktobra 2023. godine.

Ovo je zasnovano na brojkama lokalnog Ministarstva za stanovanje.

Soha, njen muž i njihovo dvoje dece sada žive u Nuseiratu u centralnoj Gazi, zajedno sa njenim roditeljima, i porodicama njenog brata i sestre, nagurani u oštećeni dvosobni stan njihovog rođaka.

„Živimo u njemu i nekako se snalazimo.

„Ipak je bolje nego u šatoru", kaže ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Izraelske snage nastavljaju okupaciju grada Gaze, hiljade beže pred tenkovima
• Palestinci u Gazi dočekali pomoć iz vazduha, ali koliko je to delotvorno
• Desetine ljudi umrle od gladi u Gazi, Izrael nastavlja kopnenu operaciju
• Stotine porodica raseljene zbog izraelskih napada na Gazu, kažu svedoci
• Fotogalerija: 'Gaza gori' u izraelskoj kopnenoj ofanzivi
• Skoro trećina ljudi u Gazi ne jede danima, kažu UN