Brenda Has  [ DW ]

09. 06. 2025. 07:42

Indijska princeza koja je spasavala Jevreje od nacista

U istoriju Drugog svetskog rata spada i neobična priča o indijskoj princezi koja je tiho pružala otpor nacističkoj Nemačkoj. Njeno dobročinstvo tek u poslednje vreme dobija zasluženo priznanje.

Među onima koji su je otrgli od zaborava je i britanac Piter Bans, koji četvrt veka istražuje i piše o porodici Dulip Sing – tragajući kroz zabeleške i porodične arhive, polako slaže komadiće mozaika o Ketrininom izuzetnom životu.

I privatni život princeze koja je početkom 20. veka, trideset godina u Nemačkoj živela sa svojom partnerkom - govore o njenoj nekonvencionalnosti i hrabrosti.

Kraljevsko poreklo u egzilu

Rođena 1871. godine u Safoku, u Engleskoj, princeza Ketrin Hilda Dulip Sing je odrasla daleko od zemlje kojom su nekada vladali njeni preci.

Njen otac, Dulip (ili Dalip) Sing, bio je poslednji maharadža Sikskog carstva. Ustoličen je kada je imao samo pet godina, a već sa deset godina je bio svrgnut – kada su Britanci anektirali Pandžab. Britanski osvajači su oduzeli mahardži carstvo i blago iz palate u Lahoreu, uključujući i čuveni dijamant Koh-i-Nur koji sada krasi jednu od britanskih kraljevskih kruna, onu koji je u posebnim prilikama nosila kraljica Elizabeta II.

Sa 16 godina maharadža je poslat u Englesku, gde je bio pod pokroviteljstvom kraljice Viktorije i omiljen na dvoru. Kasnije se oženio Bambom Miler, ženom nemačko-etiopskog porekla, s kojom je imao sedmoro dece Sa drugom ženom je dobio još dvoje dece.

Ketrin, kojoj je kraljica Viktorija bila kuma, studirala je na Somervilu, ženskom koledžu pri Oksfordu. Zajedno sa svoje dve sestre podržavala pokret sufražetkinja, boreći se za pravo glasa žena.

Život dve žene u Kaselu na početku 20. veka

Ketrin je rano ostala bez roditelja, imala je 16 godina kada joj je umrla majka, 22 kada joj je umro otac.

Sa 15 godina je upoznala Linu Šefer, 12 godina stariju Nemicu, koja joj je tada bila guvrenanta. Njih dve su razvile snažnu emotivnu vezu, i od 1904. su putovale do Lininog rodnog Kasela u Nemačkoj i do Švajcarske gde su živeli Ketrinini rođaci. Njih dve su se 1908. potom trajno preselile u Kasel. Tamo su živele i za vreme Prvog svetskog rata. U početku se Ketrin tamo osećala kao kod kuće — između ostalog, svake godine su zajedno išle na Bajrojtski festival Vagnera. Ali tokom tridesetih, Nemačka se pod Hitlerom pretvorila u policijsku državu.

„Biti tamnoputa i gej u Nemačkoju vreme nacizma bilo je opasno za nju", kaže Piter Bans. „Sećam se da sam čitao njenu prepisku sa knjigovođom. Upozoravao ju je da mora da napusti zemlju. Lokalni nacisti su je držali na oku, ali ona je odbila da ode."

Njihova ljubav je trajala sve do Linine smrti 1937. godine. Ketrin se potom vratila u Englesku. Vila u kojoj su Ketrin i Lina tiho i diskretno živele zajedno više od tri decenije - i danas postoji.

Spasavanje Jevreja

Kako je nacistički režim postajao sve okrutniji, Ketrin je pre nego što se vratila u Englesku, koristila svoj uticaj i novac da pomogne Jevrejima da pobegnu iz Nemačke i započnu novi život u Britaniji. Pisala je preporuke, pružala finansijsku pomoć i lično garantovala za imigracione dokumente — bez kojih preživljavanje ne bi bilo moguće.

Jedan od najbolje dokumentovanih primera tiče se porodice Hornštajn. Vilhelm Hornštajn, jevrejski advokat i odlikovani borac iz Prvog svetskog rata, uhapšen je tokom novembarskog pogroma 1938. i poslat u koncentracioni logor. Pušten je pod uslovom da odmah napusti Nemačku. Ketrin mu je obezbedila siguran odlazak u Englesku — zajedno sa suprugom Ilze i njihovo dvoje dece.

Horštajnove je primila u svom domu, u selu Pen u Bakingemširu, kao i druge jevrejske izbeglice, među kojima su bili i lekar Vilhelm Majerštajn sa partnerkom Marilujze Volf, kao i violinista Aleksandar Polnarjof. Zalagala se i za one koji su, po dolasku u Britaniju, bili internirani kao „neprijateljski stranci" — surova ironija za Jevreje koji su bežali od nacista.

„Mislim da je učinila ono što je mogla. Tada su se dešavali strašni zločini: za neke se nije znalo, a neki su bili potpuno očigledni — a ljudi su uglavnom okretali glavu. I ona je lako mogla da kaže: 'To nije moja stvar', ali je odlučila da to jeste njena stvar", rekao je Piter Bans za DW.

„Ona to nije radila da bi skrenula pažnju na sebe, pa te priče nisu završile u knjigama ili negde drugde. Njene priče su preživele zahvaljujući ljudima koje je spasila. Zbog njene hrabrosti, danas čitave porodice širom sveta imaju budućnost", rekao je Bans za britanski portal Metro.

Jedan neočekivan susret 2022. ponovo je pokrenuo priču o toj „spasilačkoj misiji jedne žene". Bans se seća kako mu je, nakon što je objavio jedan tekst o Ketrin, u kancelariju ušao čovek po imenu Majkl Bouls i rekao:

„Moju majku, ujaka, baku i dedu spasila je princeza Ketrin. Da nije bilo nje, ja danas ne bih bio živ." Ispostavilo se da je Bouls unuk Hornštajnovih, sin njihove ćerke Ursule koju je Ketrin izbavila iz nacističke Nemačke.

„Princeza otpora"

Ketrin je umrla 1942. godine, u 71. godini života. Nije imala potomke, kao ni njena braća i sestre. U testamentu je tražila da deo njenog pepela bude sahranjen uz grob Line Šefer u Kaselu.

Bans kaže za DW da Ketrin svoju vezu nikada nije krila: „Njene sestre su to, naravno, znale, ali o tome se ćutalo", jer u ono vreme to nije bilo nešto što bi se javno pokazivalo ili pominjalo.

Međutim, kako se priča o njenoj hrabrosti sve više pojavljuje u medijima, LGBTQ+ zajednice su je posthumno prigrlile kao ikonu – ženu koja je bez straha volela i živela kako je želela.

Dok i dalje izlaze na videlo novi detalji o jevrejskim porodicama kojima je Ketrin pomogla, Piter Bans radi na novoj knjizi koja će biti objavljena paralelno sa izložbom u Kensinštonskoj palati pod nazivom „Princeze otpora", zakazanom za mart 2026. Izložba će biti posvećena Ketrin i njenim sestrama Sofiji i Bambi.

„To će biti izložba sa fokusom na žensku perspektivu, koja prikazuje delovanje ovih princeza iz porodice Dulip Sing", kaže Bans za DW i dodaje da će za tu priliku ustupiti predmete iz svoje privatne arhive — koja broji skoro 2.000 porodičnih artefakata koje je sakupljao tokom poslednjih 25 godina.