Dejana Vukadinović - BBC novinarka  [ BBC ]

03. 11. 2025. 12:41   >>  18:00

Sirija priznala Kosovo: Šta odluka znači za Prištinu i Beograd

Sirijsko priznanje Kosova je treće u 2025. godini, posle Kenije i Sudana.

U političkoj utakmici protiv Srbije, Kosovo, koje nekoliko meseci deli od punoletstva nezavisnosti, postiglo je novi gol.

Pola godine posle Kenije i pet meseci pošto je to učinio Sudan, Kosovo je priznalo i novo rukovodstvo Sirije, koje i dalje krpi pukotine višegodišnjeg građanskog rata.

„Ovim se učvršćuje pozicija Kosova kao nezavisne države na međunarodnoj areni.

„Priznanje Sirije je važno jer bi moglo da podstakne druge zemlje iz regiona Bliskog istoka i Severne Afrike da je slede", kaže Armend Bekaj, viši istraživač za studije mira i sukoba na Univerzitetu u Upsali, za BBC na srpskom.

Sporazum o priznanju postignut je „uz podršku Njegovog Kraljevskog Visočanstva, prestolonaslednika Saudijske Arabije Muhameda bin Salmana al-Sauda", saopštila je Vjosa Osmani, predsednica Kosova.

Sve se dešavalo u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije, u kojem je tada boravio i Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije, na konferenciji posvećenoj investicijama i novim tehnologijama.

Međutim, umesto njega, odluku Sirije komentarisao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Priznanje je očekivano. Ponašaju se onako kako dobiju nalog i teško je očuvati rukovodstvo koje je samostalno donosilo odluke.

„U narednih 10 dana imaćemo i mi čime njih da obradujemo. Ovo je maraton, a ne trka od 50 metara.

„Imajući u vidu protiv koga se takmičimo, mi se dobro držimo", poručio je Vučić tokom posete Uzbekistanu.

Kosovo je proglasio nezavisnost 2008, što Srbija, uz podršku Rusije i Kine, ne priznaje.

• Kenija priznala Kosovo, prva država posle pet godina - šta to znači za Srbiju
• Кakvi su odnosi Srbije i zemalja Bliskog istoka
• Kvare li dronovi na Kosovu 'zlatno doba' odnosa Srbije i Turske

Političke i društvene krize u Prištini i Beogradu

Početak 2025. uzburkao je političku scenu Kosova i Srbije.

Skupština Kosova je konstituisana tek osam meseci posle parlamentarnih izbora, ali vlade još nema i uskoro bi mogli na novo vanredno glasanje.

Već uzavrelu političku sliku, dodatno je podgrejala odluka vernog partnera, Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da zamrznu strateški dijalog sa Prištinom na neodređeno zbog „postupaka tehničke vlade (Aljbina Kurtija) kojima su povećane tenzije i nestabilnost."

Za to vreme, u Srbiji su pokrenuti protesti izazvani padom nadstrešnice rekonstruisane železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra, kada je poginulo 16 ljudi, a jedna žena teško povređena.

Evropski parlament je nedavno usvojio jednu od najoštrijih rezolucija do sada o Srbiji, koja status kandidata za članstvo ima od 2012.

Ipak, Srbija već četiri godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje.

Jedna od kočnica u pristupanju Srbije EU jeste i dijalog Beograda i Prištine koji se već neko vreme ne pomera.

„Kada je reč o državnosti Kosova, Srbija ostaje na politici odbijanja njegovog postojanja.

„Možda će, kao što su i uspeli, da spreče Kosovo da postane član određenih međunarodnih foruma, ali ova politika ne čini uslugu nikome na Balkanu, a posebno ne Srbiji", govori politikolog Bekaj.

Sirija je jedna od država koja je 2015. glasala protiv članstva Kosova u Organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO).

Ali nova sirijska vlast donela je i promene u njenom spoljnopolitičkom kursu.

„Srbija odavno nije dobila otpriznanje Kosova, a jeste obećala zapadnim saveznicima da na tome više neće raditi.

