Ivica Petrović (Beograd)  [ DW ]

05. 08. 2025. 07:22

Srbija: Režim pada, još pao nije

Devet meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu politička kriza u Srbiji je daleko od razrešenja. Protesti i dalje traju, i to je donekle iznenađenje imajući na umu visoke temperature i godišnje odmore, ali pritisak i dalje postoji.

Tokom letnjeg perioda pojačale su se akcije policije, represija je skočila, no suočena sa brojnošću protesta i njihovom disperzijom, vlasti su i u tom smislu napravile predah.

Ako je suditi po najnovijim događajima, policiju su smenila razna privatna obezbeđenja, a izgleda da je u akcije hapšenja uključena i komunalna policija.

Igrokaz ili probuđeno tužilaštvo?

Početak avgusta je ipak doneo jednu političku bombu u vidu hapšenja visokih funkcionera Srpske napredne stranke (SNS) zbog korupcije i pronevere 115 miliona dolara na izgradnji brze pruge Novi Sad-Kelebija.

Javnost je ostala prilično zbunjena, i ta akcija se posmatra ili kao igrokaz u režiji Aleksandra Vučića, ili kao istinski korak tužilaštva u saradnji sa Evropskom unijom.

„Obe teorije pokazuju koliko država Srbija nije bazirana na formalizovanim institucijama“, ističe za DW Dejan Bursać, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

„Ako analizirate oba ta rešenja vidite da ona podjednako suludo zvuče. U tom kontekstu su mi oba scenarija rizična po SNS i Aleksandra Vučića, jer oba pokazuju da on baš nema kontrolu nad državom. A to je nešto na čemu se zasniva njegov imidž“, kaže naš sagovornik.

Panika – ko je sledeći?

Politikolog Duško Radosavljević ocenjuje da je skloniji tumaöenju prema kojem tužilaštvo konačno postupa samostalno, što „pokazuju i histerične reakcije na hapšenje i pritvor osumnjičenima“.

„Panika je zavladala, posebno jer je ovde ipak reč o prvom ešalonu za hapšenje. A sada se već pominje i ozbiljniji iznos novca u tom slučaju, do sada su to bili relativno skromni iznosi novca. Ako se krene dalje u raščlanjivanje, pitanje je koliko će još ljudi biti uhapšeno, a u režimu se ne zna ko bi to mogao biti. Recimo da je moguće i da je iz EU dato ohrabrenje da se krene u obračun sa korupcijom“, skreće pažnju Radosavljević.

Košulja bliža od kaputa

Proteklih dana pogoršana je i kriza unutar vladajuće koalicije. Izvesne napetosti između SNS i Socijalističke partije Srbije (SPS) traju već duže vreme, ali je sada tome pridodata i oštra retorika upućena bošnjačkim strankama u Sandžaku, nakon nasilnog prekida blokade Državnog univerziteta Novi Pazar (DUNP).

Vlasti su žestoko napale čelnike tamošnjih partija zbog nelojalnosti, što je dovelo i do toga da Stranka demokratske akcije (SDA) Sandžaka podnese i krivičnu prijavu protiv predsednice parlamenta Ane Brnabić „zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti“.

To nije iznenađenje posle devet meseci krize, naglašava Dejan Bursać. „Da imamo funkcionalan partijski sistem, to bilo prirodno stanje stvari, javili bi se vrlo brzo interni sukobi i frakcije“, kaže on.

„Ako imate Vladu koja više ne kontroliše zemlju, očekivano je da postoji nezadovoljstvo. Ali, ovde stranke funkcionišu kao neki neformalni centri moći, i zato taj proces ide sporije“, smatra Bursać.

Naprednjaci su u Novi Pazar, kao osetljivu sredinu, poslali „drumske razbojnike“ da isprazne univerzitet, ocenjuje Duško Radosavljević. „Sada se tamo stvorila eksplozivna atmosfera. A u toj atmosferi, iskusan političar kao što je Rasim Ljajić, ili neko drugi, shvata da mu je košulja bliža od kaputa.“

Istraživanja kao krizni menadžment

Sve te događaje obuhvataju na neki način istraživanja javnog mnjenja. Dva nedavna – ono agencije Sprint insajt i Nove srpske političke misli – pokazale su da bi eventualna studentska lista imala komotnu prednost u odnosu na režimsku listu.

Iako su to još teoretski izbori, prema tim ispitivanjima studenti imaju barem desetak odsto podrške više.

To je potom „poklopljeno“ istraživanjem Ipsosa koji studente nije ni ponudio kao opciju.

Dejan Bursać smatra da su kasnija istraživanja bila „krizni menadžment na istraživanje Sprint insajta koje je dalo prednost studentima“.

„Vrlo je čudno da se pojedine agencije nisu javljale devet meseci, a onda su mnogi predstavili svoja istraživanja u roku od dve nedelje. Mislim da problem za SNS svakako postoji, jer imate praktično vanrednu situaciju u zemlji, i očekivano je da im opada podrška“, kaže Bursać.

No, matematika u Srbiji ide malo drukčije. Duško Radosavljević ukazuje da se ne može okruniti onih oko milion ljudi koji su korišću vezani za režim.

„Još do milion ljudi, koji su inače glasali za vlast, podložni su uticajima. Teško se pune autobusi za mitinge, i mislim da im je objektivna snaga opala bar za trećinu. To je sada samo koalicija životnih gubitnika, tranzicionih gubitnika, i lica iz kriminogene strukture“, navodi Radosavljević.

Agonija ili konsolidacija režima

Protesti u Srbiji ne prestaju, ali zbog pojačane represije i nastavka bezakonja, pobunjeni građani često kažu da se režim konsolidovao, i da je neka vrsta inicijative na njegovoj strani.

Ima, međutim, i puno onih koji misle da je Vučić gotov i da je ovo samo agonija propalog režima.

Duško Radosavljević ne vidi konsolidaciju režima i nabraja probleme sa kojima se vlasti suočavaju: „Otežano je punjenje budžeta, niko neće da potpisuje dozvole za infrastrukturne radove, ušao je u reklo bi se ozbiljan sukob sa Bošnjacima, nije baš dobro prošao u Užicu.“

„Teško je reći šta je konsolidacija. Možda razgovor sa Makronom? Ili je konsolidacija što pretvara sedam javnih preduzeća u sedam društava sa ograničenom odgovornošću kako bi tako vratio neka dugove? Možda kao konsolidaciju vidi što se okružio enormnom količinom policije koja ga štiti od direktnijih susreta sa pobunjenim građanima“, zaključuje Radosavljević za DW.

Sa druge strane, Dejan Bursać kaže da se međusobno ne isključuju tvrdnje da režim pada i da se konsoliduje.

„Čini mi se da se Vučić sve više približava izbornom modusu SNS. Mislim da je shvatio da će ovo morati da se završi samo izborima, na ovaj ili onaj način. Ali, tu će nas čekati nedemokratski proces u kojem će sve izborne manipulacije biti odvrnute na maksimum“, zaključuje naš sagovornik.