Timoti Ruks, Jurij Rešeto (Riga)  [ DW ]

08. 02. 2025. 11:04

Utikač je izvučen: Baltik se oprašta od ruske struje

Ove subote (8. februar) u tri baltičke zemlje počinje nova era. Litvanija, Letonija i Estonija isključuju priključak na rusku elektro-mrežu, deset mjeseci prije zadatog roka.

Taj potez je samo simboličan jer tri baltičke zemlje nisu kupovale rusku ili bjelorusku električnu energiju od maja 2022, pa korisnici ne bi trebalo da osjete bilo kakvu razliku.

Kako bi ojačale elektroenergetske sisteme, baltičke zemlje se polako povezuju na zajednički sistem kontinentalne Evrope, druge najveće sinhronizovane mreže na svijetu nakon Kine.

One će biti posljednje zemlje EU koje će se pridružiti sistemu, koji takođe uključuje Tursku, Ukrajinu i Moldaviju.

Kraj zajedničke sovjetske prošlosti

Više od pet decenija baltičke države bile su satelitske zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza. Istorijska anomalija iz tog perioda je zajednička električna mreža zvana BRELL.

Mreža za prenos električne energije povezuje elektroenergetske sisteme Rusije – uključujući njenu eksklavu Kalinjingrad – Bjelorusiju i tri baltičke zemlje. Naziv BRELL dolazi od početnih slova ovih država.

Sovjetski Savez je priznao nezavisnost baltičkih država 1991. godine. Za Baltik je otvorenost prema Evropi i EU bila strateški cilj, ali je za isključivanje iz integrisane energetske mreže bilo potrebno vrijeme.

Sve tri zemlje pridružile su se EU i NATO-u 2004. godine, a koriste euro kao zvaničnu valutu. Sa ukupnom populacijom od nešto više od 6,1 miliona, Baltik je mali u poređenju sa evropskim gigantima poput Njemačke ili susjedne Poljske.

Kaspars Melnis, letonski ministar za klimu i energiju, kaže da su baltičke zemlje „malo tržište za električnu energiju“, te da se projekat odvajanja odnosi na „odbranu, energetsku bezbjednost, nezavisnost i ekonomiju“. Nedavni događaji u Ukrajini pokazali su da je „odluka o isključenju bila ispravna“, rekao je za DW.

Melnis ne očekuje da će napuštanje sistema BRELL uticati na cijene električne energije. Naprotiv, novi obnovljivi izvori energije koji uskoro dolaze na mrežu mogli bi dovesti do nižih cijena do kraja godine, dodao je on.

Baltička i šira energetska sigurnost EU

Oslanjajući se u potpunosti na elektroenergetsku mrežu EU, tri zemlje jačaju evropske veze i dodatno se distanciraju od Rusije i sovjetske prošlosti.

Od sticanja nezavisnosti izbjegavale su ruski uticaj u regionu. Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Moskva je obustavila isporuke prirodnog gasa i napala ukrajinsku energetsku infrastrukturu, što je primoralo baltičke zemlje da ulažu u druge izvore energije.

Kristine Berzina, direktorka projekta Geostrategy North u Njemačkom Maršalovom fondu, kaže da se prije rata postavljalo pitanje da li se isplati isključivanje iz ruskog sistema i mreže.

„Građani ne vole da dodatno plaćaju za energetsku infrastrukturu, a političarima je teško da objasne zašto su promjene neophodne ako se čini da stvari funkcionišu“, rekla je za DW.

Međutim, ruska agresija natjerala je baltičke zemlje da preduzmu mjere za osiguranje nesmetanog snabdijevanja električnom energijom. „Biti povezan znači biti vezan za protivnika koji tvrdi da baltičke države ne bi trebalo da postoje“, rekla je Berzina, dodajući da je „ostati povezan bila ranjivost“.

Pored toga, sumnja na sabotažu ključnih podvodnih kablova u Baltičkom moru uznemirila je Evropu i NATO, što je dovelo do pojačanog nadzora mora.

Za baltičke zemlje, energetska nezavisnost znači diverzifikaciju snabdjevača energijom, širu energetsku mješavinu i veću integraciju obnovljivih izvora poput solarne energije i energije vjetra. Takođe im omogućava učešće na zajedničkom tržištu električne energije EU.

Do 2030. godine EU je postavila cilj da sve članice mogu da uvoze ili izvoze najmanje 15 odsto električne energije proizvedene na njihovoj teritoriji u druge zemlje EU.

Brisel je podržao napore baltičkih država sa 1,23 milijarde eura. Veća energetska mješavina obezbijediće stabilan protok električne energije.

Poljska pomoć i sabotaža

Glavna veza Baltika sa sinhronom mrežom EU biće nadzemni dalekovod LitPol Link, koji povezuje Poljsku i Litvaniju.

Takođe, tri zemlje su povezane sa skandinavskim tržištem električne energije. Litvanija ima podvodnu vezu sa Švedskom pod nazivom NordBalt, dok Estonija ima dvije direktne podvodne veze sa Finskom – Estlink 1 i Estlink 2 – a završetak treće veze očekuje se do 2035. godine.

Međutim, kabl Estlink 2 je oštećen u decembru prošle godine, što je drastično smanjilo kapacitet prenosa između Estonije i Finske. Dan nakon incidenta, Evropska komisija je saopštila da je brod umiješan u oštećenje dijela ruske flote „brodova u sjenci“.

Komisija je brzo istakla da napad na ključnu infrastrukturu neće zaustaviti planirano isključenje sa ruske mreže, zahvaljujući dodatnim kapacitetima koje je Baltik izgradio tokom godina. „Nema rizika za sigurnost snabdijevanja električnom energijom u regionu“, navedeno je u saopštenju Komisije.

Kristine Berzina kaže da su tri baltičke zemlje učinile mnogo u posljednje dvije decenije kako bi osigurale snabdijevanje energijom, istovremeno omogućavajući „veću konkurenciju u elektroenergetskom sektoru“.

Zahvaljujući „derusifikaciji“ energetskih izvora i ruta, dodala je, „politika tržišnog takmičenja u energetskom sektoru bila je veoma geopolitički moćna“.