[ BBC ]

07. 11. 2025. 11:38   >>  16:00

Kako je rat u Gazi uticao na preraspodelu moći na Bliskom istoku i u svetu

Dvogodišnji rat u Gazi preoblikovao je region i odnos drugih država prema njemu, kažu analitičari.

Dve godine rata u Gazi ostavile su posledice koje su se osetile daleko izvan granica ove male teritorije.

Uz sukob koji se proširio na Liban, Siriju, Iran i Jemen, analitičari kažu da je rat preoblikovao i Bliski istok i odnos sveta prema njemu.

„Mislim da ne možemo dovoljno da naglasimo koliko će region i čitav svet biti promenjeni posle ove dve poslednje godine“, kaže doktorka Džuli Norman, docentkinja za politiku i međunarodne odnose na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL).

Napad na jug Izraela, predvođen Hamasom 7. oktobra 2023. godine, bio je najsmrtonosniji napad na Izrael u njegovoj istoriji.

Ubijeno je oko 1.200 ljudi, a još 251 je uzet za taoca.

„Napad je razvejao pretpostavku da je bezbednost Izraela nedodirljiva“, rekla je Sanam Vakil, direktorka programa za Bliski istok i Severnu Afriku u stručnoj grupi Četam haus, novinskoj agenciji Rojters.

• Ko će vladati Gazom - goruće pitanje na koje svi pokušavaju da odgovore
• Tramp je zaslužan za prekid vatre u Gazi, ali put ka miru je daleko
• Trampov plan za Gazu: Koje su suštinske prepreke

'Domino efekat'

Izrael, koji kontroliše vazdušni prostor, obalu i zajedničku granicu Gaze, odgovorio je žestokom vojnom silom u Gazi, sprovodeći napade u kojima je poginulo više od 68.000 Palestinaca tokom naredne dve godine, prema Hamasovom Ministarstvu zdravlja, čije brojke UN doživljava kao pouzdane.

Doktorka Norman kaže da su trauma i razaranje izazvani u Gazi „izvan svake razmere“ i da će „trajati generacijama“, dok je uticaj napada Hamasa na Izrael, između ostalog i uzimanje talaca, „zauvek promenio njegovo društvo“.

Napad 7. oktobra pokrenuo je „domino efekat“ u regionu, kaže ona.

Pošto je Izrael odgovorio vazdušnim napadima na Gazu, naoružane grupe u savezu sa Hamasom pokrenule su udare na Izrael - Hezbolah iz Libana i Huti iz Jemena.

Zajedno sa Sirijom i Hamasom, ove grupe odavno su deo labavog saveza koji je Iran podržao oružjem i sredstvima, i naziva ga „osovinom otpora“.

Izrael „živi u ovom vatrenom prstenu" i „pokušava da odvrati" te grupe, kaže Eliot Abrams, američki političar koji je bio angažovan u spoljnoj politici pod tri republikanska predsednika.

Ali posle 7. oktobra, kaže on, Izrael je „zaključio da odvraćanje ne funkcioniše“.

„I tako je prvo napao Hamas, potom Hezbolah, a zatim i sam Iran.

„To je prava promena u izraelskoj analizi sopstvene bezbednosne situacije“, dodaje on.

• Kako Izrael može da drži toliko otvorenih ratnih frontova
• Kako su vrtoglava 24 sata dovela Iran i Izrael do primirja
• Oštećen ili uništen - koliku štetu je pretrpeo iranski nuklearni program

U septembru 2024. godine, Izrael je detonirao eksplozive u hiljadama pejdžera i voki-tokija u Libanu, koje je u tajnosti sabotirao, mnoge od njih u rukama članova Hezbolaha.

Potom je pokrenuo žestoko bombardovanje, posle čega je usledio kopneni upad na jugu zemlje.

U izraelskim vazdušnim napadima poginulo je nekoliko visokih zvaničnika Hezbolaha, među kojima i lider Hasan Nasralah, a bio je uništen i veći deo infrastrukture i smanjen njegov kontingent oružja.

Dva meseca kasnije, pobunjenici u susednoj Siriji pokrenuli su ofanzivu na još jednog saveznika Hezbolaha i Irana, autokratskog sirijskog predsednika Bašara al-Asada.

