Sandrin Lungumbu - BBC Svetski servis  [ BBC ]

28. 10. 2025. 17:48   >>  20:40

Ima li Zemlja zaista dva Meseca? Zapravo, mnogo ih je više

Dok Zemlja kruži oko Sunca, prati je najpoznatiji prizor na noćnom nebu, Mesec. Postoji i najmanje osam kvazimeseca koji putuju sa nama, a najnoviji je otkriven tek nedavno. Šta su ova nebeski tela?

Astronomi su otkrili da je Zemlja dobila novog pratioca - još jedan „Mesec" koji će ostati u njenoj orbiti otprilike do 2083. godine.

Ali to nije jedino nebesko telo koje se nalazi u blizini naše planete dok kružimo oko Sunca.

Mali asteroid nazvan 2025 PN7 već decenijama putuje gotovo sinhronizovano sa Zemljom.

„Kvazimeseci su zanimljivi jer zapravo ne kruže oko planeta kao što Mesec kruži oko Zemlje, već su samo u našoj blizini", objašnjava dr Dženifer Milard, astronomkinja u laboratoriji Fifth Star u Velsu.

Ovaj asteroid je dugačak oko 20 metara.

„Nije ogroman, veličine je manje poslovne zgrade.

„Mislimo da je u našoj blizini već oko 60 godina i da će se, na osnovu njegove trenutne orbite, tu zadržati još otprilike toliko godina", kaže dr Milard za BBC.

Otkrila ga je opservatorija Pan-STARRS na Havajima, u Sjedinjenim Državama (SAD).

Opservatorija je opremljena teleskopima za praćenje objekata koji prolaze brlizu Zemlje, kao što su asteroidi i komete.

Zemlja sada ima ukupno osam identifikovanih kvazimeseca, nepoznat broj minimeseca, i verovatno dva oblaka Kordiljevskog (oblaci svemirske prašine).

Ali nijedan od njih ne može da parira jedinom pravom satelitu naše planete - Mesecu.

Pogledajte: Čudesan pogled na Mesec snimljen privatnom lunarnom letelicom

Kvazimeseci

Nazvani su Zemljini kvazimeseci zato što posmatrano sa Zemlje izgleda kao da kruže oko nje, baš kao što kruži Mesec.

Ali kada se pažljivije pogleda, vidi se da su to zapravo asteroidi koji kruže oko Sunca zajedno sa Zemljom.

„Dok kruže oko Sunca, kreću se u svemiru veoma sličnom putanjom kao i Zemlja.

„Deluje kao da kruže oko Zemlje jer se drže veoma blizu nas.

„Ponekad idu ispred, ponekad iza nas, ali zapravo nisu gravitaciono vezani za Zemlju, i to je ključna razlika", objašnjava dr Milard.

Ali dok ovi asteroidi prate njihove orbite, na njih takođe blago utiče Zemljina teža koja ih privlači bliže.

Svi poznati Zemljini kvazimeseci su privremeni - njihove orbite mogu da traju decenijama, pa čak i duže od veka.

Minimeseci

Za razliku od kvazimeseca, minimesec je objekat koji zaista kruži oko planete.

Zemljini minimeseci su mali asteroidi koje privremeno drži Zemljina teža - ostaci iz vremena formiranja Sunčevog sistema ili možda drugi svemirski otpad - i obično ostaju u orbiti kraće od godinu dana.

Sićušni su i teško ih je otkriti.

Do sada su primećena samo četiri i nijedan više ne kruži oko Zemlje.

Poslednji mini-mesec uočen je u avgustu 2024. godine.

Asteroid, poznat kao 2024 PT5, dugačak je oko 10 metara.

Smatra se da potiče iz asteroidnog pojasa Arjuna - grupe svemirskih stena čija orbita je slična putanji Zemlje oko Sunca.

Ali detaljnija analiza njegovog hemijskog sastava ukazuje na mogućnost da je 2024 PT5 zapravo komad samog Meseca, koji je odavno izbačen u svemir posle udara nekog asteroida.

U blizini Zemlje je bio svega nekoliko meseci, a onda se vratio u asteroidni pojas iz kojeg je došao.

Oblaci Kordiljevskog ili 'Duhovi meseci'

Oblaci Kordiljevskog su najzagonetniji od ove tri pojave.

Veruje se da su to oblaci svemirske prašine u Zemljinoj orbiti, koji ostaju ispred ili iza naše planete dok kruži oko Sunca.

Međutim, još ne postoji širok naučni konsenzus o tome da li oni zaista postoje.

Dr Milard smatra da je pretpostavka da postoje verovatna.

„U svemiru ima mnogo prašine", kaže ona.

„Postoje čestice međuplanetarne prašine, tako da me ne bi iznenadilo da postoji prašina koju zarobljavaju gravitaciono stabilne tačke oko Zemljine orbite".

Da li su kvazimeseci i minimeseci opasni?

Uprkos njihovoj blizini u astronomskim razmerama, ovi objekti se nikada dovoljne ne približe da bi predstavljali bilo kakvu opasnost.

Čak i kada su nam najbliži, i tada su nekoliko puta udaljeniji od Meseca.

Po svemirskim standardima to se smatra „blizu", ali u stvarnosti nema razloga za brigu.

„Ako bi nam se zaista približavali, to bi činili veoma sporo, pa bismo ih pravovremeno uočili i imali bismo dovoljno prostora da reagujemo", objašnjava dr Milard.

Koje još planete imaju kvazimesece?

Tek u poslednjim decenijama teleskopi su postali dovoljno osetljivi da mogu da uoče ove blede, gotovo neuhvatljive asteroide.

Napredak u oblasti računarstva omogućio je naučnicima da modeluju njihovo kretanje i potvrde da su ti tajanstveni objekti zapravo kvazimeseci.

„Oni nisu neuobičajena pojava, samo ih je veoma teško otkriti", kaže dr Milard.

„Kada je toliko teško otkriti ih blizu Zemlje, možete li da zamislite koliko je teško pronaći ih na nekom drugom mestu u Sunčevom sistemu".

Do sada su kvazimeseci primećeni oko Jupitera, Venere, Saturna, Neptuna, i Plutona, a moguće je da će ih još biti otkriveno u budućnosti.

„Sunčev sistem je i dalje veoma aktivno i dinamično mesto", kaže dr Milard.

„Nije mrtav ni statičan, sve u njemu se neprestano kreće".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta je postojalo pre Velikog praska
• Odakle dolaze asteroidi koji proleću kraj Zemlje i šta možemo da naučimo od njih
• Misteriozni svemirski objekat mogao bi da bude najstarija kometa
• Da li je naše Sunce nekada imalo blizanca
• Da li bi ovako mogao da izgleda naš dom na Mesecu ili Marsu
• Zemlja privremeno dobija „drugi Mesec“, kažu naučnici