Slađan Tomić i Marko Protić - BBC novinari  [ BBC ]

30. 10. 2025. 22:14   >>  23:50

Dodikov uspeh nakon niza neuspeha: Skinut sa američke liste sankcija

Nekadašnji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik zaustavio je niz neuspeha, skinut je sa američke liste sankcija i dobio pohvale od administracije.

Pravosnažna osuđujuća presuda, oduzimanje mandata predsednika Republike Srpske, jednog od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, šestogodišnja zabrana političkog delovanja, zabrana ulaska u Sloveniju, Nemačku, Austriju i Estoniju…

Iako je godinu počeo slavljem zbog pobede Donalda Trampa, protekli meseci bili su možda najteži u skoro četiri decenije političke karijere Milorada Dodika, koji se godinama nalazio na „američkoj crnoj listi“.

U sredu, 29. oktobra, naizgled je zaustavljen niz Dodikovih neuspeha.

Kancelarija za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD (OFAC) uklonila ga je sa liste sankcija.

„Sjedinjene Države redovno preispituju sankcije kako bi se osiguralo da one doprinose američkim ekonomskim, bezbednosnim i spoljnopolitičkim ciljevima, i ovaj slučaj nije izuzetak", rekao je portparol Stejt Departmenta za BBC.

„Nastavićemo blisko da sarađujemo sa političkim akterima i zainteresovanim stranama iz celog političkog spektra u Bosni i Hercegovini na unapređenju zajedničkih prioriteta."

Dodik se u objavi na društvenoj mreži Iks zahvalio Trampu na „ispravljanju nepravde koju su Republici Srpskoj nanele administracije Obame i Bajdena".

S liste je skinut i njegov sin Igor Dodik, članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić i još 45 političara, saradnika i firmi povezanih sa porodicom Dodik.

Pojedini ovo tumače kao put ka političkoj rehabilitaciji Milorada Dodika, kojem je u avgustu Sud BiH uveo šestogodišnju zabranu političkog delovanja zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, Kristijana Šmita.

• Šta sve Milorad Dodik ne može zbog sankcija
• Milorad Dodik više nije predsednik Republike Srpske, Sud BiH odbio žalbu
• Milorad Dodik, od reformatora do antizapadnog populiste

Zašto je Dodik skinut sa crne liste?

Zbog „konstruktivnih poteza koje je Narodna skupština Republike Srpske preduzela u poslednjim nedeljama, a koje bi trebalo da unaprede stabilnost u Bosni i Hercegovini i omoguće partnerstvo sa Sjedinjenim Državama zasnovano na zajedničkim interesima", poručuju iz Stejt dipartmenta.

Ti stavovi SAD poznati su od ranije, budući da su javno podržali imenovanje Ane Trišić Babić na mesto vršiteljke dužnosti predsednice RS, pošto je Dodik mesecima odbijao da napusti tu poziciju.

„Ja sam tu i ostajem tu", poručio je Dodik kad mu je oduzet mandat predsednika.

Pozvao je policiju da zabrani otvaranje biračkih mesta za prevremene izbore 23. novembra, čije je održavanje upitno.

Džon Smit, bivši direktor OFAC-a, sada partner u advokatskoj firmi Morison Foerster objašnjava kriterijume za stavljanje i skidanje sa liste sankcionisanih.

Komisija OFAC-a utvrđuje da li je došlo do promene ponašanja, ili u nekim slučajevima, promena okolnosti.

„Posebno kada se radi o višim zvaničnicima, OFAC i Vlada SAD mogu da ih uklone sa liste jer smatraju da više ne sprovode određene radnje ili da aktivnosti zbog kojih su sankcionisani više nisu problematične", kaže Smit za BBC na srpskom.

„Ukidanje sankcija pokazuje drugačiji odnos Trampove administracije prema Republici Srpskoj, te politike obitavaju u istom vrednosnom okviru“, smatra Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke.

U proteklom periodu vlasti su izdvojile milione evra za rad lobističkih kuća u SAD-u, a jedna od njihovih veza sa trenutnom američkom administracijom je i Rod Blagojević.

Stranka nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), stranka na čijem je čelu Dodik, negira da je ovo posledica lobiranja.

Topić ne veruje u opravdanja, a Njujork Tajms piše da je ukidanje sankcija „autokrati kojeg podržava Putin" posledica lobiranja Trampovih saveznika.

Odluka američkog Ministarstva finansija da ukine sankcije bez detaljnijeg javnog obrazloženja političkih motiva otvara prostor za brojne spekulacije i neizvesnost o razlozima i posledicama ove odluke, kaže analitičar Adnan Ćerimagić za BBC na srpskom.

„Slična tišina pratila je i prethodno ukidanje sankcija pojedincima, što ostavlja širok prostor Dodiku i njegovim pristalicama da odluku tumače kako im politički odgovara.“

Trampova politika prema Balkanu još uvek nije dovoljno jasna, ali na prvi pogled od odluke OFAC „ne postoji bilo kakva vidljiva korist za aktuelnu administraciju", ocenio je Ričard Krejmer, saradnik američkog Instituta za istraživanje spoljne politike, za BBC na srpskom.

Politički vrh Republike Srpske uveren je da je ovo tek početak i da će nastaviti nizati pobede.

„Najbolje tek dolazi“, poručila je Željka Cvijanović na društvenoj mreži Iks.

Ćerimagić kaže kako se dosta spekuliše da je deo dogovora i odlazak visokog predstavnika kojeg Dodik nikada nije priznao, iako njegove odluke jeste.

Ko donosi odluku da neko bude skinut sa liste sankcionisanih?

Odluku o uvođenju i ukidanju sankcija donosi Ministarstvo finansija SAD u konsultaciji sa Stejt departmentom.

