Dejana Vukadinović - BBC novinarka  [ BBC ]

22. 10. 2025. 17:23   >>  21:30

Evropski parlament o Srbiji: 'Dijagnoza jednog sistema' i 'najoštrija rezolucija do sada'

Evropski parlament je usvojio rezoluciju o Srbiji, najkritičniju do sada. Šta su sve poslanici zamerili vlastima u Beogradu?

Srbiju je u nedelju dana dva puta produvao oštar politički vetar sa zapada Evrope.

Sedam dana pošto je Beograd posetila Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, tražeći „dela, a ne reči", Evropski parlament usvojio je rezoluciju o Srbiji.

To je „jedna od najoštrijih rezolucija do sada", ocenjuje Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.

„Ovo je dijagnoza jednog sistema.

„Ono što je karakteristično jeste da su stavovi svih političkih grupa usaglašeni, čak i Evropske narodne partije (EPP) koja je politički kišobran vladajuće Srpske napredne stranke (SNS)", govori za BBC na srpskom.

Evropski poslanici zahtevaju transparentnu i nepristrasnu istragu uzroka novosadske tragedije, da bi se odgovorni priveli pravdi u skladu sa vladavinom prava, procenu potencijalne korupcije, osvrću se na represiju nad demonstrantima i pozivaju „visoke zvaničnike da prekinu sa zapaljivom retorikom koja podstiče na neprijateljstvo i nasilje".

Za rezoluciju je glasalo 457 evroposlanika, 103 je bilo protiv.

• Ursula fon der Lajen u Beogradu: 'Dela, a ne samo reči'
• Kako je Srbija razumela poruke Ursule fon der Lajen
• Izveštaj Tonina Picule o Srbiji: 'Poruka koju treba ozbiljno shvatiti'

Od početka 2025. ovo je treća rasprava u Evropskom parlamentu o Srbiji, koja ima status kandidatkinje za članstvo od 2012, ali već četiri godine ne otvara nijedan set pregovaračkih poglavlja.

Poslanici su i u septembru razgovarali o optužbama za represiju i brutalnost policije prema demonstrantima, civilnom društvu i medijima.

Evropski parlament je i ranije usvajao rezolucije koje Evropska komisija nije poslušala, poručila je Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine 21. oktobra dok se u Strazburu vodila rasprava.

U Evropskom parlamentu su ovog puta govorili i članovi Anketne komisije, nezavisnog tela, koji su proteklih meseci analizirali i ispitivali odgovornosti za urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024, kada je poginulo 16 ljudi.

U zaključku komisije tvrde da je urušavanje nadstrešnice „posledica delovanja kriminalne grupe i da postoje osnovi sumnje da se na čelu te grupe nalazi i predsednik Srbije".

Pogledajte šta je poručila Ursula Fon der Lajen tokom boravka u Beogradu

'Ne treba je olako shvatiti'

Rezolucije EP nisu pravno obavezujuće, ali ovu „ne treba olako shvatiti i sada može da ima političku težinu", tvrdi Đurica.

„Dokument može da izvrši pritisak na EK, koja ima izvršnu ulogu i može da povuče konkretne poteze kao vid reakcije", dodaje.

Ton evroparlamentaraca u poslednjih godinu dana sve je oštriji, ni sama EK nije u mogućnosti da ga ignoriše, što se, prema rečima politikološkinje, videlo tokom poslednje posete Fon der Lajen.

„Njene izjave više nisu toliko popustljive prema režimu u Srbiji, kao što su nekada bile.

„EK vrlo jasno pokazuje da su nezadovoljstvo aktuelnom situacijom u Srbiji i ne verujem da će ovo proći bez posledica", kaže Đurica.

Evropski parlament (EP) je u maju 2025. usvojio većinom glasova kritički izveštaj o rezoluciji o Srbiji Tonina Picule, izvestioca EP za tu zemlju.

„EP je danas podržao jasnu i snažnu poruku o autokratskom karakteru vlasti u Srbiji, ali i o hrabrom otporu režimu", napisao je Picula, autor izveštaja.

Vlasti u Srbiji su nacrt izveštaja objavljenog u februaru ocenili kao „neobjektivan".

• 'Arogancija je oblik nesigurnosti': Šta smo sve videli tokom prve zvanične posete Tonina Picule Srbiji
• Zašto je izaslanik EU iz Hrvatske trn u oku Beograda

Šta poručuju evroposlanici?

Skoro godinu dana u Srbiji se održavaju antivladini protesti pokrenuti posle tragedije u Novom Sadu.

Evropskim zvaničnicima se već spočitavalo da se nisu oglašavali oko protesta, a i kada jesu, da je to bilo šturo i diplomatskim rečnikom.

Tokom prethodnih godinu dana, dva najveća protesta održana su u Beogradu - 15. marta i 28. juna.

Protesti su radikalizovani, prvenstveno blokadom ulica, a u danima koji su usledili zabeležena su brojna hapšenja.

Demonstranti i opozicija su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile.

„Sa zabrinutošću primećujemo izveštaje o upotrebi sile protiv mirnih demonstranata u Novom Sadu, Beogradu i drugim gradovima Srbije i moguće raspoređivanje akustičnih uređaja dugog dometa i široke upotrebe suzavca protiv civila.

