Nataša Anđelković - BBC novinarka  [ BBC ]

15. 10. 2025. 15:31   >>  17:30

Ursula fon der Lajen u Beogradu: 'Dela, a ne samo reči'

Za razliku od prethodnih poseta predsednice Evropske komisije kada je je Beograd dobijao pohvale zbog napretka u reformama, sada je ponovljen spisak šta se od Srbije očekuje.

„Dela, ne samo reči".

Poruku da je pravo vreme za konkretne korake na putu ka Evropskoj uniji, prenela je u Beogradu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posle sastanka sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Gošću iz Brisela tokom turneje zemljama Zapadnog Balkana je u utorak uveče sačekao buket cveća na aerodromu, a sutradan je za nju upriličen crveni tepih ispred Palate Srbija sa gardom i počasnim plotunima.

Ipak, na zajedničkoj konferenciji uglavnom se govorilo o problemima.

Za razliku od prethodnih poseta predsednice EK kada je hvalila vlasti u Beogradu zbog napretka u reformama, sada je ponovljen spisak šta se od Srbije očekuje, dok je predsednik Vučić govorio o „zimi koja neće biti laka“, zbog američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije, u većinskom ruskom vlasništvu.

„Prilika za članstvo u EU predstavlja priliku obećanja mira, prosperiteta i solidarnosti, naročito u kriznim vremenima", rekla je Fon der Lajen.

Vučić je ponovio da je EU strateško opredeljenje Srbije, ali da od početka rata u Ukrajini nije otvoren nijedan skup pregovaračkih poglavlja – klaster.

Srbiju čeka teška zima jer su američke sankcije NIS-u „defakto i evropske sankcije", poručio je, napominjući da je zamolio Fon der Lajen da Srbija bude bar donekle izuzeta iz novih evropskih pravila o carinama na čelik.

Kada je reč o datumima, dodao je, da „ne može da obećava ništa", ali da će Srbija nastaviti da požrtvovano i naporno radi na reformama, podsetivši da je EU najveći partner i investitor Srbiji.

Srbija je status kandidata u EU stekla 2012. i već duže od deceniju vodi pregovore o pristupanju.

Ali Beograd još nije uveo sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini, što je više puta traženo iz Brisela.

Zapadnobalkansku diplomatsku turneju Fon der Lajen je počela u Albaniji, a zatim je boravila u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

• Kako je Crna Gora postala balkanski lider u približavanju Evropskoj uniji
• Šta je Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan
• Edi Rama, umetnik sa četiri premijerska mandata u albanskoj politici

Šta su još rekli Fon der Lajen i Vučić?

„Prvo, moramo da vidimo napredak u oblasti vladavine prava, elektronskih medija i izbornih zakona", poručila je Fon der Lajen u Beogradu.

U tom kontekstu, pozdravila je napredak u vezi sa biračkim spiskovima, kao i izborom saveta REM-a.

Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je listu kandidata i ovlašćenih predlagača za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ali tek treba da se raspravlja o njima i da oni budu izabrani u Skupštini.

Predloge Zakona o jedinstvenom biračkom spisku ranije su predavale i opozicione stranke i civilni sektor, navodeći da za razliku od predloga vlasti, njihovi ispunjavaju preporuke ODIHR-a.

Poslanici vlasti su dan pre njene posete predložili novi predlog Zakona, koji su, prema tvrdnjama opozicionih političara, prihvatile nevladine organizacije.

„Znam da te reforme nisu jednostavne, za njih su potrebni istrajnost, strpljenje, svi segmenti društva i političkog spektra moraju biti uključeni, ali vredi uložiti taj trud jer se time približavate cilju", rekla je Fon der Lajen i pozvala Vučića da za mesec dana dođe u Brisel, prenosi Beta.

Ipak, na drugom mestu zatražila je usklađivanje spoljne politike Srbije sa Briselom, što praktično znači uvođenje sankcija Rusiji.

U okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, EU je već omogućila više od 100 miliona evra novih investicija za Srbiju, a biće toga još, dodala je.

„Živimo u podeljenom svetu gde se širi jaz između demokratija i autokratija, vi vrlo dobro znate kakav je stav Evropske unije, naš stav podrazumeva slobodu, a ne represiju, poput prava na mirno okupljanje, zalažemo se za partnerstvo, a ne potčinjavanje i za diplomatiju umesto agresije", rekla je Fon der Lajen.

EU je spremna, dodala je, da dalje ulaže u projekte poput Transbalkanskog energetskog koridora i gasni interkonektor između Srbije i Bugarske.

Odgovarajući na pitanje o studentskim zahtevima i pozivu da se raspišu izbori, rekla je da je „ovo jasno ključni trenutak za Srbiju i vreme je za ceo narod ujedini".

Vućić je dodao da je Srbija „šampion sveta u slobodi okupljanja, jer je policija obezbeđivala 25.000 neprijavlejnih okupljanja" i da je slučajeva prekomerne upotrebe sile najmanje kod srpske policije.

Osvrnuo se i na nastavak istraga u Srbiji u dva slučaja - jednom zbog sumnje da je kod Loznice organizovan kamp za obuku pred moldavske izbore i drugom gde su državljani Srbije osumnjičeni za špijunažu za strane službe.