Njegova 24-godišnja vladavina bila je okončana u roku od dve nedelje.

Doktorka Norman kaže da su promene u regionu odigrale ulogu u padu ovog režima, baš kao i pritisak iznutra.

Uz oslabljeni Hezbolah, a samim tim i Iran, Asadova vlada „nije imala oko sebe one koji bi je održali na vlasti“, kaže ona.

Izrael je iskoristio ovu priliku da onemogući budućih napada sa sirijske teritorije bombardujući vazduhoplovne baze i druge vojne lokacije u zemlji.

Novi predsednik Sirije, bivši islamistički borac prethodno povezan sa Al Kaidom Ahmed al-Šara, rekao je da njegova vlada ne želi da se bori protiv Izraela i da neće dozvoliti da spoljne strane koriste Siriju za pokretanje napada.

Pretnja potpunog rata Izraela i Irana visila je nad Bliskim istokom decenijama.

Ali sve do tada, Hezbolahov beskrajni arsenal oružja, u koje su spadale i rakete dugog dometa, služio je za odvraćanje izraelskog napada na iranska nuklearna postrojenja.

„Izrael i Iran su godinama i godinama napadali jedan drugog preko posrednika, indirektno i putem tajnih akcija, ali nijedan nije napao ovog drugog direktno“, kaže Abrams.

To se promenilo kad su tenzije eskalirale do razmene vazdušnih napada.

Oni su se odigrali u aprilu 2024, oktobru 2024. i junu 2025. godine, kad je Izrael napao nuklearne i vojne lokacije u Iranu, pokrenuvši dvanaestodnevni rat.

SAD se pridružio napadima 2025. godine, bacivši ogromne bombe „razbijačice bunkera“, pre nego što su, zajedno sa Katarom, posredovale u sporazumu o primirju između Irana i Izraela.

Šire posledice

Kao posledica svih ovih događaja, Abrams kaže da je iranski posrednički sistem za napade na Izrael bio „praktično razmontiran“, nakon što su Hamas, Hezbolah i Iran postali „mnogo slabiji“.

Brzina kojom se odvijalo to slabljenje bila je „veoma iznenađujuća“ za aktere širom regiona, kaže doktorka Norman.

A bilo je i širih implikacija.

Rusija, još jedan iranski saveznik, padom predsednika Asada izgubila je ključnog saveznika i uporište u regionu.

Ruski predsednik Vladimir Putin i novi sirijski lider Al Šara bili su na suprotnim stranama tokom sirijskog krvavog građanskog rata, dok je Rusija koristila brutalnu vojnu silu da održi Asada na vlasti.

Rusija ima dve velike vojne baze u Siriji, koje su odigrale značajnu ulogu u ruskim vojnim i plaćeničkim operacijama u Africi.

Isprva je bilo nejasno da li će Šara dozvoliti Rusima da ih zadrži.

Na sastanku sa Putinom u Moskvi u oktobru 2025. godine, Šara, željan ruske podrške i ulaganja, rekao je da će „poštovati sve sporazume“ iz njihove bilateralne istorije.

Ali ovaj odnos ostaje krhak.

Kina je takođe, prema analitičarima, doživela slabljenje uticaja na Bliskom istoku.

Pre rata, ona je počela da se nameće kao nekakav oblik mirovnog i poslovnog posrednika u regionu, kaže doktorka Norman, i posredovala je u sporazumu za obnavljanje diplomatskih odnosa između Irana i Saudijske Arabije.

Ali rat u Gazi je vratio američku usmerenost na Bliski istok i Kina je „praktično odlučila da se privremeno povuče“, kaže ona.

Turska, međutim, gradi blisko savezništvo sa novom sirijskom vladom.

Decenijama se Damask nalazio pod ogromnim uticajem Irana i Rusije, kaže doktorka Norman, ali sada je vrlo verovatno da će uloga Turske biti „mnogo veća“.

• Gaza posle rata: Ko će se nositi sa 'bezbednosnom noćnom morom'
• Izrael i Palestinci: Šta je rešenje dve države i zašto nikada nije sprovedeno

'Prekretnica'

Turska je, uz Egipat i Katar, isto tako bila krupan igrač u inicijativi za postizanje primirja u Gazi.

