Ivan Đerković (po ARD i agencijama)  [ DW ]

16. 06. 2025. 09:04

Šta se može očekivati od samita G7?

Grupa G7 sastaje se u kanadskom Kananaskisu, u Kanadi. Za nemačkog kancelara Fridriha Merca, to je prvi sastanak tog formata, a samim tim i prvi veliki test na međunarodnoj sceni.

Pored njega, učestvovaće i šefovi država i vlada Francuske, Velike Britanije, Italije, Japana, Kanade i SAD. Stižu i drugi visoki gosti. Šta se može očekivati od samita?

Koje su glavne teme samita G7?

Postoji nekoliko tema kojima će se pozabaviti sedam ekonomskih sila. Na primer, verovatno će se razgovarati o eskalaciji sukoba između Izraela i Irana.

Rat protiv Ukrajine i svetska trgovina takođe su na dnevnom redu – a to su pitanja oko kojih su se Donald Tramp i njegovi evropski saveznici sada značajno udaljili.

U kojoj meri su napadi na Bliskom istoku u fokusu samita?

To zavisi od razvoja na licu mesta. Neposredno pre odlaska u Kanadu, kancelar Merc je rekao da očekuje da će sukob Izraela i Irana biti veoma visoko na dnevnom redu. SAD i Evropljani uverili su Izrael u svoju solidarnost, ali do sada nisu aktivno podržali njegovu ofanzivu protiv glavnih vojnih i nuklearnih postrojenja u Iranu.

To bi, međutim, brzo moglo da se promeni kada je reč o SAD. Strahuje se da bi iransko rukovodstvo moglo da naredi i udare odmazde na američke baze na Bliskom istoku. U tom slučaju, bilo bi realno za očekivati da će i same SAD uzvratiti udarac – čime bi se prešlo na novi nivo eskalacije.

To bi bio slučaj i ako bi SAD počele da aktivno vojno pomažu Izraelu u napadima na određena iranska nuklearna postrojenja, za koja stručnjaci kažu da se nalaze duboko pod zemljom. Tramp će verovatno samostalno da odluči kojim će putem SAD krenuti u sukobu – dakle, bez partnera iz G7.

Šta G7 može da postigne u vezi s Ukrajinom?

Pregovori Rusije i Ukrajine koje je pokrenuo Tramp do sada nisu dali mnogo rezultata. Evropljani zato žele da ga ubede da njegovi napori imaju šanse samo ako se pritisak na Rusiju poveća.

Na primer, žele da dodatno smanje prihode ruske države od izvoza smanjenjem gornje granice cene za prodaju ruske nafte zemljama poput Indije ili Kine, i to sa sadašnjih 60, na 45 američkih dolara po barelu. Ograničenje cena uvedeno je 2022. godine i ono podrazumeva sankcije protiv aktera koji su uključeni u izvoz ruske nafte po višim cenama.

Ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom biće pružena prilika da u Kanadi još jednom zatraži dodatnu podršku. Pozvan je na radni doručak s učesnicima grupe G7 u utorak ujutru – kao i generalni sekretar NATO Mark Rute.

Može li se sprečiti dalja eskalacija carinskog sukoba?

Ovo je, pored podrške Ukrajini, drugo prioritetno pitanje za Evropljane. Ako se do 9. jula ne postigne dogovor, nove visoke američke tarife će se, kako stvari stoje, primenjivati na skoro sav izvoz iz Evropske unije u Sjedinjene Države – a EU bi, zauzvrat, odgovorila carinama na uvoz iz SAD.

Da bi se to sprečilo, razgovori između Brisela i Vašingtona traju već nedeljama – a nejasno je da li će biti uspešni.

Tramp vidi carine ne samo kao alat za smanjenje trgovinskog deficita SAD, već i kao izvor prihoda za finansiranje smanjenja poreza. Do sada je EU ponudila SAD obostrano smanjenje carina i uklanjanje tzv. necarinskih trgovinskih barijera, koje uključuju različite propise i standarde za automobile. Pored toga, EU bi mogla da obeća Sjedinjenim Državama da će još više kupovati američki tečni prirodni gas, kao i vojnu opremu.