Rekao je da su tri ruska državljanina bila prisutna u kampu „Sunčana reka" kraj Loznice, gde se spovodila paravojna obuka.

,Ali ne mogu da tvrdim da su bile ruske službe, niti imamo za to priznanja".

Energetsku krizu u Srbiji pogoršava i gasni sporazum sa Rusima koji je postignut samo do Nove godine, a Srbija je zavisna od ruskog gasa.

Ipak, sankcije NIS-u su akutni problem, jer nema zvaničnih najava da bi Rusi prodali deo vlasništva.

„Nemamo mi pregovore sa potencijalnim kupcem jer mi nismo vlasnici.

„Hiljadu puta sam rekao - nismo komunisti. Čekamo da se vlasnik, ukoliko sancije opstanu, a sva je prilika da hoće, dogovori sa kime oni hoće" , rekao je Vučić.

Srbija ne može sebi da dozvoli bilo kakvo ugrožavanje tržišta energenata ili nedovoljno snabdevanje, dodao je.

Pohvale Albaniji, ukidanje rominga Crnoj Gori, počast žrtvama u Srebrenici

Drugačije je bilo na početnim stanicama balkanske turneje.

Dobre vesti je donela i Albaniji i Crnoj Gori.

Na konferenciji sa premijerom Edijem Ramom pohvalila je „zapanjujuće i izvanredne rekordno ubrzanje u poslednje tri do četiri godine", na putu ka EU.

Pet od šest pregovaračkih klastera je već otvoreno, a u planu je otvaranje i šestog ove jeseni, dodala je.

„Vaš cilj je da završite pregovore do 2027. Ovo je ambiciozno, ali mi to volimo i dozvolite mi da vas uverim da ćemo biti uz vas u svakom koraku na tom putu, jer geopolitički momentum je sada.

„Ruska agresija na Ukrajinu je preoblikovala naš kontinent, svaka evropska nacija mora da izabere mesto, a Albanija je jasno napravila izbor", poručila je u Tirani.

U Crnoj Gori je „ohrabrila" Vladu premijera Milojka Spajića da ostane posvećena i ocenila da „u tom slučaju postoji mogućnost" da ova zemlja zatvori sva pregovaračka poglavlja do kraja godine.

Najavila je da će Brisel naredne godine ukinuti roming između zemalja članica EU i Crne Gore.

Fon der Lajen je u BiH obišla Memorijalni centar Srebrenica gde je odala počast žrtvama genocida, a u objavi na društvenoj mreži Iks, napisala da je „dirnuta“ posetom gradu.

„Odala sam počast više od 8.300 bošnjačkih dečaka i muškaraca koji su ubijeni u Srebrenici pre 30 godina.

„I odala sam počast majkama, ženama i ćerkama koje su nosile teret gubitka tri duge decenije“, navela je Ursula fon der Lajen.

Istakla je da je dužnost „da sačuvamo istinu i aktivno radimo na pomirenju“.

„Evropska unija će uvek pamtiti genocid u Srebrenici“, poručila je ona.

https://twitter.com/vonderleyen/status/1978086570998509629

Fon der Lajen se potom u Sarajevu sastala sa članovima predsedništva BiH, a posle sastanka je rekla da ova država mora da napravi „sledeće potebne korake da bi napredovala ka članstvu u Evropskoj uniji“.

BiH je nedavno dostavila Briselu njenu Reformsku agendu.

„Sada je red na nas. U narednom koraku je potrebna verifikacija za dobijanje sredstava.

„Plan rasta bi trebalo da otvori vrata za milijardu evra investicija u BiH", kazala je ona na konferenciji za novinare.

Da bi se održala međuvladina konferencija, BiH mora da usvoji zakone o pravosuđu, dodala je.

Iz Beograda Ursula fon der Lajen odlazi na Kosovo, gde se sastaje sa premijerom Aljbinom Kurtijem i predsednicom Vjosom Osmani, najavljeno je iz EU.

Ko je Ursula fon der Lajen

• Rođena je 8. oktobra 1958. u belgijskoj prestonici Briselu, a sa porodicom se preselila u Nemačku kad je imala 13 godina
• Njen otac je Ernst Albreht, zvaničnik Evropske zajednice i premijer nemačke pokrajine Južne Saksonije (1976-1990)
• Doktorirala je medicinu na Univerzitetu u Hanoveru
• Članica Demohrišćanske unije Nemačke (CDU) je od 1990, a 2003. godine postala je ministarka u vladi Južne Saksonije
• U prvom mandatu kancelarke Angele Merkel bila je ministarka za omladinu i porodična pitanja (2005-2009), a od 2009-2013. ministarka za rad i socijalna pitanja
• Od 2013. do 2019. godine bila je ministarka odbrane Nemačke
• U julu 2019. godine postala je prva žena kojoj je povereno rukovođenje Evropskom komisijom
• U julu 2024. osvojila drugi mandat predsednice Evropske komisije
• Majka je sedmoro dece

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Koje poruke Balkanu donosi Ursula fon der Lajen
• Nova pravila za ulazak u EU: Kako da se prijavim
• Da li Evropska unija menja stav prema Srbiji
• Zašto u Srbiji opada podrška Evropskoj uniji
• Zašto Srbija i dalje čeka EU novac koji su njeni susedi dobili