Ferenc Gal  [ DW ]

21. 09. 2025. 07:45

NATO operacija „Istočni stražar“

Posljednjih dana incidenti sa dronovima privlače pažnju širom Evropske unije. Tokom noći između 9. i 10. septembra, veći broj ruskih dronova ušao je u vazdušni prostor Poljske. Identifikovano je do 19 bespilotnih letilica, od kojih je nekoliko oboreno. Samo nekoliko dana kasnije, ruski dronovi prešli su na teritoriju Rumunije, takođe članice NATO.

U ponedjeljak su poljske vlasti oborile dron koji je letio iznad vladinih zgrada u Varšavi i navodno uhapsile jednog Bjelorusa i jednog Ukrajinca. Niko nije povrijeđen, a Rusija negira da su upadi bili namjerni.

NATO operacija - na neodređno vrijeme

Ipak, NATO je reagovao pokretanjem nove misije za zaštitu vazdušnog prostora na istočnom krilu.

Nazvana „Eastern Sentry“ (Istočni stražar), ova „višedimenzionalna aktivnost“ uključuje jačanje kopnenih baza i protivvazdušne odbrane, i trajaće „neodređeno dugo“, saopštio je NATO 12. septembra. Cilj je da se pošalje jasna poruka istočnim članicama NATO, ali i Rusiji.

Velika Britanija i Danska su među zemljama koje su obećale podršku. Njemačka je udvostručila broj borbenih aviona za odbranu Poljske sa dva na četiri, dok je Francuska rasporedila lovce tipa Rafal.

Iako su borbeni avioni i rakete vazduh-vazduh uspješno korišćeni protiv dronova, to je izuzetno skupo. „Dronovi koje vidimo u Ukrajini koštaju između 10.000 i 30.000 evra po komadu. Ako na njih ispaljujete rakete od milion dolara, brzo ćete ostati bez zaliha,“ rekao je Kris Kremidas-Kortni iz Evropskog centra za politiku (EPC). „To je kao da maljem udarate po čiodi."

On predlaže da NATO investira u efikasniju tehnologiju, poput švedskog sistema Nimbrix za obaranje dronova, kako bi se izbjegla „asimetrija troškova".

Evropski zid protiv dronova?

Baltičke zemlje, Poljska i Finska već godinama traže koordinisanu odbranu od dronova. Ova ideja često se naziva „zidom protiv dronova“, što je pomenula i predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u svom govoru o stanju Evropske unije.

Ukrajinsko znanje igraće ključnu ulogu u izgradnji tog „zida“, a Komisija je najavila zajednički projekat proizvodnje dronova vrijedan 6 milijardi evra.

„Moramo da učimo od Ukrajinaca,“ rekao je za DW Ian Bond iz Centra za evropske reforme (CER). „Oni imaju visok uspjeh u obaranju ruskih dronova, i ako imaju tehnologiju, treba da je nabavimo i kopiramo."

Admiral Rob Bauer, bivši predsjedavajući Vojnog komiteta NATO, rekao je za DW da je izazov implementirati novu tehnologiju u velikom obimu. Osim ulaganja u opremu, Evropa mora promijeniti pristup Rusiji: „Moramo informisati javnost i prihvatiti da postoji prijetnja."

Kremlj tvrdi da je NATO u ratu sa Rusijom, dok NATO to negira. Bauer je rekao da se NATO nalazi „u sivoj zoni između mira i rata“ i da je u stanju visoke pripravnosti: „Ovo je važna poruka za Putina – NATO će odgovoriti, šta god da se desi.“

Bauer kaže da su savezničke odbrambene snage pokazale svoju efikasnost kada su oborile dronove iznad Poljske: „Mislim da smo položili test, ali moramo postati bolji u suočavanju sa ovim novim prijetnjama," izjavio je za DW.

Može li NATO zaustaviti buduće upade dronova?

Ian Bond iz CER-a sumnja u trenutne kapacitete NATO: „Čini se da NATO nije bio spreman za obaranje dronova i mora ozbiljno da unaprijedi svoje sposobnosti."

U julu, Litvanija je prijavila dva ruska drona u svom vazdušnom prostoru, ali ih nije oborila. Rumunija je nedavno odlučila da ne otvori vatru na dron koji je zatim prešao u Ukrajinu. Bond upozorava da Moskva može takvu neaktivnost shvatiti kao ohrabrenje.

Osim presrijetanja dronova, stručnjaci kažu da vlade treba da razmotre aplikacije za uzbunu i povećanje kapaciteta skloništa. „To bi bio zastrašujući korak, ali ne i pretjeran," kaže Bond.

Kremidas-Kortni se slaže: „Moramo pretpostaviti da će Rusija pokušavati ovakve upade svake dvije nedelje, dok ne plati cijenu koja će ih odvratiti.“ NATO se nada da će ova Operacija Istočni Stražar upravo to postići.