Dragan Maksimović  [ DW ]

02. 11. 2025. 10:36

Zašto opozicija u Republici Srpskoj ne nudi alternativu?

Opozicija u Republici Srpskoj imala je nekoliko pokušaja ukrupnjavanja kako bi sa političke scene skinuli SNSD i njegove koalicione partnere. Prvi takav pokušaj desio se 2014. godine, formiranjem Saveza za promene u koji je bilo uključeno tuce partija i nevladinih organizacija. Samo sa jednim ciljem – da se sruši Milorad Dodik i SNSD.

Međutim, zbog nemogućnosti postizanja dogovora oko toga ko će biti nosilac ključnih funkcija, te kako će se vlast raspodeliti ukoliko dobiju izbore, koalicija se raspala. Ambiciozan projekat završio se pre nego što je počeo, a pitanje je i da li je bilo stvarne namere da se vlast preuzme.

Kada je reč o ključnim pitanjima, poput EU integracija, pristupanju NATO, državnom uređenju u smislu poštovanja Dejtonskog mirovnog sporazuma ili secesiji RS u nekom trenutku, stavovi aktuelne vlasti i opozicije su manje-više isti.

Promena na šta?

„Mislim da unutar opozicionih redova postoji jedan veliki broj ljudi koji sarađuje sa aktuelnom vlasti, koji su godinama sarađivali sa njima, tako da se ne može čak ni reći da im je primarni cilj svrgavanje te iste vlasti jer oni negdje iz prikrajka pomažu i služe toj istoj vlasti“, kaže politička analitičarka Tanja Topić, ističući da deo opozicije sve podređuje ličnom interesu.

Zbog toga se postavlja pitanje šta bi promena vlasti u Republici Srpskoj značila za Bosnu i Hercegovinu, odnosno da li bi u tom slučaju ono što se sada u javnom diskursu naziva blokada državnih institucija, bilo promenjeno u interesu BiH. Većina smatra da se politička klima ne bi poboljšala, te da će zvanična Banjaluka imati iste politike bez obzira ko je na vlasti.

Analitičari smatraju da je razlog nacionalna politika, ali da taj ekskluzivitet nemaju samo Srbi u BiH, već i druga dva naroda, čiji politički predstavnici drže glasače u strahu od gubitka identiteta ukoliko bi neko drugi preuzeo vlast. Zbog toga je opoziciono delovanje postalo samo pregovaračka karta za ulazak u vlast, a ukoliko se realizuje, rezultati su isti.

„Mi nemamo političku bitku koja se vodi oko programa i vizije. Matrica po kojoj funkcioniše prosečni građanin i političar je identična, a ona se svodi na zbijanje nacionalnih interesa. Opozicija se upravo trudi da povrati i zauzme taj prostor ekskluzivnog čuvara nacionalnog identiteta“, zaključuje Topić.

Suštinski iste politike

Stavovi većine opozicionih lidera u Republici Srpskoj, smatraju analitičari, ne razlikuje se mnogo od stavova aktuelne vlasti, kada je reč o Bosni i Hercegovini i stepenu njene nadležnosti. Dejton je pozicija koja se ne sme napustiti, Beograd adresa gde se dogovaraju sve bitnije odluke, nezavisnost RS ili u najmanju ruku decentralizacija BiH, samo su neka od pitanja sa kojima i vlast i opozicija imaju zajedničku politiku. Sa jedinim izuzetkom od vlasti, što za opoziciju „sada nije vreme“ za pokretanje priče o nezavisnosti RS, što je u fokusu politike svake partije u ovom entitetu.

„Samostalnost može biti istorijski cilj za buduće generacije, ali prioritet treba da bude dogovor sva tri naroda u Bosni i Hercegovini. Republika Srpska predstavlja okvir koji štiti prava srpskog naroda u BiH, a mi imamo posebnu obavezu prema 25 hiljada srpskih boraca koji su svoje živote ugradili u temelje Republike Srpske, da ne pravimo ishitrene i neodgovorne poteze koji je mogu ugroziti", saopšteno je iz SDS-a u trenutcima kada je još prije dve godine SNSD krenuo u usvajanje novih zakona koje ruše ustavni poredak BiH ali i ostavljaju prostor za secesiju.

Mlak otpor opozicije tokom donošenja secesionističkih zakona u zadnje dve godine, koje je nedavno Narodna skupština poništila, govori o tome da se radi o suštinski istim politikama. Protivljenje donošenju ovih zakona za opoziciju nema suštinski značaj, smatraju analitičari, već ima za cilj da ostavi utisak kod glasača.

Poslednja šansa opozicije

Njihova razjedinjenost porazila je Jelenu Trivić na prošlim izborima za predsednika RS, a ona je posebno bila izražena između Trivićeve i Stanivukovića, koji nije mogao da se pomiri sa odlukom da ne bude kandidat za ovu funkciju. Nakon toga, u javnosti su pokrenute špekulacije da prvi čovek PDP-a zapravo radi u interesu aktuelne vlasti.

„Mi ne znamo kako bi se opozicija ponašala da je na vlasti. Jer se i ova aktuelna vlast ponaša potpuno suprotno u odnosu na period kada su bili u opoziciji. Ideje koje su tada zagovarali ne postoje ni u pisanim tragovima. U principu, teško je reći nakon ovoliko godina kako bi se opozicija ponašala da je na vlasti“, kaže Topić.

Verovatno poslednju šansu protiv ove vlasti sada ima Pokret Sigurna Srpska, formiran iz delova stranaka vladajuće većine, ali i ljudi čija je odanost ovoj političkoj strukturi u najmanju ruku upitna, veruje Topić. Pokretu ne želi da se priključi ni sva opozicija, koja sumnja u autentičnost nove političke organizacije.