Katrin Šajer  [ DW ]

23. 10. 2025. 12:04

Dogovor o Gazi: Posledice po međunarodne krivične procese?

Da li bi Palestinska autonomna vlast (PA) ubuduće mogla preuzeti odgovornost i u Pojasu Gaze? O toj temi je izraelski premijer Benjamin Netanjahu već govorio tokom svoje posete Vašingtonu prošlog meseca. Poznato je da bi on najradije isključio PA iz svih političkih razmatranja o budućnosti Gaze, ali je pod međunarodnim pritiskom. Zato je rekao da bi svaka uloga palestinske vlasti zahtevala „pravu“ reformu. U to, prema njegovim rečima, spada i „prekid pravnih postupaka protiv Izraela pred Međunarodnim krivičnim sudom (MKS) i Međunarodnim sudom pravde (MSP)“.

Protiv Izraela su u toku postupci pred oba suda. Oni su delimično direktno, delimično indirektno usmereni i protiv samog Netanjahua, u njegovoj ulozi premijera.

Oba suda imaju sedište u Holandiji. MKS procesuira pojedince osumnjičene za ratne zločine, dok je MSP nadležan za sporove između država, uglavnom zbog kršenja ugovora ili konvencija. Izrael ne priznaje nijedan od ovih sudova.

Krajem 2023. Južnoafrička Republika se obratila MSP-u, optužujući Izrael za kršenje Konvencije o genocidu iz 1948. Odluka se ne očekuje pre kraja 2027. U toku je i drugi postupak pred MSP-om: Nikaragva optužuje Nemačku za saučesništvo u genocidu zbog podrške Izraelu.

Krajem 2024. MKS je izdao naloge za hapšenje Netanjahua i bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta. Obojica su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. MKS je izdao i naloge za hapšenje trojice visokih lidera Hamasa, ali su oni povučeni nakon što su ti lideri poginuli u izraelskim vojnim akcijama.

Istrage još od 2021. godine

Da li bi povlačenje Palestinske autonomne vlasti iz postupka pred MKS-om zaustavilo taj proces? Još pre početka rata u Gazi, palestinske vlasti su zatražile od Međunarodnog krivičnog suda da istraži situaciju u Pojasu Gaze. Takvi zahtevi se nazivaju „podnošenjem predmeta“. Palestinci su svoj zahtev podneli još 2018, a MKS istražuje situaciju od 2021. Proces se bavi mogućim kršenjima prava još od 2014. Pre napada Hamasa u oktobru 2023, fokus je bio na izraelskoj izgradnji naselja na Zapadnoj obali.

U novembru 2023. još nekoliko zemalja – među njima Južnoafrička Republika, Bangladeš, Bolivija, Čile i Meksiko – pridružilo se postupku pred MKS-om i izjavilo da situaciju, o kojoj je Palestinska narodna samouprava prvobitno obavestila sud, sada treba detaljno istražiti.

Takođe su se i brojne organizacije za ljudska prava priključile postupku. Na primer, novinarsko udruženje Reporteri bez granica podnelo je do kraja septembra 2025. pet tužbi protiv Izraela pred MKS-om, navodeći da izraelska vojska cilja palestinske novinare.

Početkom meseca italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da su ona i drugi ministri pomenuti u još jednoj tužbi pred MKS-om, koju je podnela palestinska interesna grupa, optužujući ih za saučesništvo u genocidu. Obrazloženje: Italija je isporučivala oružje Izraelu.

Komplikovana dokazna situacija

Nedavno postignuto primirje verovatno neće promeniti način na koji se vode postupci pred MKS-om i MSP-om, kažu pravni stručnjaci za DW. Sama činjenica da je Izrael sada pristao da pod određenim uslovima obustavi bombardovanje Gaze ne poništava ranije optužbe.

„Svi postupci, bilo na nacionalnom ili međunarodnom nivou, ostaju nepromenjeni bez obzira na trenutna dešavanja“, kaže Kaj Ambos, profesor međunarodnog krivičnog prava na Univerzitetu u Getingenu.

A šta je s Hamasom, koji mnoge države smatraju terorističkom organizacijom? Mirovni plan američkog predsednika Donalda Trampa predviđa mogućnost amnestije za borce Hamasa koji polože oružje. Međutim, kako kaže pravnik, potrebni su dodatni detalji. U osnovi, takve amnestije „nisu obavezujuće za nacionalne pravosudne sisteme poput nemačkog ili za MKS“, naglašava on. Sporazum bi bio obavezujući samo za strane u sukobu. Teoretski, čak i amnestirani borci Hamasa mogli bi se naći pred međunarodnim sudovima.

Slično mišljenje ima i Suzan Akram, direktorka Međunarodnog programa za ljudska prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Bostonu. „Primirje ne bi trebalo da ima uticaj na krivično gonjenje ili odgovornost za zločine koje su počinile obe strane“, kaže ona. „Međutim, dokazna situacija bi mogla biti komplikovana, jer su dokazi verovatno uništeni pod ruševinama u Gazi, a hiljade Palestinaca koji su bili svedoci zločina – uključujući stotine novinara – su ubijeni.“

Ipak, već je prikupljeno mnogo dokaza, kaže Akram. Istražna komisija UN-a za okupirane palestinske teritorije zaključila je u septembru da Izrael u Gazi sprovodi genocid. Izrael to odbacuje. Ipak, baze podataka komisije će verovatno biti korišćene i pred sudovima.

„U raznim zemljama vode se i dodatni postupci“, kaže Akram. „Oni su usmereni protiv evropskih zvaničnika optuženih za saučesništvo u genocidu u Gazi. Takođe se vode procesi protiv niza izraelskih vojnika i komandanata, kojima se pripisuju zločini u Gazi. Ništa od toga nije pogođeno primirjem.“

Uticaj na postupke u Nemačkoj?

To se odnosi i na slučajeve u Nemačkoj. U narednim nedeljama pred Saveznim ustavnim sudom biće razmatrana tužba Evropskog centra za ustavna i ljudska prava (ECCHR) protiv nemačke vlade. ECCHR tvrdi da Nemačka ne bi smela da izvozi oružje ili komponente naoružanja Izraelu.

„Iz pravničke perspektive razumljivo je postaviti pitanje da li trenutna situacija može imati uticaj na slučaj“, objašnjava Aleksander Švarc, ko-direktor programa za međunarodno krivično pravo pri ECCHR-u. „Ali pravno gledano, primirje – bez obzira koliko dugo trajalo – ne menja pravnu osnovu našeg zahteva.“