Julijan Ignatovič (ARD)  [ DW ]

08. 06. 2025. 07:39

„Bogataški ološ“ kao tema u serijama

U seriji „Sirene" na Netfliksu, sirene neprekidno pevaju - mame običan svet na ostrvo milijarderske porodice Kel i u njihovu ogromnu vilu. A ono što mami jeste bogatstvo.

Jer u toj milijarderskoj porodici ima mnogo toga za divljenje. Baš kao i sestre Devon (igra je Megan Fej) i Simone (Mili Alkok) i publika gleda svepristuni luksuz: skupa umetnička dela na zidovima, dizajnerski nameštaj u ogromnim dvoranama, neobične haljine, čitava vojska posluge koja održava vilu u pogonu.

Veliki ponori iza blistave fasade

U SAD se za to kaže wealth porn – „pornografija bogatstva". „Obični smrtnici" na to reaguju različito: nekima je to privlačno, kao Simoni, asistentkinji milijarderske supruge Mikele (Džulijan Mur). Drugi, poput njene sestre Devon, sve to smatraju odvratnim i suvišnim.

Naravno, – i u seriji „Sirene" iza blistave fasade kriju se veliki ponori: intrige, droga, pa možda i ubistvo. Šta to zapravo smišlja milijarderka Mikaela? Zašto je druge žene gledaju kao vođu sekte? I šta zapravo radi njen muž Piter (Kevin Bejkon) kad ide na pecanje? Često se čuje reč - monstrum.

Slika luksuza i poroka, lepe i mračne strane bogatstva provlači se kroz mnoge nove popularne serije: bilo da je reč o „The White Lotus" (HBO), „The Perfect Couple" (Netflix), „Nine Perfect Strangers" (Amazon), „Your Friends And Neighbors" (AppleTV+) ili „Paradise" (Disney+).

Slika bogataša u popularnoj kulturi je narušena

Pravo „pljuvanje po bogatima" započelo je serijom „Naslednici"(Succession), višestruko nagrađivanom dramom o životu medijskog mogula i njegove porodice, očigledno inspirisanom američkim biznismenom Rupertom Merdokom.

Serija je savremena kraljevska drama, nalik Šekspirovom „Kralju Liru". Glavni junaci u njoj nisu više ni bogati, ni lepi, ni divni – već demonski, odbojni i moralno nakazni, objašnjava filozof Bjern Veder, autor knjige „Bogataški ološ – o monstrumima kapitalizma".

Kako se poslednjih decenija pogoršavala slika kapitalizma, tako se, smatra Veder, pogoršavala i slika bogataša u pop-kulturi.

„Više ne prolazi ona priča da, ako je bogatima dobro, biće svima dobro." Gotovo je s pričom o blagostanju za sve. „I tu se lepo vidi kako pop-kultura reaguje na promenu vrednosnih orijentacija."

Pre 50 godina, slika bogatih na televiziji bila je sasvim drugačija: u čuvenim bumer-serijama poput „Dalasa" ili „Dinastije" sve se takođe vrtelo oko novca, moći i intriga – ali ti superbogataši nisu delovali bolesno i slomljeno, već privlačno, čak zavodljivo.

„Vidimo da je s neoliberalnim političkim zaokretom osamdesetih ponovo došao talas te tzv. 'pornografije bogatstva' – sa serijama poput 'Falkon Kresta', 'Dalasa', 'Denvera', gde se pokušava spoj starog idealizovanog trojstva: radna etika, asketizam, lični uspeh i blagostanje", kaže Veder.

„Ali mislim da su ljudi, najkasnije posle velike ekonomske krize 2000-ih, prestali da veruju tim pričama."

Skretanje pažnje umesto kritike sistema

Umesto toga, pred kulisama luksuza sve se više otvara ljudska provalija. U seriji „Sirene" to se simbolički ogleda i u strmoj litici pored vile milijardera.

To što se pojedinci prikazuju kao žrtveni jarci, Veder delimično razume, ali smatra da je u pitanju odvlačenje pažnje: „Da ne bismo razmišljali o tome da je sve to zapravo sistemski problem."

Zato bi bilo potrebno više istinske kritike sistema. Ipak, tu kritiku je teško uobličiti u zabavne fiktivne priče koje zahtevaju dramsku oštrinu i personalizaciju. Nemi filmski klasici kao što su „Metropolis" Frica Langa ili „Moderna vremena" Čarlija Čaplina uspeli su u tome – pa zašto to ne bi pošlo za rukom i nekom novom savremenom narativu?

Jedno je sigurno: slika bogataša na televiziji i u serijama ozbiljno je narušena. Bogati su nekada definitivno bili lepši.