Sofi Istou - BBC svetski servis  [ BBC ]

21. 10. 2025. 14:00   >>  18:20

Energija okeana: Mogu li talasi zaista da napajaju domove

Stručnjaci kažu da u okeanima postoji velika i moćna energija koja bi potencijalno mogla da donese struju u svetske domove na čist način, pa zašto se to do sada nije dogodilo? I da li plima počinje da se menja?

Ako vas je nekada udario talas, znate koliko je snažan.

Ispod huke okeana krije se uglavnom neiskorišćena snaga koja ima potencijal da preoblikuje budućnost čiste energije.

Istraživači već decenijama pokušavaju da iskoriste energiju talasa, ali je zbog surovih uslova, more izuzetno teško i skupo okruženje za rad.

Međutim, zemlje širom sveta traže nove izvore obnovljive energije da bi smanjile upotrebu fosilnih goriva i borile se protiv klimatskih promena.

Ruska invazija na Ukrajinu dodatno je podstakla zemlje da povećaju sopstvenu proizvodnju energije.

Tu na scenu stupa energija talasa.

Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) procenio je da bi iskorišćavanje energije talasa u svetu teoretski moglo da obezbedi 30.000 teravat-sati električne energije godišnje, što je više nego što čovečanstvo trenutno troši.

Uprkos tom potencijalu, još uvek postoji „ogroman broj tehničkih i ekonomskih izazova", kaže doktor Brijoni Dupon, stručnjakinja za energiju talasa na Državnom univerzitetu Oregona, u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Ko bi mogao da ima koristi?

Neka od popularnih područja za razvoj energije talasa su zapadna obala Evrope, pacifička obala Severne i Južne Amerike i severne vode Velike Britanije.

Ovu tehnologiju takođe istražuju Australija, Južna Koreja i Kina.

Evropska unija (EU) je postavila cilj da do 2030. godine iskoristi gigavat energije talasa i plime i oseke, a procenjuje da bi do 2050. to moglo da pokrije do 10 odsto ukupne potrošnje električne energije u članicama EU.

Stručnjaci veruju da bi energija talasa bila naročito korisna za napajanje priobalnih gradova, kao i udaljenih ostrva koja uglavnom zavise od uvoza skupog dizela koji zagađujuće životnu sredinu.

Na konferenciji Ujedinjenih nacija (UN) o klimatskim promenama COP26 2021. godine, lideri grupe Malih ostrvskih država u razvoju (SIDS) osnovali su Globalni savez za energiju okeana (GLOEA) čiji cilj je razvoj ovakvih izvora energije.

Od tada su Barbados, Bermudi, Martinik, Grenada, i Tonga potpisali ugovore sa irskom kompanijom Seabased o izgradnji farmi za projekte energije talasa.

• Da li nam toplotni talasi 'kradu' struju
• Kako bi peščana baterija mogla da transformiše čistu energiju
• Reverzibilne hidroelektrane na Balkanu: Čuvari energije i ključ prelaska na obnovljive izvore

Svaki projekat će početi pilot-postrojenjem snage dva megavata, što je dovoljno za snabdevanje oko 2.800 domaćinstava, a zatim će se kapacitet širiti do 50 megavata, u zavisnosti od lokalnih potreba.

U najboljem slučaju, smatra dr Dupon, energija talasa bi mogla da proizvede značajne količine električne energije u našim mrežama u narednih 10 godina.

Ali to nije sve zbog čega je uzbuđena.

„Energija talasa je definitivno sledeći korak.

„Zamislite kada bismo u situacijama kao što je reagovanje na katastrofe, kada takođe koristimo gomile dizel-generatora, mogli da ubacimo ovakav uređaj u vodu i odmah počnemo električnom energijom da napajamo priobalne zajednice pogođene uraganima ili cunamijima.

„To je nešto što značajno može da promeni živote ljudi", kaže ona.

Zamršena ekonomija

Ali razvoj energije talasa nije lak.

Profesor Abubakr Bahadž, stručnjak za održivu energiju na Univerzitetu u Sautemptonu u Velikoj Britaniji, upozorava da je bilo „mnogo lažnih početaka i promašenih ciljeva".

Škotski projekat energije talasa Pelamis priključen je na britansku mrežu 2004. godine, ali je kompanija bankrotirala 10 godina kasnije.

Australijska kompanija Carnegie Clean Energy je 2017. najavila izgradnju prve komercijalne farme talasa u toj zemlji, ali je vlada otkazala projekat zbog finansijskih problema.

Profesor Bahadž smatra da će energija talasa na kraju biti korišćena, ali da je obezbeđivanje sredstava teška borba zbog konkurencije energije vetra i sunca koje su mnogo jeftinije i razvijenije.