„Osuđujemo svaku prekomernu ili nezakonitu upotrebu sile organa za sprovođenje zakona protiv pojedinaca koji ostvaruju osnovna prava na slobodu okupljanja i izražavanja", piše u dokumentu.

Posebno kritikuju tvrdnje vlasti da je nadstrešnica tek rekonstruisane železničke stanice pala kao posledica terorizma ili sabotaže.

Evropske poslanike zabrinjava i sve veća podeljenost društva u Srbiji koja, upozoravaju, lako može da dovede do nasilja.

Pozivaju sve političke i društvene aktere da se uzdrže od takve retorike i doprinesu stvaranju klime međusobnog poštovanja, demokratskog dijaloga i deeskalacije.

„Evropski parlament zabrinut je zbog više izveštaja o mobilisanju lica sa kriminalnom prošlošću od vladajuće stranke u kontraprotestnim aktivnostima, napadima na demonstrante pirotehnikom, dodatnoj eskalaciji tenzija, nasilja i polarizacije u zemlji.

„Osuđujemo incidente protiv pripadnika nacionalnih manjina tokom kojih su mediji bliski vlasti koristili etničke uvrede", poručuju poslanici.

Pozivaju i na „hitne, nepristrasne i transparentne istrage" svih navoda o policijskoj brutalnosti, političkim hapšenjima i teškim kršenjima ljudskih prava.

Šta je bilo na protestu 15. marta u Beogradu

https://www.youtube.com/watch?v=0ykXKv5Vqew

Pozivaju srpske zvaničnike da detaljno ispitaju navode da su visoki funkcioneri Jedinice za zaštitu objekata (JZO), predvođene komandantom Markom Kričkom, kršili prava demonstranata.

Krička je Nikolina Sinđelić, studentkinja beogradskog Fakulteta političkih nauka, optužila, tvrdeći da joj je pretio silovanjem, kao i za fizičko i verbalno nasilje tokom privođenja 14. avgusta tokom protesta u Beogradu u garažu Vlade Srbije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je njene tvrdnje demantovalo.

• Ruska služba: 'Evropska unija sprema 'Majdan' u Srbiji'; Brisel: 'To nije tačno'
• Pobuna Generacije Z širom sveta zbog korupcije: Može li da bude suštinskih promena
• Otkud i naprednjaci na ulicama Srbije

'Situacioni gest'

U rezoluciji se osuđuju i postupci članova vladajuće stranke koji su organizovali „nezakoniti kamp u Pionirskom parku ispred zgrade Predsedništva i njegovo naknadno proširenje na Trg ispred Narodne skupštine“.

U danu kada je rezolucija usvojena, došlo je do pucnjave, a potom je i požara, u šatorima koje su pristalice naprednjaka postavili pre više meseci u Beogradu.

Poslanici EP su ponovili i stare zamerke poput neuvođenja sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, dok su zatražili da se sankcije uvedu pojedincima u Srbiji.

Pozvali su sve zemlje učesnice predstojeće izložbe EXPO 2027 u Srbiji da uzmu u obzir i „nedostatak poštovanja osnovnih građevinskih standarda i zakonskih zahteva u procesu organizacije i izgradnje izložbe".

Traži se od vlasti u Srbiji da sprovedu obaveze preporuke ODIHR-a za unapređenje izbornih uslova, nezavisnu reviziju biračkog spiska i transparentno imenovanje članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

• EXPO u Srbiji: Kakvu će izložbu Beograd organizovati 2027. godine
• Neformalna anketna komisija: Sporne tačke oko izgradnje kompleksa EXPO
• Koliko će Srbiju koštati Nacionalni stadion

Poslanici skupštinske većine su novi predlog Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji su, prema tvrdnjama opozicionih političara podržale i nevladine organizacije, predložili u parlamentu dan uoči posete predsednice EK.

Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je listu kandidata i ovlašćenih predlagača za izbor članova Saveta REM-a, ali oni tek treba da se potvrde i izaberu.

„To što vidimo oko predloga za izmenu biračkog spiska i izbora sastava REM-a je urađeno preko kolena, da bi se prikazala slika da se nešto dešava makar spolja.

„Kad zagrebete ispod površine, vidite mnogo mana i u samom procesu i sadržaju i zato ne možemo da govorimo o pravoj reformskoj nameri, već situacionom gestu uoči dolaska velikog evropskog zvaničnika u Beograd", kaže politikološkinja Dragana Đurica.

Ali takvo ponašanje nije novo i svaki put kada postoji pritisak EU institucija, pokaže se namera za napretkom, ali kada on popusti sve se vrati na staro, dodaje.

„Oštrina ne dolazi iz neprijateljskog stava prema Srbiji, već zbog višegodišnje frustracije i iscrpljenosti zbog urušavanja evropskih vrednosti u poliitici Srbije koje se samo deklarativno usvajaju", zaključuje Đurica.

Pogledajte video o pucnjavi i požaru u 'Ćacilendu'

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto u Srbiji opada podrška Evropskoj uniji
• 'Nema prečica u pristupanju EU': Kaja Kalas u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji i Kosovu
• Da li Evropska unija menja stav prema Srbiji
• Ko je Slovenka Marta Kos, nova evropska komesarka za proširenje
• Evropski parlament o Srbiji: Izbori neregularni, traži se međunarodna istraga i zamrzavanje sredstava EU