„Sirijsko priznanje nije preterano značajno, ali se jeste desilo", kaže Mirko Dautović, stručnjak za međunarodne odnose za BBC na srpskom.

Ratni drugovi

Ali ni Sirija ne može da se pohvali stabilnom situacijom.

Suočena sa katastrofalnom ekonomskom situacijom i neprestanim pretnjama susednog Izraela, Kosovo joj nije prioritet, ali imaju nešto zajedničko, ukazuje Dautović.

„U džihadističkoj organizaciji, glavnoj oko preuzimanja vlasti u Siriji krajem 2024. je čitava jedinica, džemati alban, koju čine džihadisti iz Albanije, ali i Kosova i Severne Makedonije.

„Jedan od njih je bio proglašen za pukovnika nove sirijske vojske 2025. i aktuelni sirijski lider Ahmed al-Šara poznaje ljude sa Kosova koji su se borili sa njim u tom džihadističkom ratu protiv Asada", govori Dautović.

To bi mogao da bude jedan od razloga zašto je ova bliskoistočna država 17 godina kasnije priznala teritoriju, udaljenu više od 2.000 kilometara, ali politikologa iz Beograda iznenađuje što je u tome posredovao Rijad.

• Ekstremisti koje je svet prihvatio kao državnike
• Ko je vođa sirijskih pobunjenika Abu Muhamed al-Džavlani
• Ko su Druzi i zašto su napadnuti u Siriji

Sredinom juna 2023. godine, Vučić se pohvalio da je pozvan u posetu Saudijskoj Arabiji, državi sa kojom Srbija je baš te godine proslavila deceniju diplomatskih odnosa.

Poziv mu je uručio ambasador ove arapske države u Beogradu, sa kojim je, kako je rekao, pričao i o Kosovu.

„Glavna sila zaštitnica novih sirijskih vlasti je Turska i očekivao bih da je ova odluka doneta baš u njoj.

„Ona je glavni promoter kosovske nezavisnosti u muslimanskom svetu i u Africi", dodaje Dautović.

Dobri odnosi Beograda i Ankare poslednjih nedelja su na klimavim nogama, a dodatno ih je poljuljao dolazak „hiljada" turskih vojnih dronova-kamikaza na Kosovo.

Vučić je u tome video „brutalno kršenje Povelje Ujedinjenih nacija i Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, kao i nastavak naoružavanja prištinskih vlasti".

Turske vlasti se nisu oglašavale.

• Pad režima Bašara al-Asada u Siriji posle skoro 25 godina, Rusija mu pruža utočište
• Kraj Asadovog režima - šta znači za Sirijce u Srbiji
• Novi sirijski vođa je politički verziran, ali hoće li uspeti da održi obećanja - analiza BBC urednika

Kakvi su odnosi Srbije i Sirije?

Sirija je decenijama bila partner nekadašnje Jugoslavije u okviru Pokreta nesvrstanih, a diplomatski odnosi sa Damaskom uspostavljeni su 1946.

Najnoviji spoljnopolitički potez Sirije bi mogao da najavi i novo poglavlje za ovu zemlju, u kojem se oslobađa ostataka prošlosti, između ostalog „imaginarne lojalnosti prema bivšem taboru nesvrstanih", smatra politikolog Bekaj.

„To bi značilo da se ide u pravcu većeg slaganja sa Turskom, Saudijskom Arabijom i Zapadom", dodaje.

Sirijom je više od pola veka vladala porodica Al-Asad.

Bašar al-Asad je 2000. nasledio oca koji je tokom 30 godina vladavine uspostavio represivni režim.

Njegova retorika o „transparentnosti, demokratiji, razvoju, modernizaciji, odgovornosti i institucionalnom mišljenju" budila je nadu Sirijcima, ali je bila kratkog daha.

Demonstracije protiv predsednika Asada počele su 2011. godine i vrlo brzo prerasle u građanski rat.

