Rozi Birhard, Zoran Arbutina (po agencijama)  [ DW ]

22. 10. 2025. 11:50

Odlažu se pregovori Tramp-Putin? „Ne želim da gubim vreme“

Američki predsednik je na novinarsko pitanje šta zna o navodnoj promeni plana i utiče li to na njegov stav o mogućoj isporuci američkih krstarećih raketa Tomahavk Ukrajini odgovorio: „Ne želim sastanak uzalud.“ On je rekao da ne želi da gubi vreme dok ne vidi kako stvari zaista stoje. „Još nismo doneli odluku“, dodao je Tramp.

Ostalo je nejasno da li je pritom mislio na mogući sastanak između njega i Vladimira Putina ili na pitanje o krstarećim raketama. Donald Tramp je najavio da će u naredna dva dana objaviti šta će SAD da urade. I potvrdio je svoj stav da bi za okončanje borbi u Ukrajini linija fronta trebalo da bude zamrznuta.

EU u režimu napetosti i iščekivanja

Vest da je taj susret Trampa i Putina do daljeg odložen donosi određeno olakšanje saveznicima Ukrajine u EU. Oni su bili neprijatno iznenađeni najavom da će baš Mađarska, koja se smatra najrusofilnijom članicom Unije, biti domaćin razgovora o budućnosti evropske bezbednosti.

Sastanci EU na vrhu u Briselu i Londonu ove nedelje mogli bi da omoguće zemljama Evrope da se s jedne strane dogovore o novoj finansijskoj pomoći Kijevu, a s druge, da ubede Trampa da je neophodno pojačati pritisak na Moskvu.

„Ruska taktika odugovlačenja ponovo pokazuje da je Ukrajina jedina strana koja zaista želi mir. Svi vidimo da Putin i dalje bira nasilje i razaranje“, napisali su u saopštenju u utorak lideri Ukrajine, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, Poljske, Finske, Danske, Španije, Švedske, kao i visoki zvaničnici EU.

„Moramo da pojačamo pritisak na rusku ekonomiju i njenu odbrambenu industriju sve dok Putin ne bude spreman da postigne mir. Razvijamo mere kako bismo iskoristili punu vrednost ruske zamrznute državne imovine, kako bi Ukrajina imala resurse koji su joj potrebni“, navodi se u toj izjavi.

„Nema mesta ratnim zločincima u Evropi?“

Države EU često insistiraju da Unija mora da ima mesto za stolom kada se razgovara o budućnosti Ukrajine, ali sigurno je da nisu računale da će taj sto da bude baš u Budimpešti. A ako se sastanak ipak održi, to bi značilo da će Putin po prvi put kročiti na tlo EU od invazije na Ukrajinu – i otkako ga je Međunarodni krivični sud optužio za ratne zločine.

„Jedino mesto za Putina u Evropi je u Hagu – pred tribunalom. Ne u jednom od naših glavnih gradova“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris novinarima u Luksemburgu u ponedeljak. I dodao: „Nema mesta ratnim zločincima u Evropi.“

Irac Sajmon Haris rekao je da je planirano mesto „provokativno“, ali je i naglasio da je svaki napor ka miru dobrodošao. Njegov francuski kolega rekao je da Putinovo prisustvo na tlu EU „ima smisla samo ako dovede do trenutnog i bezuslovnog prekida vatre“.

Mađarska, međutim, slavi svoju ulogu potencijalnog domaćina. Premijer Viktor Orban napisao je na platformi Iks da je njegova zemlja „jedino prikladno“ mesto u Evropi za razgovore o budućnosti Ukrajine — navodeći kao razlog njen „pro-mirovni“ stav.

Ali, navika Budimpešte da odlaže i razvodnjava sankcije EU protiv Rusije, kao i da osporava podršku tog bloka Ukrajini, navodi politikologa Rajnharda Hajniša na drugačiji zaključak o mađarskom stavu. „Mnogi u Evropskoj uniji smatraju Orbana svojevrsnim Trojanskim konjem za ruske interese“, ocenio je za DW Hajniš, profesor iz Salcburga.

Da li bi Putin mogao da bude uhapšen na tlu EU?

Prema međunarodnom pravu, Mađarska je obavezna da uhapsi Vladimira Putina, ako ikada dođe u tu zemlju. Iako je Budimpešta u junu objavila da napušta Međunarodni krivični sud, pravila se na papiru i dalje primenjuju.