Sve oči uprte u Trampa – kako će se ponašati?

Neposredno pre samita G7, predsednik SAD održao je veliku vojnu paradu u Vašingtonu povodom 250. godišnjice osnivanja američke vojske – što se prikladno poklopilo s Trampovim 79. rođendanom. Bila je to demonstracija vojne moći pred očima čitavog sveta. On za Kanadu sada leti baš sa tim borbenim slikama u svom prtljagu.

Republikanac je na vlasti skoro pet meseci i za to vreme brzo je potkopao demokratiju i ustavni sistem u SAD. Na međunarodnom planu, otuđivao je jednog partnera za drugim – u šta spada i njegova najava uvođenja kaznenih carina.

Kakva su očekivanja nemačkog kancelara?

Na svom prvom sastanku sa Trampom u Beloj kući početkom meseca, Fridrih Merc je nastojao da izbegne moguće tačke sukoba. Verovatno želi da taj kurs nastavi i u Kananaskisu.

Prvi razgovor s predsednikom SAD bio je „harmoničan“ – kako je to rečeno iz Mercove delegacije. „Sada je sledeći test: kako to izgleda u timskoj situaciji i koliko dobro G7 uspeva da prenese taj timski duh spoljnom svetu?“

Ujedno, za Merca je reč i o tome da se afirmiše među Evropljanima i da tu preuzme istinsku lidersku ulogu. Na svojim prvim putovanjima – posebno onim u Kijev i Vašington – stekao je samopouzdanje.

Sada sledi čitav niz važnih samita. Nakon samita G7, Merc će prisustvovati i samitu NATO u Hagu, a potom, već ovog meseca, i svom prvom samitu Evropske unije u Briselu.

Mogu li se očekivati dalekosežne odluke sa samita?

Šefovi država i vlada G7 nakon samita neće izdati sveobuhvatnu zajedničku završnu deklaraciju. Razlog: SAD pod Trampom drastično odstupaju od nekadašnje posvećenosti G7 u oblastima kao što su zaštita klime, razvojna pomoć i svetska trgovina.

Na odluku da se ne izdaje završna deklaracija ulogu je možda odigralo i sećanje na poslednji samit G7 2018. u Kanadi. Tramp je tada spektakularno poremetio sastanak povukavši svoje odobrenje za završnu deklaraciju ubrzo nakon završetka samita.

Ove godine planirane su samo pojedinačne izjave na teme migracija, kritičnih sirovina, veštačke inteligencije, kvantne tehnologije, šumskih požara i stranog uticaja. Bilo šta više od toga – na primer sporazum o povećanju pritiska na Rusiju zajedno sa novim sankcijama – bio bi veliki uspeh.

Šta je grupa G7 – i kako je nastala?

Globalna ekonomska kriza 1975. godine dala je nemačkom kancelaru Helmutu Šmitu i francuskom predsedniku Valeriju Žiskaru d’Estenu ideju o samitu najvećih industrijskih zemalja radi pronalaženja rešenja.

Na prvom sastanku u zamku Rambuje kod Pariza u novembru 1975. – pre skoro 50 godina – okupili su se šefovi država i vlada Francuske, Nemačke, SAD, Velike Britanije, Japana i Italije. Godinu dana kasnije, Kanada je upotpunila „Grupu sedam“ za narednih skoro tri decenije.

Rusija je stekla punopravno članstvo 2002. godine, ali je grupa kao G8 postojala samo do 2013. Zbog ruske aneksije Krima, propao je samit 2014. u Sočiju, u Rusiji, na Crnom moru. Od tada se grupa ponovo zove G7.

Ona je prvobitno obuhvatala sedam najvećih industrijskih zemalja sveta. Danas to više nije slučaj: Italiju i Kanadu su iz prvih sedam potisnule Kina i Indija. Međutim, ekonomska snaga se više ne smatra najvažnijom vezom između država-članica.

Nakon isključenja Rusije, pre svega su zajedničke demokratske vrednosti obezbedile koheziju i razlog postojanja G7. Međutim, s inauguracijom američkog predsednika Trampa, zajednički okvir vrednosti počeo je da se ljulja.