Tokom 13-godišnjeg sukoba stradalo je više od pola miliona ljudi, dok je šest puta više ljudi izbeglo.

Srbija se 2012. pridružila odluci Evropske unije (EU) kada je blok uveo pooštren paket sankcija prema Siriji.

Zbog sukoba je godinama u ovoj arapskoj državi Srbija imala otpravnika poslova (niži rang u diplomatiji) da bi 2021. odnose vratila na ambasadorski nivo.

Razvoj situacije u Siriji i uticaj koji ima na region pre svega kada je reč o problemu ilegalnih migracija jedan je od razloga zbog čega je Beograd vratio ambasadu u Damask, saopštilo je tada Ministarstvo spoljnih poslova.

„Srbija potvrđuje da visoko ceni principijelan stav koji je Sirija zadržala nepriznavanjem nezavisnosti Kosova", dodali su.

Ekonomske veze, pak, nisu prestajale i spoljnotrgovinska razmena se zasnivala mahom na kupovini sirijske robe.

Tokom 2024. od 37 milion evra, uvoz Srbije bio je oko 36 miliona, najviše se kupovao najviše kalcijum fosfat i fosfatne krede.

Krajem 2024. pao je režim Basara al-Asada posle 12-dnevnog napada pobunjenika i uspostavljena je nova vlada.

„To što je Sirija priznala nezavisnost Kosova pokazuje koliko je Srbiji značio slobodarski pristup Bašara al-Asada", poručio je predsednik Srbije.

„Mogu da nagađam da je priznanje Kosova, deo šireg dogovora sirijskih vlasti i Amerike", zaključuje Mirko Dautović.

O Siriji

• Područje vekovima okupirano: od Rimljana i Mongola do krstaša i Turaka;
• Multietnički mozaik stanovništva čine Kurdi, Jermeni, Asirci, hrišćani Druzi, Alaviti, šiitski i sunitski Arapi, većinski muslimani.
• Nezavisnost od Francuske stekla je 1946, ali je usledila višegodišnja politička nestabilnost sa višestrukim vojnim pučevima.
• Pučom iz 1963. godine Arapska socijalistička partija Baas uspostavlja jednopartijsku državu.
• General Hafez al-Asad preuzeo je vlast 1970. godine, uspostavivši represivni politički sistem.
• Posle njegove smrti 2000. godine, nasleđuje ga sin Bašar al-Asad
• Posle Arapskog proleća 2011, Siriju pogađa građanski rat, sa različitim učesnicima, kada je više od šest miliona Sirijaca pobeglo iz zemlje.
• Porazom ekstremističke Islamske države, frontovi su se stabilizovali, a zemlja podelila na kantone
• Krajem 2024, koalicija predvođena grupom Hajat Tahrir al-Šama (HTS) zauzela je nekoliko većih gradova, između ostalog i glavni grad Damask - Asadov režim je slomljen
• Ahmed al-Šara, vođa HTS-a, ranije poznat pod ratnim imenom Abu Muhamed al-Džolani, postao je predsednik Sirije
• SAD su u maju 2025. ukinule sankcije, što je potvrdio Donald Tramp, posle sastanka sa novim sirijskim liderom, doskorašnjim pobunjenikom koga su na Zapadu zvali teroristom
• „Želimo da pružimo Siriji šansu da bude velika", rekao je tada Tramp.

Pogledajte video: Uspon i pad Bašara al-Asada

Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto je Amerika zamrzla strateški dijalog sa Kosovom i koje su moguće posledice
• O pravu i politici: Šta Kosovu nedostaje na putu do potpune nezavisnosti
• Šta znači povlačenje priznanja nezavisnosti jedne države
• Zašto Španija nije priznala nezavisnost Kosova
• Počela procedura prijema Kosova u Savet Evrope, podrška 33 zemlje na osnovu sporazuma Beograda i Prištine
• Cveće u rukama i „de fakto priznanje Kosova“: „To je neophodan preduslov za evropski put“, poručila Fon der Lajen