Katar se ispostavio ključnim posrednikom, kao domaćin i Hamasovog političkog vođstva i najveće američke vojne baze na Bliskom istoku.

U septembru 2025. godine, Izrael je izvršio vazdušni napad na lidere Hamasa u prestonici Katara Dohi, razbesnevši Katar i probudivši strahove da će pregovori o primirju u Gazi biti osujećeni.

Međutim, Abrams veruje da je taj napad, koji je narušio suverenitet američkog saveznika, bio „prekretnica koja je rat privela kraju“.

On smatra da je Katar potom tražio bezbednosne garancije od SAD, koje mu je Tramp pružio.

„Cena za to je bila da moramo da privedemo ovaj rat kraju... i zato morate da nam dovedete Hamas“, kaže Abrams.

Istovremeno, Tramp je pojačao pritisak na izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da zaustavi rat i prisilio ga da se izvini Kataru za napad.

Katar, Egipat i Turska bili su „ključni u navođenju Hamasa da pregovara i bude voljan da shvati Trampov predlog ozbiljno“, kaže doktorka Norman.

Ona veruje da je to bilo dodatno pojačano odlukom nekoliko velikih zapadnih zemalja, među kojima su Francuska, Velika Britanija, Kanada i Australija, da priznaju palestinsku državu.

Iako neki posmatrači smatraju ovaj potez čisto simboličnim, Norman kaže da je to „olakšalo“ drugim državama u regionu da izvrše pritisak na Hamas da prihvati obustavu vatre.

'Izolovani' Izrael

Sporazum o prekidu vatre iz oktobra usledio je dok je rastao bes javnosti u mnogim zemljama zbog izraelske vojne kampanje i humanitarne situacije u Gazi.

U avgustu, telo koje podržava UN zaključilo je da je u gradu Gazi i okolnim oblastima zavladala glad, što je Izrael opisao kao „direktnu laž“.

Narednog meseca, ispitna komisija UN-a saopštila je da je Izrael počinio genocid nad Palestincima u Gazi, u izveštaju koji je Izrael osudio kao „izvitoperen i lažan“.

„Ljudi širom Evrope prilično su promenili oprezni stav koji su iskazivali, ako ne i čistu podršku, izraelskim vojnim aktivnostima i sada su otvoreno kritični prema njima, dok neke čak nazivaju izraelske aktivnosti u Gazi genocidnim. To se proširilo i na Sjedinjene Američke Države“, kaže doktorka Vakil.

Sveukupno gledano, kaže doktorka Vakil: „Izrael danas deluje poprilično kao vojni hegemon u regionu.“

Ali, kaže ona, „posledice njegovog militarističkog pristupa pretvorile su se sada u otpor koji je Izrael doživeo internacionalno i regionalno, gde je izolovaniji danas nego što je bio decenijama unazad.“

Od 1967. godine, UN priznaju da je Palestina, koju čine Gaza i Zapadna obala, okupirana od Izraela.

Posle sporazuma o primirju u Gazi postignutog u oktobru, troje eksperata kažu da mnogo toga ostaje neizvesno - od razoružavanja Hamasa, preko raspodele novca i bezbednosnih snaga za Gazu, do toga da li će se ikada ukazati kredibilan put do palestinske državnosti.

Ali uprkos tome, region je „potpuno promenjen“, kaže doktorka Norman, sa „potpunom preorijentacijom“ nekih odnosa.

I, sveukupno gledano, pažnja je sada ponovo usmerena na Bliski istok, dodaje ona.

Ona se nada da će ta pažnja „dovesti do neke vrste obnovljene obaveze da se postigne nešto bolje u regionu, umesto rata i sukoba koje smo viđali do sada.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ko je sve priznao Palestinu kao državu i kakav je stav zemalja Balkana
• Osmesi, blicevi, zlatna ogrlica i Tramp u centru pažnje: Sviće li 'istorijska zora" na Bliskom istoku
• Raseljenja u Gazi 'neuporediva sa bilo čim decenijama unazad'
• Kako je Tramp postigao dogovor za Gazu koji je uporno izmicao Bajdenu
• Šta će se dalje dešavati u Gazi
• Kralj Jordana za BBC: Niko ne želi da šalje vojsku da sa oružjem patrolira po Gazi