Ipak, talasi imaju ključnu prednost, ističe doktorka Debora Grivs, profesorka okeanskog inženjerstva na Univerzitetu u Plimutu u Velikoj Britaniji.

„Talasa ima skoro uvek.

„Ne možete da se oslanjate isključivo na energiju vetra i sunca, jer su to nestalni izvori i uvek će biti prekida u snabdevanju.

„Ako dodate i energiju talasa koja je vrlo postojana, ona će izbalansirati sistem.

„To smanjuje troškove koje biste inače imali za skladištenje električne energije".

Kako se dobija energija iz talasa?

Talasi uglavnom nastaju dejstvom vetrova koji duvaju iznad površine okeana.

Što je vetar jači i što dalje putuje, talas nosi više kinetičke energije.

Tu energiju je moguće iskoristiti pomoću mašina koje se zovu konvertori energije talasa.

Doktorka Dupon kaže da se širom sveta ispituje više od 200 različitih instalacija.

„Morate da napravite uređaj koji je izuzetno otporan.

„Mora da bude projektovan da izdrži udare, i da preuzme što više impulsa od tih talasa.

„Pri tom se nalazi u slanoj vodi, u moru. To je zaista izuzetno težak inženjerski izazov".

Atlantska obala Portugala je područje idealno za upotrebu ove tehnologije zbog moćnih talasa.

Švedska kompanija CorPower Ocean ima sopstveni uređaj u vidu bove koja pluta uz obalu kod Agukadore od 2023. godine.

Bova je zakačena za dno okeana.

Kako je talasi pomeraju gore-dole, klipovi pokreću generator koji pretvara kretanje u električnu energiju.

Ta energija se zatim podvodnim kablovima prenosi u portugalsku elektro-mrežu.

Kompanija CorPower tvrdi da je njihova bova rešila dva ključna izazova – preživela je velike oluje i istovremeno maksimalno koristila energiju talasa.

Kod obala Irske, kompanija razvija farmu talasa kapaciteta pet megavata, koju čine 14 bova u mreži.

Cilj je da obezbedi električnu energiju za oko 4.200 domaćinstava i da pokaže kako ova tehnologija može da pomogne Irskoj da ispuni njene ciljeve u borbi protiv klimatskih promena.

Još jedan način za iskorišćavanje energije talasa je postavljanje uređaja, poput turbina, na postojeće luke i molove.

Ovaj način se još od 2011. godine koristi za napajanje malog broja domaćinstava u mestu Mutriku, na severu Španije, a projektom upravlja državna Baskijska agencija za energiju.

Stručnjaci kažu da je ovakav pristup znatno jeftiniji od postavljanja i održavanja instalacija na otvorenom moru.

Izraelska kompanija EcoWave Power koristi plutače koje talasi pomeraju gore-dole.

One pokreću klipove koji potiskuju hidrauličnu tečnost u kompresor koji pokreće motor i okreće generator.

Kompanija gradi prvo komercijalno postrojenje u Portu u Portugalu.

Početnii kapacitet je jedan megavat, a plan je da se postepeno poveća na 20 megavata.

U Los Anđelesu u SAD-u nedavno su demonstrirali kako uređaj radi, a kompanija je najavila i da će na Tajvanu i u Indiji potpisati ugovore za razvoj energije talasa.

Jedna od zabrinutosti u vezi sa energijom talasa je moguća šteta po morski svet, ali dr Bahadž kaže da bi uticaj bio mali.

„Kada ove uređaje postavite u more, oni postaju svojevrsna tvrđava za stvorenja koja rastu oko njih, tako da su zapravo podstakli, a ne smanjili rast živog sveta".

U međuvremenu, škotska kompanija Mocean koristi uređaj koji se naziva atenuator.

Velike plutajuće ruke se savijaju pod dejstvom talasa i hvataju energiju u centralnom zglobu.

Za sada, uređaj se koristi za napajanje autonomnih podvodnih vozila koja koriste naftne platforme na moru, što deluje ironično s obzirom na uticaj ove industrije na klimatske promene.

Ali profesorka Grivs kaže da ovo pomaže da mogući ulagači steknu poverenje u tehnologiju i da se obezbedi njeno širenje.

Ako se to postigne, veruje da bi energija talasa svetu mogla da obezbedi još jedan ključni izvor čiste električne energije.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kako je jug Italije pomoću solarnih panela spasao istorijsko voće od izumiranja
• Zaboravljeni „motor na solarni pogon" iz 20. veka
• Vetar kao energetska revolucija koju treba pažljivo voditi