„Države i dalje imaju obaveze godinu dana nakon izlaska, što uključuje i hapšenje osoba za kojima su izdate poternice“, objašnjava za DW Matijas Holvot, predavač međunarodnog krivičnog prava na Univerzitetu u Amsterdamu.

No Holvot kaže da realne mogućnosti za to nema. Zapravo, Mađarska je ove godine već prkosila pravilima MKS ugostivši izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, uprkos nalogu za njegovo hapšenje.

Mađarska bi tako sledila dugi niz drugih država koje su ignorisale pravila koja su potpisale — od Italije, koja u januaru nije uhapsila jednog Libijca osumnjičenog za ratne zločine, do Južnoafričke Republike koja pre nekoliko godina nije uhapsila optuženog bivšeg sudanskog predsednika Omara el-Bašira.

„Realno gledano, nema posledica kada države ne ispunjavaju te obaveze“, objasnio je Holvot. A neprijateljski stav Trampove administracije prema MKS, uključujući i sankcije protiv sudija, dodatno ograničava sposobnost suda da obavlja svoj posao.

Može li Putin uopšte da leti kroz vazdušni prostor EU?

Putin bi mogao da se oseća bezbedno na mađarskom tlu, ali dolazak tamo mogao bi da bude problematičniji. Iako sankcije EU protiv samog Putina ne uključuju zabranu putovanja, EU je 2022. zabranila ruskim avionima ulazak u svoj vazdušni prostor.

To znači da bi Putinov avion morao da dobije posebne dozvole za preletanje preko država-članica EU ako se razgovori u Budimpešti zaista održe. „Takva odstupanja moraju pojedinačno da izdaju države-članice“, rekla je portparolka Evropske komisije Anita Hiper novinarima.

Do sada ni Rumunija ni Bugarska nisu primile nikakav zahtev Moskve za ulazak u vazdušni prostor, mada je bugarski ministar spoljnih poslova navodno rekao da je njegova zemlja spremna da dopusti Putinov prelet.

Mađarski južni sused, Srbija, takođe bi mogla da bude ključni koridor, s obzirom na to da ona nije članica EU i da je odbila da se uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije. Mađarski premijer Viktor Orban ugostio je u utorak u Budimpešti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pozdravljajući priliku za „ponovno povezivanje“ sa „strateškim partnerom“.

Mnogo nerazjašnjenih detalja

Nije jasno šta je tačno dovelo do odlaganja susreta Trampa i Putina. Kremlj je u svakom slučaju slao više signala upozorenja i naglašavao potrebu za dodatnim pojašnjenjima. „Još je mnogo domaćih zadataka koje treba obaviti“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov prema navodima državne ruske novinske agencije Tas u ponedeljak. Ministarstva spoljnih poslova obeju zemalja morala bi, objašnjeno je, da obrade čitav niz otvorenih pitanja.

Peskov je takođe naglasio da se ruski stav u tom sukobu nije promenio. Nije to detaljnije obrazložio, ali jasno je da Rusija polaže pravo na više od do sada osvojenih područja u Ukrajini. Tako je Moskva, nakon već 2014. anektiranog Krima, ubrzo nakon početka rata u februaru 2022. četiri dodatne ukrajinske oblasti proglasila svojim teritorijama, iako ih do danas kontroliše samo delimično. Peskov je reagovao svojim izjavama na Trampovu primedbu da bi aktuelna linija fronta trebalo da bude zamrznuta i da bi trebalo započeti mirovne pregovore.

„Non-pejper“ iz Moskve

Prema informacijama agencije Rojters, Rusija je SAD u nezvaničnom pismu dostavila svoje uslove za mirovni sporazum s Ukrajinom i u njemu ostala pri svojim dosadašnjim maksimalnim zahtevima. U takozvanom non-pejperu, poslatom tokom vikenda, vlada u Moskvi ponovo potvrđuje svoj zahtev za kontrolom nad kompletnim regionom Donbasa, kao i zahtev da se odustane od stacioniranja NATO-trupa u Ukrajini. Rojters je to saznao u utorak, kako navodi, od dvojice američkih vladinih zvaničnika i jedne osobe upoznate s problematikom. Time Moskva odbacuje Trampov predlog da se linije fronta zamrznu u trenutnom stanju.