„Nekim sankcijama se više bavi Stejt department, a nekima Ministarstvo finansija", pojašnjava Smit.

Kada se ljudi sankcionišu zbog trgovine narkoticima, terorizma, kršenja ljudskih prava o tome odlučuje Ministarstvo finansija uz konsultacije sa Stejt departmentom.

„Odluke poput uklanjanja sa liste kao 29. oktobra, a tiču se visokih zvaničnika, pretpostavljam da više vodi Stejt department, koji iznosi svoje stavove."

Smit veruje da se u slučaju Dodika razgovaralo na višim nivoima - između Bele kuće, Saveta za nacionalnu bezbednost, Stejt departmenta i Ministarstva finansija.

„Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće i Stejt department su verovatno imali glavno ovlašćenje za donošenje ove odluke.

„Oni su verovatno odlučili da ta imena treba da se uklone, na osnovu toga kakav odnos ova američka administracija želi da ima prema njima."

Reakcije političara

„Dodik nije naš sagovornik“, kazala je evropska komesarka za proširenje Marta Kos u martu 2025.

I lideri tri stranke u vlasti na nivou Bosne i Hercegovine slali su poruke da Milorad Dodik nije sagovornik i da je deo političke prošlosti.

„Ovo je njegov politički kraj i njegov odlazak s političke scene je veliki dobitak za BiH. Hoće li on kao čovek u penziji imati ili neće imati sankcije iz mog je ugla manje bitno", prva je reakcija Elmedina Konakovića, ministra vanjskih poslova BiH koji s Dodikom u koaliciji od izbora 2022.

Poteze američke administracije u Stranci demokratske akcije, najveće opozicione partije u entitetu Federacija BiH, tumače suprotno.

Dok stranke u vlasti u Republici Srpskoj slave uspeh i najavljuju nastavak „pozicioniranja Republike Srpske", stranke opozicije smatraju da je Dodik zapravo morao skupo platiti cenu za skidanje sa OFAC-ove liste.

„Vreme će pokazati šta je izdao i na šta se obavezao", poručio je Nebojša Vukanović poslanik opozicione Liste za pravdu i redu.

Podrška iz Amerike i crveni kačket

Milorad Dodik je dva dana posle američkih predsedničkih izbora u Banjaluci organizovao prijem povodom Trampove pobede.

Na tom događaju se predsednik Republike Srpske pojavio noseći na glavi crveni kačket sa natpisom „Učinimo Ameriku ponovo velikom", što je bio slogan kampanje republikanskog kandidata.

„Nošenje kačketa sa tom porukom i hvalospevi predsedniku Trampu i onima u njegovom okruženju svakako su igrali neku ulogu", smatra američki analitičar Ričard Krejmer.

Među njima je bio Rudi Đulijani nekadašnji gradonačelnik Njujorka koji je u februaru 2025. posetio Banjaluku.

Ipak, Krejmer ocenjuje da u ovom trenutku Đulijani nije više „uticajan čovek" u Trampovoj administraciji.

Podršku Dodiku pružila je i Lora Lumer, uticajna izrazito desničarska aktivistkinja, kao i Rod Blagojević, bivši demokrata, a sada republikanac i nekadašnji governer savezne države Ilinois.

„Čak je i nekada ugledna Fondacija Heritidž izveštaj ranije ove godine u kojem osuđuje Kancelariju visokog predstavnika u Bosni.

„Republika Srpska svakako dobija ono što joj se isplatilo u Vašingtonu", tvrdi Krejmer.

Heritidž fondacija je uticajna nevladina konzervativna republikanska nevladina organizacija u Vašingtonu.

https://www.youtube.com/watch?v=fxylAnrwGGE

Koja je cena dogovora sa SAD?

„To niko ne zna. Možemo samo nagađati“, kaže za BBC na srpskom Šaćir Filandra, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu.

I Ćerimagić je uveren da su Dodikovi „saradnici dali određene ustupke".

Cena je i dalje nepoznata.

Opozicija veruje da je Dodik morao dati puno više od političkih ustupaka.

„Zbogom imovini Republike Srpske“, napisao je na mreži Iks Marinko Božović, istaknuti član opozicione Srpske demokratske stranke.

Profesor Filandra ne veruje u taj scenario.

„Možda je najrealnije da će cena biti mala, ili skoro nikakva. Bosanska kriza je mnogima zapravo samo dosadila.“

Premalo informacija daje dovoljno prostora svima da tumače dogovor na svoj način i profitiraju, veruje Filandra.

„Ako odluka ostane bez jasnog objašnjenja na onome što čujemo od Dodika i ljudi bliskih njemu, poslaće poruku akterima u Bosni i šire da se lobiranjem, novcem i vezama s osobama bliskim novoj administraciji mogu postići konkretni politički rezultati, uz određene ustupke s njihove strane“, upozorava Ćerimagić.

Vidljivi postupci su, zasad, povlačenje s mesta predsednika i prihvatanje pravosnažne presude, kada je Dodik kaznu zatvora zamenio novčanom.

„Njegova stranka je uzela učešće u prevremenim predsedničkim izborima, i Dodik je ovlašćenja za potpisivanje akata vezanih za rad stranke prebacio na generalnog sekretara.“

To je ogromna stvar za Dodika i one koji ga podržavaju, politički i praktično, smatra analitičar.

„Da li će se taj transakcijski niz nastaviti i šta bi u njemu još moglo biti tek ćemo videti.

„Nadam se da će SAD na predstojećoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o misiji EUFOR Althea (mirovnim snagama Evropske unije), zakazanoj za petak, pojasniti politiku i stavove“, zaključuje Ćerimagić.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk